Od potpune apatije i ignorisanja glasačkih kutija stigli smo do trenutka u kom studentski pokreti postaju ključni pokretači društvene svesti, a mladi potencijalno odlučujući faktor na budućim izborima.
Za potrebe ovog teksta razgovarali smo sa studentima Fakulteta političkih nauka koji će na narednim parlamentarnim izborima prvi put dobiti priliku da iskoriste svoje biračko pravo. Pitali smo ih šta za njih znači demokratija i kako vide ovaj trenutak u društvu.
Iako dolaze iz različitih gradova — Beograda, Novog Sada, Čačka, Kraljeva i Župe — njihovi odgovori pokazuju sličan odnos prema demokratiji, izborima i političkom angažovanju.
Svi studenti sa kojima smo razgovarali znali su osnovne informacije o funkcionisanju parlamenta.
Sada, za razliku od prethodnog perioda, retki su studenti i mladi koji ne znaju da Narodna skupština broji 250 poslanika i da je za pobedu potrebno osvajanje najmanje 126 mandata, samostalno ili u koaliciji sa drugim listama koje će preći cenzus od tri odsto.
Željko iz Župe kaže da će sigurno izaći na izbore jer glasanje smatra građanskom dužnošću, dok demokratiju vidi kao „vladavinu naroda”.
Milica iz Beograda motiv za glasanje vidi u nadi u društvene promene. Demokratske izbore opisuje kao fer proces bez pritisaka i korupcije, „u kojem narod može samostalno da odlučuje”.
Nikola iz Kraljeva smatra da su predstojeći izbori prilika da se, kako kaže, „nakon 15 godina pobedi trenutna vlast”, dok demokratiju povezuje sa jednakim pravom glasa i odsustvom korupcije.
Sofija iz Novog Sada ističe da je upravo pravo glasa suština demokratije i da bi svaki građanin trebalo da ga iskoristi.
Većina sagovornika navodi da se o politici informiše prvenstveno putem interneta i medijskih portala, dok deo njih kao važan izvor informacija vidi i fakultetsko okruženje i razgovore sa porodicom.
Odgovori ovih mladih ljudi pokazuju da politička nezainteresovanost nije dominantna osobina njihove generacije, već pre posledica dugogodišnjeg osećaja isključenosti iz procesa odlučivanja.
Među poslanicima sada svega 2,4 odsto mladih
Iako institucije još uvek ne odražavaju generacijsku strukturu društva, među mladima se sve jasnije oblikuje svest da političke promene nisu moguće bez njihovog neposrednog učešća.
Dok zvanična statistika Narodne skupštine svedoči o dubokoj marginalizaciji mladih u klupama donosilaca odluka, talas studentskih protesta i želja za stabilnijom budućnošću pokreću novu, neočekivanu političku mobilizaciju u Srbiji.
Promene koje su pratile najveću društveno-političku krizu u ovom veku na površinu su izbacile upravo one koje su starije generacije najčešće otpisivale kao „nezainteresovane“ i „pasivne“. Mladi ljudi u Srbiji, godinama gurani na marginu političkih zbivanja, u poslednje tri godine, a naročito od studenstkih blokada, u potpunosti menjaju političku sliku.
Međutim, dok se na ulicama i u amfiteatrima budi nova energija, institucije sistema i dalje ostaju zarobljene.
Zvanična statistika Narodne skupštine o starosnoj strukturi aktuelnih narodnih poslanika ogolila je jasan deficit mlade perspektive tamo gde se zakoni donose. Manje od 10 odsto narodnih poslanika ima manje od 36 godina.
Ukoliko se podaci analiziraju dublje, situacija je još nepovoljnija po najmlađu demografsku grupu. Broj poslanika rođenih između 1990. i 1999. godine iznosi 23, što predstavlja 9,2 odsto. Međutim, zbog same zakonske i sociološke definicije mladih, u koju spadaju isključivo oni koji nemaju navršenih 30 godina, stvarna slika je poražavajuća – mladih u Skupštini zapravo ima svega 2,4 odsto.
Ovaj institucionalni jaz direktno utiče na to kako mladi doživljavaju demokratiju i rad parlamenta, s obzirom na to da u njemu ne vide lidere koji zastupaju njihove specifične probleme – od stambenog pitanja do modernizacije obrazovanja i ekologije.
Najnovija istraživanja, uključujući i podatke iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2025. godinu, pokazuju da interesovanje za politiku nije ujednačeno širom zemlje.
Politička svest je i dalje centralizovana u glavnom gradu.
Mladi iz Beograda iskazuju najveći stepen interesovanja za politička dešavanja (indeks 4,31). Ovaj trend blago opada kako se udaljavamo od prestonice, te je u Vojvodini 4,22. U Centralnoj i Zapadnoj Srbiji je 4,14 dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji 4,12.
Ipak, ono što spaja mlade širom Srbije jeste poverenje u sopstvene, autonomne pokrete.
Blizu 90 odsto mladih ispitanika pozitivno gleda na studentske proteste, prepoznajući ih kao legitiman i čist način borbe za društvene promene, pokazalo je ovo istraživanje.
Studentski protesti u Srbiji postali su jedna od ključnih tačaka artikulacije nezadovoljstva mladih i najmasovniji protesti u novijoj političkoj istoriji zemlje. Nakon neispunjenih zahteva koji su se odnosili na političku i krivičnu odgovornost povodom pada nadstrešnice, studenti su potom artikulisali zahtev za raspisivanje vanrednih izbora, na kojima sada insistiraju.
Paralelno, već se nalaze u svojevrsnoj predizbornoj kampanji, mobilizujući građane da se uključe i kao posmatrači i kontrolori izbornog procesa, iako izbori još nisu raspisani. Time studenti i mladi sve jasnije zauzimaju poziciju političkog aktera koji direktno staje naspram aktuelnog režima.
Sadržaj je nastao u okviru projekta „We Hear You“ (Čujemo vas) koji portal Slobodna reč realizuje uz finansijsku podršku Fonda za pluralizam medija (Pluralistic Media for Democracy) organizacije Journalismfund Europe
