Danas Pravoslavni Hrišćani širom sveta obeležavaju Uskrs, odnosno Veligden, kako se praznik naziva još u južnoj Srbiji, obeležavajući dan kada je Isusa Hrist vasrksao iz mrtvih posle svog stradanja na Golgoti.
Ove godine će građani zbog pandimeije virusa COVID-19 i vanrednog stanja, praznik obeležiti isključivo u svojim domovima i u krugu porodice.
Za Veligden se pored tradicionalnog farbanja jaja vezuju mnogi običaji, a neki od njih su iskorenjeni. U Vranju i okolnim selima je nekada postojao običaj da se za Veligden mladima pravi ili kupuje nova odeća. Pored odlaska u crkvu u nedelju, posećivala se rodbina i prijatelji, i tada bi se međusobno poklanjalo u tom periodu retko “južno voće” odnosno limun i pomorandža, ali i uskršnja jaja i kolači.
Nekada se u vranjskom kraju prosjacima, ostarelima i iznemoglima ukazivala posebna čast tokom Uskrsa. Naime, oni su se pozivali na ručak, gde su ih služili i posećivali ukućani u posebnim odajama. Takođe, njima se pored ručka poklanjala i odeća, uskršna jaja, voće i hlebovi, popularniji kao “tutriki”. Takođe, u selima u okolini Vranja su se ovčari pričešćuju jedino na Veligden, jer su tada imali slobodan dan pošto su se o stadima starali vlasnici, tj. gazde.
Uoči Veligdena za vernike su važni dani bili i Veliki Četvrtak, dan kada je Isus održao Tajnu večeru i na njoj ustanovio svetu tajnu pričešća, i Veliki Petak, dan kada je Isus Hrist odveden pred rimskog prokuratora Pontija Pilata. On je prema predanjima Isusa predao Judejima rekavši da je nevin i da nije prekršio zakon, ali je uprkos tome mučenje nastavljeno da bi na kraju Isus bio razapet na krst i stradao na Golgoti. Veliki Petak se kod Hrišćana obeležava strogim postom, bez veselja, proslava i posla, dok crkve tog dana služe liturgiju. Vranjanci na Veliki Petak masovno posećuju malu crkvu svete Petke kod Belog mosta.
