fbpx
12.5 C
Vranje
utorak, 23.04.2024

Svađanje u jednoumlje vs. fajtanje od glave do pete

Odabrani članci

Dušan Pešić
Dušan Pešić
Novinar iz Vranja sa višegodišnjim iskustvom u lokalnim i nacionalnim medijima. Član redakcije "Slobodne reči" od juna 2023. godine.

– Ima li kvorum?
– Ima. Smene Stajića i Izabele, to pročita Tričković na početku. Ovo se pre dva neće završi.
– Pa ništa, daj samo to kol’ko odbornika je prisutno, ja imam dnevni red; imamo, eto, podatke da se dva člana GV smenjuju na sednici. Ako ti je dosadno, izađi si na kafu, pa se vrati kasnije. Verovatno prave pauzu. Tačke 34, 35. i 40. To mi je najzanimljivije. Ostalo – ma jok. Obrati pažnju kad dođe red na tu cenu nove komunalne usluge – prečišćavanje otpadnih voda. I cene za vrtiće. Tačka 40. je samo zvanično, ovo za većnike. Verovatno ima između 35 i 40 odbornika.
– 51.
– Opa, široko… Sedam tačaka za sat vremena? Nema nikakvih rasprava, ništa?
– Ma, kakva rasprava. Nisam jedini koji želi da se ovo što pre završi.
– Aaa, OK onda. Rekoh nešto će da se svađaju. I ja pitam gluposti. Kakvo svađanje u to jednoumlje…

Ovako, na početku, teče dopisivanje novinara portala Slobodna reč, dok je jedan u velikoj skupštinskoj sali, na sednici ovog tela, a drugi za kompjuterom čeka informacije da u blogu, u realnom vremenu, izvesti o prvim dešavanjima.

– Do koje ste tačke? Šta da stavim u 11.30?
– Prošli tačku 15. Sad se Goran EPS javio za reč.
– Vidi ako kaže nešto zanimljivo.
– Ma, hvali vlast. „Izuzetni planovi“, „izuzetan predsednik Vučić“.
– Ovako nešto – Nikolić: Sve je izuzetno.

Korespondenciju novinara prekide, u momentu, Srđan Dekić, uzdanica SPS-a.

„Još 42 tačke ima, će padnemo u nesvest!“, razočarano konstatova direktor Filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Vranju.

I, zaista, vremenski uslovi u velikoj sali Skupštine grada su za „padanje u nesvest“. Dva klima-uređaja na onoliki prostor, čini se, nedovoljno da rashlade sve prisutne. Nalivaju se mučeni odbornici vodom; još malo pa će, ko fudbaleri, da se fajtaju od glave do pete kako bi se izborili sa žegom.

Velika sparina, klima na 17 stepeni, svaki čas je neko baždari, „čačne“, prisloni prst uz otvor kako bi procenio jačinu hladnog vazduha i ocenio da li je došao trenutak da se dislocira. Čini se kao da, u očaju, pokušavaju da preusmere strujanje „hladnog talasa“, bez daljinca, prisutni koji su geografski najbliži klima-uređaju. Nekima hladnoća smeta, prezrivo gledaju u tu kutiju koja hladi, drugi se vrpolje u stolici. Em zbog vrućine (kao da traže „hladnu stranu jastuka“), em zbog ukočenosti. Ne pogoduje kičmi dugo sedenje. A ni stolice nisu baš reprezentativne, ako posmatramo isključivo sa aspekta vizuelnog dojma: neke pohabane, izanđale, oštećene na rukohvatima gde je, onako stidljivo, izvirio sunđer.

Pisac ovog teksta u majici, pita se kako li je odbornicima u svečanoj odeždi. Muškarci, uglavnom, u sakoima. Dame, takođe, elegantne.

Smenjuju se oratori za govornicom, izveštavaju javnost o finansijskim izveštajima ustanova i preduzeća čiji su rukovodeći organi. I baš u trenu kad u salu uđe gospođa, jedan od pomenutih rukovodećih organa, predsednik Skupštine, Dejan Tričković, prozva je da se obrati cenjenom auditorijumu.

