VRANJE – U velikoj sali Skupštine grada Vranja, danas je održana panel-diskusija „AI: od nauke do investicije – inovacije koje menjaju svet“, u organizaciji Regionalnog informativnog startap centra (RISC). Fokus razgovora bio je na povezivanju nauke, tehnologije i privrede, ali i na lokalnim primerima uspešnog korišćenja veštačke inteligencije. Većina prisutnih bili su mladi Vranjanci i Vranjanke.
Diskusiju su otvorila obraćanja zamenika gradonačelnika Vranja, Milana Ilića, i drugih predstavnika lokalnih institucija, naučnika, istraživača i preduzetnika.
Od samog početka mogla se primetiti znatiželja publike i spremnost panelista da učestvuju u diskusiji, i temu inovacija i veštačke inteligencije približe mladima iz Vranja.
„Tema je izuzetno aktuelna, a vrhunski panelisti će danas otkloniti oreol sumnje i misterije oko veštačke inteligencije. Kako se protok informacija ubrzava, uporedo se vrši i povezivanje nauke sa ekonomijom. Zbog toga je cilj ove diskusije naučiti nešto novo o veštačkoj inteligenciji u savremenom poslovanju i formirati pozitivniji pogled na veštačku inteligenciju u poslovnom i naučnom smislu“ – rekao je Ilić.
Citirajući Mariju Kiri, Ilić je poručio i da „strah od tehnologije nestaje kada je upoznamo“.
Predstavnici visokoškolskih i naučno-istraživačkih institucija naglasili su važnost ostajanja u koraku sa zahtevima ubrzanog tehnološkog razvoja.
„Nauka i privreda se povezuju i osnovni su preduslov za održivi razvoj i društveni napredak. Nisu inovacije samo otkrića, one su momenat otvaranja novih prostora i važno je povezati ih sa startapima i privredom. RISC i slični centri mesta su razoja karijere i podrške. Regionalni centri treba da postanu inovativni motori na lokalu i time pomognu celokupnom razvoju društva“ – podvukla je Danijela Vučićević iz Centra za promociju nauke.
Govoreći o mogućnostima koje se nude mladima, Aleksandar Stojadinović sa Pedagoškog fakulteta naglasio je da je „neophodno mladima olakšati put ka realizaciji naučnih ideja“.
„Živimo u digitalnoj eri, u civilizaciji znanja koja zahteva novi, kvalitetniji vid obrazovanja. Zadatak je raditi na prilagodljivosti vremenu koje dolazi, i osposobljavanju da se promene predvide i prihvate“ – zaključio je Stojadinović.
Panel-diskusija, podeljena na dva dela, pokrila je teme povezivanja nauke, tehnologije i privrede kroz ulogu startapa i inovacija. U nastavku glavna tema bila je o lokalnim uspesima ovog povezivanja. Učesnici i publika imali su priliku za umrežavanje po završetku diskusija.
Nauka, tehnologija i privreda: Uloga startapa
Okruženje u kojem se nalazimo sve je više oblikovano tehnologijom. Tehnologiju koristimo i kao alatku, ali i kao neophodan deo svačijeg života. Revolucija u tehnologiji, koju je unela veštačka inteligencija, pokazuje potrebu za ostajanjem u koraku sa njenim razvojem. Učesnici u diskusiji su, sa posebnom pažnjom, pratili na koje načine se, u različitim sferama društva, tehnološke inovacije mogu koristiti za ekonomski i društveni razvoj.
„Vrednost startap ekosistema direkto je srazmerna sa njenom lokalnom umreženošću. U centru ekosistema su startapi i preduzetnici, ali podrška sa strane ostaje jako bitna. Ključno je uvezivanje mladih, istraživača, inovatora… Time se povećava dinamika ekosistema i vrednost inovacija, čime dolazi i do društvenog i ekonomskog napretka“ – istakao je Tadej Kurepa iz Fabrike inovacija.
Ipak, samo postojanje ovog „ekosistema“ nije dovoljno, što je naglasio profesor Ekonomsko-trgovinske škole u Vranju, Sreten Jović. On je skrenuo pažnju na to da „razvoj društva kreće iz školske klupe“ i da je „neophodno gajiti inovativni duh kod srednjoškolaca“.
„Srednjoškolci stalno nešto inoviraju. Od toga kako da se snađu da nešto urade, pa do projekata i prezentacija ideja, marketinga, promocija, što je sastavni deo biznis planova“ – kazao je Jović.
