VRANJE/BEOGRAD – Svetski dan voda obeležava se 22. marta počev od 1993. godine. Ujedinjene nacije time žele da podsete na značaj vode i njenu zaštitu, kao i na nedostatak vode za piće u mnogim delovima sveta.
Tema ovogodišnjeg dana vode je ,,Voda za mir“. Kada vode nema dovoljno ili je zagađena, kada ljudi nemaju jednak pristup ili uopšte nemaju pristup, tenzije mogu porasti, upozorava UN.
„Akcija za vodu je akcija za mir. A danas je to potrebno više nego ikada“, izjavio je generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres.
Danas više od 2,2 milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi za piće, čak 3,6 milijardi nema sigurne sanitarne usluge, a 2,3 milijarde nema mogućnost pranja ruku sapunom i vodom kod kuće, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije, prenosi Balkan Green Energy News.
Zagađenje slatke vode
Od velikih komada smeća do nevidljivih hemikalija, širok je spektar zagađivača koji završavaju u jezerima, rekama, potocima, podzemnim vodama. Zagađenje vode, suše, neefikasno upravljanje vodom i sve brži rast svetske populacije izazvali su jednu od najvećih ekoloških kriza sa kojima se danas suočavamo – nedostatakom slatke vode.
Zagađenje vode može biti uzrokovano na više načina, a jedan od najintenzivnijih su gradska kanalizacija i ispuštanje industrijskog otpada. Indirektni izvori uključuju zagađivače koji ulaze u vodosnabdevanje iz tla ili sistema podzemnih voda i iz atmosfere putem kiše.
Zagađenje vode rezultira pojavom zdravstvenih problema kod ljudi, trovanjem životinja i dugotrajnim oštećenjem ekosistema.
Klimatske promene menjaju hidrološke cikluse
Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od tri milijarde ljudi širom sveta zavisi od vode koja prelazi državne granice. Od 153 zemlje koje reke i jezera i druge izvore pitke vode dele sa svojim susedima, samo 24 imaju sporazum o saradnji.
Voda je glavni resurs u proizvodnji hrane. Javno zdravlje, energetski sistemi, ekonomska produktivnost oslanjaju se na dobro funkcionišući ciklus vode.
Prema podacima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), otprilike polovina svetske populacije doživljava ozbiljnu nestašicu vode bar u jednom delu godine.
Prema procenama Svetske banke, svet će se do 2030. suočiti sa razlikom između predviđene potražnje i raspoloživih zaliha vode od čak 40 odsto.
Klimatske promene menjaju hidrološke cikluse, čineći padavine nepredvidljivijim i povećavajući učestalost i intenzitet poplava i suša. Otprilike jedna milijarda ljudi koji žive u monsunskim slivovima i 500 miliona u deltama reka posebno su ranjivi.
Suše, koje su usled klimatskih promena sve češća pojava, ograničavaju siromašne stanovnike ruralnih područja čiji opstanak u velikoj meri zavisi od padavina.
Promene u kruženju vode i vremenski ekstremi negativno će uticati i na slatkovodne ekosisteme, dok će se direktne štete od poplava povećavati kako globalna temperatura bude rasla.
Saradnja u zaštiti vode može napajati i održavati mir
Svetski dan voda 2024. stavlja akcenat na zajednički rad i posvećenost svih aktera, počev od pojedinaca do međunarodne zajednice na očuvanje vode, ključnog ali ograničenog resursa.
„Saradnja u zaštiti vode može napajati i održavati mir. Upravljanje vodama može ojačati multilateralizam i veze između zajednica i izgraditi otpornost na klimatske katastrofe. Takođe, može pokrenuti napredak ka ciljevima održivog razvoja – koji su temelj mirnih društava – uključujući poboljšanje zdravlja, smanjenje siromaštva i nejednakosti i jačanje sigurnosti pristupa hrani i vodi. Hajde da se posvetimo zajedničkom radu, kako bi voda postala snaga saradnje, harmonije i stabilnosti, i tako podržimo stvaranju sveta mira i prosperiteta za sve“, rekao je Guteres.
