fbpx
20.7 C
Vranje
četvrtak, 18.07.2024

Srebrna cena crvenog zlata sa juga Srbije

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

„Ne pristajem na cenu, bunim se uveče i noću, pa opet ustanem u 4 sata ujutru za berbu. Malina ne zna šta su tržište i pregovori, propada ako je ne ubereš“.

Scene prosipanja malina iz gajbica, vesti o pregovorima sa Ministarstvom poljoprivrede i Vladom, protesti na zapadu Srbije – česti prizori u srpskim medijima više od decenije.

Dve stotine dinara. Toliko najviše plaćaju hladnjače proizvođačima na jugu Srbije po kilogramu maline. Ista je cena i za šaku malina – 125 grama, svežih i upakovanih u plastiku, u većim srpskim marketima.

Malinari koji su duže od 15 godina u ovom poslu znaju i da je, sada već „davne“ 2008. godine, cena maline po kilogramu bila ista kao i sada – 200 dinara. Tada je i imalo smisla zvati ovo voće „zlatnim“.

„Nije uvek bilo nezadovoljstva. Bunili su se ljudi sve do 2020. i 2021. godine, posle su krenule veće cene – po 410 i 500 dinara. Tada je bilo u redu. Ali mi ne tražimo da ponovo bude isto, već da odnos cena – griza, izvozne i prema nama – bude realan“ – kaže za Slobodnu reč malinar iz Surdulice Dragan.

Na pitanje koja bi bila realna cena, odgovara: „Pristojna bi bila oko 3 evra. Ili bar da bude svuda ista“.

Malinarima sa juga Srbije manje para

U mestima na zapadu Srbije za malinu se plaća 20 do 30 odsto više, kaže naš sagovornik. Severno i zapadno od Leskovca, plaća se 250 dinara po kilogramu.

Kako objašnjava, na jugu Srbije se iz nekog razloga, ne „poštuje“ cena koja važi u ostalim krajevima, već malinari mogu da računaju maksimalno na 200 dinara po kilogramu.

Od tog iznosa, 100 dinara ide beračima, koji toliko traže po kilogramu ubranih malina. Proizvođačima ostane 100 dinara.

„Kada se od toga oduzmu troškovi đubriva, dnevnica za obradu – okopavanje, vezivanje i slično, ostajemo na oko 40 dinara po kilogramu – tu nema matematike. A da ne pričamo o dnevnicama vlasnika i svakodnevnim troškovima. Mnogi su odustali. To nije dobro za kraj“ – priča Dragan zabrinuto.

Svakodnevno Dragan radi sa još 10 do 12 berača i za sada nema problema sa radnom snagom, poput malinara u Vladičinom Hanu. Kaže, „neće ljudi da rade za džabe“, a teško je pronaći stalnu ekipu koja će imati dovoljan broj berača, u skladu sa površinom malinjaka.

Kada bi cena bila „realna“, kako kaže, od oko 3 evra, malo više od četvrtine bi išlo beračima, ostalo bi proizvođačima bilo na raspolaganju za sve troškove i profit.

Ali, ovi ljudi nemaju predstavnika u nekom poznatom udruženju malinara.

„Nemamo ljude, to ne znači da nemamo i malinu. I ta od 250 dinara je niska cena, ne da bismo mi zaradili, nego da bi bilo isplativo“, dodaje.

Razlike u kvalitetu maline, tvrdi, nema. Ističe da je ovaj, vlasinski kraj predeo izuzetnih odlika, da se maline gaje podno Čemernika i Vardenika, poznatim po čistim planinskim izvorima vode.

Malinjak; Foto: Privatna arhiva
Malinari se sa ministrom „našli“ na 250 dinara po kilogramu

Da domaće crveno zlato može spasiti samo otkupna cena od 350 dinara po kilogramu, stav je predstavnika srpskih malinara koji su se obratili medijima i Ministarstvu, ali je početkom ovog meseca ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović izjavio da je postignut dogovor sa većinom proizvođača i otkupljivača malina da početna otkupna cena tog voća bude 250 dinara po kilogramu.

Na sastanku 31. maja je postignut dogovor i o podeli zarade od izvoznih cena malina u odnosu 60 prema 40 odsto u korist proizvođača, rekao je Martinović na konferenciji za medije 7. juna.

Danas u podne počeo je novi sastanak sa malinarima kojem, prema najavi iz ministarstva, prisustvuje i predsednik skupštinskog odbora za poljoprivredu Marijan Rističević.

Iz Ministarstva su, kako prenosi FoNet, istakli i da se „neposredno pred sezonu i u toku sezone berbe maline, po pravilu u vrlo neprijatnoj atmosferi, razgovara isključivo o otkupnoj ceni maline“, i naveli su da je neophodna „dugoročna poljoprivredna politika u oblasti malinarstva“, kako se „ne bi ponavljali isti problemi“.

Najveći problem je, kaže naš sagovornik, što i pored niske ponuđene cene od 250 dinara, malinari na jugu Srbije prolaze još gore – otkupna cena na tržištu je mnogo manja – 200 dinara i niko se time ne bavi.

Na pitanje, zbog čega se čini da je to ćutke prihvaćeno, odgovara da ovdašnji malinari to ne prihvataju ali da naposletku ipak moraju da beru – i zbog malina i zbog berača.

Ne pristajem na cenu, bunim se uveče i noću, pa opet ustanem u 4 ujutru za berbu. Malina ne zna šta su tržište i pregovori, propada ako je ne ubereš“ – zaključuje.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -spot_img

Poslednji članci