VRANJE – Odavno neka izložba nije privukla pažnju Vranjanaca i lokalnih medija poput slika Zorana Petrušijevića Zopa koje su ovog vikenda zamenile „dva točka“ na zidovima Korman bara (Handlebar), a slična je situacija bila sa 18. po redu Stihijom (veče poezije), održanom pre dve nedelje u prepunom RIFF-u.
Kad u gradovima poput Vranja ustanove zakažu sa idejama, nevladin sektor i alternativni kulturni centri mogu „ispraviti“ stvar. Međutim, kad se aktivnosti lokalnih NGO i GONGO (organizacije koje dobijaju podršku za projekte zbog bliskosti sa vlastima) svode na ad hoc akcije, izrade planova i flajera i književne večeri na kojima viđamo jedne te iste kulturne radnike Grada Vranja, a snaga ljubitelja umetnosti i kulture poslednjih decenija nije bila dovoljno dobro usmerena na osnivanje ikakvog alternativnog kulturnog centra, Vranjanci željni urbanije energije i razmene oslanjaju se na mesta poput gore pomenutih.
Poznata lokalna antikvarnica i galerija Mamuza, organizator je samostalne izložbe cenjenog vranjskog slikara Zorana Petrušijevića (Zop), koja je 25. decembra otvorena u punom Korman baru. Zop je trenutno među najproduktivnijim slikarima iz Vranja, a izložba pod nazivom Bela faza biće otvorena do 25. januara.
U pristojno osvetljenom i sasvim adekvatnom prostoru, slike već privlače pažnju ljudi koji su izašli samo na piće, te možete naići i na, na primer, nekog ugovorca koji se u 1:00 posle ponoći u subotu na nedelju divi Zopovoj tehnici i razmišlja koja slika ga najviše privlači.
Lokali poput Handlebar-a i Riff-a su u Vranju poput nekog utočišta svim ljudima koji i dalje, deceniju kasnije, ne mogu da prežale pozorišni klub Talija, pored njihovog osnovnog postojanja – ugostiteljstva, a isti je slučaj i sa mlađim generacijama, ljudima koji žele mesta sa prijateljskom „kao kod kuće atmosferom“.
Oba se nalaze u različitim delovima grada, razlikuju se i gosti, ali ne i želja obojice vlasnika za autentičnošću – ljubav prema muzici sa jedne i ljubav prema dva točka sa druge strane.
Dok u Handlebar-u otkrivaju nove mogućnosti za organizovanje izložbi, RIFF od samog otvaranja krase fotografije poznatih koncertnih fotografa iz regiona, poput onih Nemanje Đorđevića i Stefana Rajhla. Nije im strano ni organizovanje promocija knjiga, a neretko je izložen i merch raznih autora.
Tićmi: Svetla tačka u Vranju
Najvrednija pomena ipak je Stihija, koja će uskoro proslaviti peti rođendan. Ovo „pesničko druženje“ koje traje skoro pola decenije i iza koga stoji Nemanja Stojković Bleki, okuplja uglavnom mlađe ljude koji pišu poeziju i prozu ili su jednostavno samo poštovaoci.
Kako za portal Slobodna reč kaže autor bestselera Ja sam Akiko Stefan Tićmi, ovaj poznati i nagrađivani roman je jedno od prvih čitanja „doživeo“ upravo u RIFF-u, na Stihiji.
„To je jedna svetla tačka u Vranju, tamo smo se često sretali na pola puta sa autorima iz Severne Makedonije. Mnogo je lep događaj“ – kaže Tićmi.
Za medijskog radnika i glumca Mihajla Stojkovića Babačka, RIFF je „jedini čuvar tradicije u Vranju“, poput alternativne ustanove „za sve koji su bar pokušali da misle drugačije“.
„Tradicija ovog grada nisu samo samse i Dragan Stanković. RIFF je za mene sve ono što su ustanove zaboravile da budu: pozorište, poezija, muzika“ – kaže Stojković.
