VRANJE – Čujem komentare da će vlast opet pokrasti parlamentarne izbore, ali se radi o tome da će oni izgubiti te izbore sa 300.000 ili 400.000 glasova razlike. Onog trenutka kad se budu raspisali vanredni parlamentarni izbori, razvalićemo ih, rekao je sinoć, na tribini u Medijskom skloništu u Vranju, Vukašin Stanojević, asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) u Nišu.
Stanojević je – na tribini pod nazivom „Nedelja slobode na jugu“, u organizaciji Studenata u blokadi Univerziteta u Nišu – objasnio da „vlast može da štampa po 10 ličnih karata“, ali „da bi oni dobili 300.000 glasova, njima je potrebna jedna ogromna zaverenička mašinerija gde će imati 30.000 ljudi sa po 10 ličnih karata“.
„Na lokalnim izborima oni imaju mogućnost najbezočnije krađe, da lociraju dva ili tri mesta i zapisnika gde su slabi, pa da se, usred noći, nekako promene rezultati, što se desilo u Nišu i na još nekim lokalnim izborima. Ali neće moći da, na hiljadu mesta, volšebno, promene zapisnike i da se izvuku. Ništa im sada ne može pomoći“ – rekao je Stanojević.
On je, ipak, odao poštovanje vlasti jer se „bori do samog kraja“.
„Bore se kao da im sloboda zavisi od toga“ – istakao je ovaj asistent na PMF-u u Nišu.
„Oni su prebrojali svoje godine robije“
Prema njegovim rečima, da se ništa nije desilo u prethodne dve godine, sam trend je takav da bi Srpskoj naprednoj stranci (SNS) bilo neizvesno da zadrži vlast.
„Na zadnjim izborima oni su, sa svime što su ‘usisali’, imali 53 odsto, čini mi se. Zbog svega toga, kada dođe vreme, oni će se i te kako više plašiti nego naša strana“ – rekao je Stanojević.
Sve što vlast radi – mišljenja je Stanojević – to čini racionalno, „jer svi oni znaju šta su radili“.
„U Srbiji je 40 godina maksimalna robija. Oni su prebrojali svoje godine robije i rekli sebi da nemaju šta da izgube. Šta njih košta, kad već imaju toliko zlodela iza sebe, još jedno ili dva zlodela više. Svesni su da će, kada izgube vlast, morati da budu procesuirani“ – naglasio je on.
Stanojević je podsetio da – prema podacima iz 2024. godine – svaki peti građanin Srbije raspolaže sa manje od 35.500 dinara mesečno, a svaki osmi sa manje od 12.000 mesečno.
„Svaki peti građanin Srbije je na rubu siromaštva, dok, istovremeno, imamo ljude koji mogu da piju vino od 16.000 evra. Očigledno je država pretvorena u mašineriju za ‘isisavanje’ para i za pljačku. Da bi ta mašinerija disala, funkcionisala i ‘isisavala’ maksimalno iz svih nas, potrebno je da maksimalno bude razgranata i da ljudi budu ucenjeni. A što su ljudi siromašniji, to ih je lakše uceniti“ – kazao je Stanojević.
A onda su se pojavili studenti koji – smatra Stanojević – rasteruju sve to beznađe i kojima vlast „ne može da nađe apsolutno ništa“.
„Prema studentima je sva propaganda koju oni bacaju sa Pinka i Informera – smešna. Jedino što im ostaje je gola represija, čemu svedočimo u prethodnih godinu dana. To što, po prvi put, ne smeju da raspišu vanredne parlamentarne izbore, ide u prilog tome da su oni svesni da će izgubiti, i jedina njihova nada je da, pomoću represije i odmazde, uguše svu nadu. Svima je jasno da režim nema nikakav legitimitet, a onda se policija, kroz ignorisanje kriminalaca a zatim i prebijanje aktivista i demonstranata, izjednačila sa tim istim kriminalcima“ – istakao je Stanojević.
Naglasio je da je, sem represije, druga strategija vlasti – odmazda.
„Tragično je da je veliki broj ljudi, nažalost, ostao bez posla zbog podrške studentima. Krenuli su i na zakonsku odmazdu, kada su, protivno Ustavu, uveli uredbu kojom će smanjiti plate zaposlenima na fakultetu. Nastavnici na fakultetu, istraživači i saradnici dobijali su 50 odsto plate za naučno istraživanje, a vlast je rekla – više se naukom nećete baviti 20 sati nedeljno, sada ćete se baviti pet sati“ – podsetio je Stanojević.
Prema njegovim rečima, ono što je za studente, a posebno za studente Filozofskog fakulteta u Nišu, značajno kao vid odmazde – to je „famozno kreiranje nepostojećeg Fakulteta srpskih studija“.
„U jednom trenutku, gradonačelnik je dobio molbu anonimnih stručnjaka da bi bilo mnogo dobro osnovati novi fakultet, i onda je on, bez konsultovanja sa Skupštinom, bez konsultovanja sa Filozofskim fakultetom, bez konsultovanja sa Univerzitetom – uputio molbu Vladi da Vlada osnuje novi fakultet. Protiv osnivanja ovog fakulteta se izjasnilo Nastavno-naučno veće Filozofskog, Savet Filozofskog, Senat Univerziteta, a svi studenti istorije, ruskog i srpskog jezika apsolutno su bili protiv toga“ – zaključio je Stanojević.