Profesor Jović istakao je da i srednjoškolci u Vranju „uče da razmišljaju tržišno“.
„Znaju da moraju da traže jedinstvenost, da analiziraju mogućnosti, a to je već ozbiljno preduzetničko razmišljanje“ – slikovito je pojasnio ovaj profesor.
Dok je jedan deo govornika ukazivao na značaj preduzetničkog duha, drugi su istakli da bez sistemske podrške – škola, mentora i razvojnih centara – ideje ne mogu preći u praksu.
Miloš Grozdanović iz Naučno-tehnološkog parka Niš posebno je ukazao na važnost neformalnog obrazovanja u tom procesu.
Razvoj lokalnih kapaciteta
Drugi deo programa protekao je kroz razgovor i smernice za razvoj lokalnih kapaciteta. Paneli na temu „Moja prva investicija“, „Moja priča – putevi uspeha iz Pčinjskog okruga“ i „Kad algoritam progovori – gde prestaje mit, a počinje stvarni uticaj“ – usmerili su mlade na konkretne načine i korake koji ih mogu očekivati u razvoju startapa.
Od posebnog je značaja bio komentar Kurepe da je „bitno razumeti da su inovacije motor razvoja društva i ekonomije“.
„AI neće zameniti ljude, zameniće one koji odbijaju da ga nauče. Društva koja ne inoviraju – stagniraju. A inovacije više ne rastu linearno, već eksponencijalno“ – poručio je Kurepa.
Ipak, ne mogu svi biti preduzetnici i razvijati biznis deo startapa. Ono što predstavlja glavni izvor razvoja i ubrzanja ekonomije upravo je „balans inovacija i investicija“.
„Ne mogu svi biti preduzetnici. Treba naći podršku za one koji nemaju te kapacitete, ali i za one koji imaju. Uključivanje mladih u preduzetništvo je važno, ali važno je i ohrabrenje da pomeraju granice u nauci kako bi inovacije bile bolje“ – naglasila je Danijela Vučićević.
Startapi u Srbiji postaju sve mnogobrojniji, ali njihov kvalitet ne uspeva da ostvari svoj pun potencijal. Na lokalu nema puno prostora za ubrzani razvoj tehnologije, ali naučni centri i slične institucije rade na prevazilaženju ovog problema.
„Nauka mora da dobije komercijalnu stranu kako bi se u potpunosti realizovali kapaciteti koje naše inovacije imaju“ – rekao je Ranđelović.
Kurepa je, odgovarajući na pitanje šta da očekujemo kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije, poslao jasnu poruku koja skreće pažnju na „važnost ostajanja u koraku sa vremenom“. On ističe da „AI neće da zameni ljude na poslovima“.
„Ljudi neće ostajati bez posla zbog veštačke inteligencije. AI će zameniti one ljude koji nisu želeli da nauče da je koriste. U tom kontekstu treba razumeti stvari kako bi se njima ovladalo. Ako nam se čini da ne možemo da pratimo tempo razvoja tehnologije, onda treba da sustignemo taj tempo“ – dodao je Kurepa.
Publika je diskusiju pozdravila aplauzom i sa velikim zadovoljstvom. Jedan učenik Ekonomsko-trgovinske škole naglasio je da se „raduje što vidi da postoji prostor gde bi mogao da radi na svojim idejama“. On je naglasio da ga „veoma interesuje trgovina kriptovalutama“ i da mu je panel-diskusija „dala motivaciju da dalje nastavi sa učenjem“.
Ovaj panel pokazao je da i u sredinama poput Vranja postoji ozbiljno interesovanje za inovacije i startap kulturu. Ali, da bi ideje sa ovog skupa zaživele, biće neophodno više od entuzijazma – potrebna je institucionalna, mentorska i infrastrukturna podrška.
Rad na razvoju tehnoloških kapaciteta jedan je od načina da se Vranje ponovo nađe na mapi razvijenijih gradova Srbije.
Povezivanjem nauke, tehnologije i preduzetništva može biti dobra polazna tačka za zadržavanje mladih u gradu, povećanje kvaliteta života i društveni razvoj. Očekivano je da će, uz institucionalnu podršku, Vranje prerasti u značajan grad kada je u pitanju razvoj tehnoloških projekata i startapa, zaključeno je na današnjoj panel-diskusiji.
