Nisu krize nepoznanica za srpske izbore. Srbija je glasala i 1993. godine, u jeku rata u bivšoj Jugoslaviji; i posle NATO bombardovanja (iako uz dužu distancu); kao i neposredno posle proglašenja nezavisnosti Kosova i protesta koji su ih pratili (majski parlamentarni izbori 2008). Ipak, nikada do sada izborni proces nije bio prekinut pa nastavljen kao što je to sada slučaj. Takođe, uprkos činjenici da su ovo 12. po redu parlamentarni izbori, prvi put će građani na birališta tokom leta. Da se parlamentarni izbori spajaju sa lokalnim izborima gotovo je postala praksa, što nikako ne pogoduje razvoju lokalne demokratije.
Pitanje izbornih uslova je centralno pitanje za ove izbore, tim pre što je najavljen bojkot dela opozicije, a Srbija prema Fridom Hausu izgubila status demokratije, ušavši u fazu prelaznih (hibridnih) režima. Ovi izbori su finalni čin provere izbornih uslova u procesu koji je započet, najpre, u avgustu na Fakultetu političkih nauka, da bi se u jesen i zimu nastavio uz posredovanje evropskih parlamentaraca. Dijalog je imao za cilj da identifikuje sve probleme u izbornom procesu i da ih, kratkoročnim merama (ne sistemskim promenama), reši do ovih izbora. To je bio pokušaj da se zaustave negativni trendovi u opadanju kvaliteta izbornog procesa koji traju, u manjoj meri, od 2014. a suštinski od 2016. godine.
Formalno, sve što je dogovoreno na poslednjoj rundi međustranačkog dijaloga je i usvojeno – sem verifikacije biračkog spiska čime su se mogle otkloniti brojne nedoumice u vezi sa biračkim spiskom, a koje se ponavljaju od izbora do izbora. Formalno je usvojena i preporuka da se formira Nadzorni odbor Narodne skupštine, ali faktički ta preporuka ne znači ništa jer za pet meseci u ovoj godini nismo zabeležili nijednu aktivnost ovoga organa.
Suštinski posmatrano, međutim, ostalo je puno prostora za unapređenje izbornog procesa a najviše u medijskom okruženju i radu REM-a iako se čini da novoizabrani članovi Saveta ovog tela pokušavaju da otvore teme o kojima se do sada nije ni diskutovalo. Drugi element u kome uslovi mogu da se unaprede jeste limitiranje ili jasno zakonsko poštovanje aktivnosti javnih funkcionera jer njihova brojnost i preterana zastupljenost u kampanji utiče na izrazitu neravnopravnost izbornih učesnika. Verovatno bi najbolja poruka javnosti bila da se aktivnosti javnih funkcionera svedu samo na neizbežne aktivnosti, a da se najvažniji funkcioneri u danima ispred nas bave strankama i stranačkim angažmanom.
RIK je ostao najaktivnija institucija koja se trudi da ispoštuje sve ono što je dogovoreno na međustranačkom dijalogu, kooperativni su i spremni na promene. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripada krugu institucija koje su pokazale volju da dogovoreno sprovedu u delo. Na drugoj strani je Agencija za borbu protiv korupcije koja je vrlo pasivna i nespremna da preuzme snažniji angažman u kontroli finansiranja kampanje i sprečavanja funkcionerske kampanje, pa ne čudi da tokom marta i aprila gotovo i da nisu imali nikakvih aktivnosti.
Kada je reč o jednoj stvari koju bi vladajuća stranka mogla da preduzme a da to bude korak napred u ovom izbornom procesu, to bi bila spremnost da se relaksira kampanja, da se preuzme odgovornost za pozitivne i konstruktivne poruke i uvaže razlike u odnosu na opoziciju, omogućavajući opoziciji istovremeno prostor za kampanju, bez stalne tenzije i političkih sukoba. Velika moć koju ima vladajuća stranka traži i veliku političku odgovornost.
Budući da jedan deo opozicije bojkotuje izbore a da stranke koje izlaze nemaju dovoljno kapaciteta za adekvatnu kontrolu, uloga posmatrača će biti veoma važna. Sem domaćih posmatrača koji će sigurno posmatrati izbore, važna stvar i snažna poruka bi bila i misija ODIHR-a koja bi dodatno podigla odgovornost svih izbornih učesnika.