Zadihala se ona, bori se da dođe do daha, a neko iz publike joj dobacuje: „Pini vodicu!“ Na to se nadoveza Gradimir Jovanović, zamenik Tričkovićev: „Ne žurite, imamo vremena“. Tek će jedan iz publike, „da poklopi“, šeretski: „Ti imaš vreme, Grade.“

Neki u rukama drže dnevni red sednice (u papirnoj formi), ali većina pametne telefone. Odaju utisak da i nisu baš osobito zainteresovani za ono što o čemu se govori. Svaki čas izlaze ljudi i vraćaju se, defiluju salom. Puš ili piš-pauza, ili makar da se protegnu noge. Baš zbog te učestalosti izgleda kao da su na modnim pistama Pariza, Milana ili Londona. Ko će dočekati 40 i „kusur“ tačaka.

I taman kad je delovalo da će biti uspavanka tokom pet ili šest sati, koliko obično traju ove sednice lokalnog parlamenta – veleobrt. SNS i SPS upadoše u verbalni klinč. Čim Zorica Jović, zamenica gradonačelnika Milenkovića, završi svoje izlaganje u kojem je, u superlativima, govorila o gradskoj vlasti čiji je i sama deo, dohvativši se, ovlaš, takoreći nehajno, nepočinstava bivše vlasti – jer neće, valjda, da kritikuje svoje – ustade iz stolice, konsterniran, socijalista Dekić.

„Moram da se javim“, reče Dekić, „jer ne mogu da razumem ovakav stav zamenice Jović prema nama, odbornicima opozicije. Znamo da se radi i gradi, ali sve nešto spominjemo raniji period. A prošlo već sedam godina.“

Samo što Dekić „u brk“ sasu naprednoj Jovićevoj, tišinu prekide želja jednog od prisutnih da kaže šta ga tišti.

„Da l’ da se javljam za reč?“, kao da pogledom u kolegu do sebe odbornik traži odobrenje.
„Sedi miran! I mnogo vodu piješ“, odsečno će ovaj u stolici pored.

Prisutni čine sve kako se ovo zasedanje ne bi oteglo ko gladna godina, pa se, u skladu s ovom težnjom, mnogi ne javljaju za reč.

„Izvinjavam se što sam dužio…“, izvinjava se svako ko se malko zanese za mikrofonom. Ostala razočarana i ljutita lica kao da govore „I treba da se izviniš!“, reagujući na ovaj pro forme oprost.

Jedan od odbornika SNS-a ne može da sakrije bol zbog spoznaje da će, najverovatnije, „zanoćiti“ u skupštinskoj sali.

„Ma, mi do večeras ovde“, pomirio se on sa sudbinom.

Na nervozu ukazuju „singerice“, učestalo cupkanje nogama, kao i akrobacije flašicama vode kojima se prekraćuje vreme.

„Ovija Palmini se saplićav“, čulo se iz publike kada jedan odbornik, spuštajući se niz stepenice između stolica kako bi izašao iz sale, nogom zakači produžni kabl koji je povezan sa projektorom.

Predsednik Skupštine prinuđen da nekoliko puta lupne u mikrofon, kako bi utišao galamdžije.

Svaki čas nas govornici podsećaju, u svojim obraćanjima, „ko je naj-sasvim-potpuno-sasvim-najbolji-dasa“, i kome svi sve dugujemo. Ulagivanje u narodu poznato i kao „hvalite ga usta moja“.

„Radi istine, a i da građani čuju…“ – početak jednog od izlaganja zlonamerne odmah podseti na nečije manipulativne reči.

Zamenik predsednika Skupštine grada, Jovanović, za govornicom spomenu da je Vranju neophodan dom za stare, pa se o ovoj temi diskutuje već dvadesetak minuta.

„Da li nam starački dom treba? Ne treba, smanjuje se klijentela“, replicira mu, „argumentovano“, neko iz mase.

„Briljantna prezentacija budžeta! Sačuvaj ti ovo, Bojane, za arhivu. Ima i efektan završetak“, začuše se iz publike pohvale na račun većnika za budžet i finansije.

Bezbroj glasanja, najmanje onoliko koliko ima i tačaka, a jedna stvar zajednička. Svi „za“, niko „uzdržan“, niko „protiv“. Pačija škola.

Neophodna „oprema“ za sednicu Skupštine Grada

– flašica vode (komada 1)
– hemijska (komada 1)
– dnevni red sednice (primerak 1)
– mobilni (obavezno, da se prekrati dosada) (komada 1)

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci