BEOGRAD – Rezultati prve medijske analize u Srbiji koja se bavi izveštavanjem o nasilju nad ženama i reakcijom publike nad društvenim mrežama, pokazuju da mediji u čak 3/4 objava otkrivaju identitet žrtve i češće izveštavaju o konkretnim slučajevima i ličnim pričama žena koje su preživele nasilje, nego što se bave fenomenom, uzrocima i posledicama nasilja.
Kako je saopštila Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) koja je sprovela analizu „Standardno loše u nestandardno doba“ u saradnji sa organizacijom BeFem Tek, tek u nekoliko slučajeva medijski tekstovi su sadržali informacije za žrtve nasilja o tome kako da potraže pomoć.
Prema rečima direktorke UN Women u Srbiji Milane Rikanović, uobičajene greške su korišćenje inicijala žrtve, otkrivanje podataka o prebivalištu i drugih detalja iz privatnog života, koji dovode do lakšeg prepoznavanja žrtve u manjim urbanim i ruralnim područjima, a primećeno je i prisustvo rodnih stereotipa u objavama svih analiziranih medija.
Jedna od preporuka proistekla iz analize je da mediji treba odgovorno da upravljaju svojim nalozima na društvenim mrežama, da o temi nasilja prema ženama treba izveštavati bez senzacionalizma i otkrivanja identiteta žrtve, kao i da treba blagovremeno ukloniti govor mržnje, uznemirujuće, ponižavajuće i nasilne komentare.
Analiza je sprovedena u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“, koji finansira Norveška ambasada u Beogradu, a istraživanje pokriva period vanrednog stanja u Srbiji uvedenog zbog širenja pandemije Kovid-19, od 15. marta do 6. maja 2020. godine.