„Cinizam kao oblik mehanizma odbrane“
Aktivista i psiholog, Vujica Stevanović, kazao je da, kada pričamo o korupciji, „svi pomislimo da je to ukradeni novac“ i dodao da najopasnija posledica korupcije nije ukradeni novac, već „ukradena nada mladih ljudi i budućnosti ove zemlje“.
„Kada ljudi svakodnevno gledaju kako neko krade državni novac – naš novac – kada neki lokalni funkcioner u Vranju može da pošalje svoje batinaše da napadaju aktiviste koji nisu ništa loše radili, već samo organizovali mirne proteste podrške studentima, kada, nakon toga, možemo da vidimo da ni policija, ni tužilaštvo, ne preduzimaju apsolutno ništa po tom pitanju, kao posledicu imamo to da mlade obuzima osećaj bespomoćnosti, da gube veru u institucije i da se javlja cinizam kao oblik mehanizma odbrane“ – istakao je Stevanović.
Nepravda je, smatra, počela da se normalizuje.
„Posledica toga je da mladi odlaze sa juga. Oni prestaju da prijavljuju nepravdu jer znaju da ništa neće postići ako je prijave – znaju da institucije neće reagovati. Ljudi počinju da veruju da je poštenje glupost, da je onaj ko radi u skladu sa zakonom glup, da nije snalažljiv. To je zastrašujuće. Borba za opšte dobro, bez ličnog i materijalnog interesa, postaje neprihvatljiva za većinu ljudi“ – obrazložio je Stevanović.
Potom se zahvalio studentima.
„Pre nego što su studenti počeli da se bore protiv nepravde i ovakvog sistema u državi, bio sam ubeđen da su mlađe generacije potpuno nezainteresovane za dešavanja u društvu i da su opterećene društvenim mrežama, ali sada želim da im se zahvalim što su me demantovali“ – kazao je on.
Shvatio je, kako je rekao, zahvaljujući onome što su studenti uradili u poslednjih godinu dana, da ima nade i da niko od nas ne sme da odustane.
„Na pravom smo putu da se izborimo protiv ovog nakaradnog sistema koji nas tlači već decenijama“ – rekao je Stevanović.
„Kad institucije zakažu, javnost je najbolja odbrana“
Novinarka Dejana Cvetković naglasila je da je, na jugu Srbije, „jako opasno baviti se novinarskim poslom i aktivizmom“.
„To smo i videli kada su, prošle godine, aktivisti napadnuti u kafiću Golden. Iako smo svi znali ko su napadači, taj slučaj je tužilaštvo odbacilo. Kolege, koje su sada ovde sa mnom, prijavljivale su i pretnje i napade od kojih, u većini slučajeva, nije bilo ništa. Ono što mogu da kažem, kao članica mreže Novinarke protiv nasilja prema ženama i kao neko ko izveštava o napadima na medije, jeste da su pretnje koje su usmerene ka novinarkama često brutalnije i uvek mizogene“ – rekla je Cvetković.
Potom se osvrnula na napade koje je doživela prilikom nedavnog protesta u Surdulici.
„Sa ovog protesta sam izveštavala, i tada sam napadnuta od dela mase koja mi je uzvikivala seksističke stvari. Ja te pretnje nisam prijavila, iz razloga što moje kolege godinama prijavljuju pretnje i nikad se ništa nije desilo. Verujem da će, uprkos svim tim pretnjama, bez obzira na dokaze i snimke, predmet biti odbačen, kao što je bilo u slučaju Golden, kada se tužilaštvo oglasilo saopštenjem da su u pitanju NN lica, iako su im dostavljeni dokazi“ – objasnila je Cvetković.
Istakla je, međutim, da „to ne znači da ne misli da treba da se prijavi“ i da „to ne znači da to treba da prođe ispod radara“.
„Kada institucije zakažu, javnost jeste najbolja odbrana. Bez obzira što ja verujem da napadači neće biti procesuirani, smatram da će oni znati da, ako krenu na bilo kog novinara ili aktivistu, to neće ostati nezapaženo“ – naglasila je Cvetković.
„Sloboda nije privilegija, već pravo“
Moderator na ovoj trebini bio je Miroslav Jevtić, student na Filozofskom fakultetu u Nišu, koji je istakao da „Nedelja slobode na jugu Srbije“ povezuje pet gradova, ali nosi jednu poruku – da „sloboda nije privilegija, već pravo“.
Pre Vranja, tematske tribine u okviru „Nedelje slobode na jugu Srbije“ održane su u Prokuplju, Leskovcu i Pirotu, a danas će biti održana i poslednja, peta – u Aleksincu.
Teme koje su u fokusu ovih tribina tiču se pitanja koja direktno utiču na kvalitet života građana: ekologija, korupcija,ekonomija, radnička prava, represija, zdravstvo, sloboda medija i funkcionisanje lokalne samouprave.
