fbpx
12.2 C
Vranje
subota, 13.04.2024

U oktobru inflacija u Srbiji iznosila 15 odsto

Odabrani članci

FoNet
FoNet
Najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom, osnovana u Beogradu februara 1994. godine.

BEOGRAD – Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine iznosila 15 odsto, „što je iznad ranijih očekivanja“.

Tabaković je, na konferenciji za novinare, rekla da je „blizu dve trećine doprinosa međugodišnjoj inflaciji u Srbiji posledica rasta cena hrane i energenata“.

„Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu prethodnih meseci i nastavak njihovog prenošenja na uvoznu inflaciju, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, za posledicu su imali nastavak rasta domaće inflacije na 15 odsto međugodišnje u oktobru, što je, iznad naših ranijih očekivanja“, rekla je Tabaković.

Ona je rekla da su cene iz međunarodnog okruženja i dalje glavni generator inflatornih pritisaka u Srbiji.

Tabaković je rekla da se rast uvozne inflacije odrazio i na rast međugodišnje bazne inflacije, koja je u oktobru iznosila 9,5 odsto.

Ona je rekla da se znatniji pad inflacije očekuje u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine.

Jorgovanka Tabaković je podsetila da je NBS od aprila ove godine povećala referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto, kao i da su povećane i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice na 3,5 ii i 5,5 odsto.

Tabaković je rekla da je od početka godine, zaključno s krajem oktobra, dinar prema evru nominalno ojačao za 0,2 odsto, a NBS je od maja do danas,na međubankarskom deviznom tržištu intervenisala kupovinom deviza u iznosu od dve milijarde i 705 miliona evra i navela da je kupovina deviza od početka godine premašila prodaju za 435 miliona evra.

Ona je istakla da su devizne rezerve NBS na kraju oktobra iznosile 16,9 milijardi evra, što je „najviši nivo deviznih rezervi do sada“.

„Kreditnoj aktivnosti banaka koja ostvaruje rast od 11,7 odsto međugodišnje u septembru i dalje u većoj meri doprinose krediti privredi koji su porasli za 14 odsto, dok je rast kredita stanovništvu usporen na 8,3 procenta. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u septembru spušteno je na ispod 3,2 procenta, što je novi najniži nivo do sada i za jedna procentni poen niže nego pre pandemije“, rekla je Tabaković.

Ona je navela da je nakon relativno visokog rasta u prvoj polovini godine od oko 4,1 odsto međugodišnje ekonomska aktivnost usporila u trećem tromesečju i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije iznosio je 1,1 odsto.

Tabaković je navela da su se na usporavanje ekonomske aktivnosti odrazili ovogodišnja poljoprivredna sezona, koja je bila znatno lošija od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, rast troškova privrede, pad aktivnosti u sektoru energetike, dodavši da je NBS projekciju rasta BDP Srbije za ovu godinu korigovala na raspon od dva do tri odsto, kao i za sledeću godinu.

Ona je rekla da se od 2024. godine očekuje ubrzanje privrednog rasta prvo na oko 3,5, a zatim i na oko četiri odsto.

Tabaković je rekla da se očekuje da će učešće deficita tekućeg računa u BDP ove godine iznositi oko devet odsto, što se očekuje i u narednoj godini.

Ona je dodala da je, prema prvim procenama, priliv stranih direktnh investicija u prvih deset meseci ove godine dostigao gotovo 3,5 milijardi evra, a projektuje se da će u 2022. godini biti na oko 3,8 milijardi evra.

Tabaković je rekla da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, jer se na taj način doprinosi i održivom privrednom rastu, a time i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Tabaković je rekla da je Srbija privela kraju dogovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i da se očekuje da će u decembru biti odobren stendbaj aranžman od 2,4 milijarde evra, navodeći da ne znači da će se sva sredstva koristiti, već će to zavisti od potreba koje utvrdi Vlada za direktnu podrška budžetu.

Upitana da li će zbog inflacije biti moratorijuma za otplatu kredita, Tabaković je odgovorila da NBS nije vlasnik banaka i da su odnosi klijenata i banaka njihova ugovorna stvar.

„Klijenti koji imaju teškoće u otplati kredita treba da se obrate svojim bankama i da sa njima dogovaraju eventualne mogućnosti za olakšice. Jedino što bi NBS mogla da uradi u tom slučaju je da, ukoliko se nađe neko kreativno rešenje, u svom delu regulatornih olakšica pomogne bankama da to učine samo u onim slučajevima gde je to zaista opravdano“, rekla je Tabaković.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci