BEOGRAD / VRANJE – Žene i devojke iz Vranja pridružile su se jučerašnjem protestu u prestonici, koji organizacija Ženska solidarnost po peti put organizuje zbog opšte mizoginije u društvu, stanja u medijima i institucijama po pitanju odnosa prema ženama, čemu je prethodio intervju lista Informer sa višestrukim silovateljem. Vranjanke sa kojima smo razgovarali ističu da se ne osećaju bezbedno, da se u Vranju o nasilju ne govori dovoljno, kao i da je neophodno povezivanje žena u manjim mestima i izlazak na ulice.
Učesnice protesta su od lista Informer zatražile da skine sa sajta intervju sa višestrukim silovateljem jer „širi strah, traumatizuje i ponižava žene“ i podsetile da je to to do sada uradio samo Mondo ali da to moraju da urade i Blic i Alo koji su ga preneli.
Na protestu je traženo da Ministarstvo pravde predloži, a Skupština Srbije usvoji Zakon o registru silovatelja po uzoru na postojeći registar pedofila i uspostavi centralnu evidenciju o nasilju prema ženama. Zahtevaju da prestupnici budu praćeni, kako bi se sprečilo ponavljanje silovanja i drugih oblika muškog nasilja.
Takođe, organizatori protesta od medija zahtevaju da poštuju smernice koje su pripremile Novinarke protiv nasilja prema ženama, kao i Kodeks novinara Srbije.
„Krajnje je vreme za promene i u Vranju“
Aktivistkinja i studentkinja iz Vranja Anja Kafedžiska navodi da je okružena ženama koje svakodnevno trpe razne oblike nasilja, kao i da to što su protesti u Beogradu, ne znači da se bori samo za prava žena iz Beograda, već za prava svih žena.
„Možemo da pokrenemo takvu vrstu protesta u Vranju. Moramo se boriti jer nismo ravnopravne, bilo da govorimo o nasilju u porodici, mobingu, seksualnom nasilju ili femicidu. Potrebno je da izađemo na ulice i zahtevamo da se zakoni menjaju, da se društvo menja jer krajnje je vreme“ – smatra ona.
Programska direktorka lokalnog udruženja građana „Naš svet, naša pravila“ Emilija Milenković, kaže da je na protestu jer želi da osudi to što institucije „ne rade dovoljno da zaštite žene“.
Na protestu je, kako kaže, jer se ne oseća bezbedno kada noću sama hoda ulicom, jer „čuje šta se dešava i kako žene nisu zaštićene od strane institucija i društva“.
„Nasilje se dešava, zna se o istom, ali se ne govori. Naročito u manjim mestima poput Vranja, patrijarhat je ovde duboko ukorenjen. A promena dolazi sa lokala, žene može pokrenuti povezivanje i osvešćivanje problema“ – kaže ona.
„Ženama veruju samo kada su mrtve“
U porodično parnerskom odnosu u Srbiji bude ubijeno između 30 i 40 žena godišnje. Taj broj je godinama isti a država još uvek nije formirala Nadzorno telo za praćenje femicida, već ubijene žene udruženja broje iz novinskih članaka. Iz Ženske solidarnosti navode da se ženama ne veruje kada govore o nasilju, da se od njih traži da dokazuju nasilje modricama i ožiljicima i da veruju ženama samo kada su mrtve.
Dejana Cvetković, saradnica portala Slobodna reč i članica mreže Novinarke protiv nasilja prema ženama, smatra da je bitno da žene izađu na ulice dok se svi zahtevi ne ispune jer se radi o društvenom problemu i nasilje se tiče svih nas. Na protestu je „i kao novinarka i kao žena“.
„Nijedna od nas, bez obzira na nivo obrazovanja, sistem vrednosti, boju kože ili bilo koje druge razlike nije bila pošteđena neke vrste nasilja“ – navela je.
Smatra da mediji moraju preuzeti odgovornost i shvatiti da ne smeju da zarađuju na „ženskim suzama i krvi“ i da „klikovi“ budu ispred dostojanstva žena koje su doživele nasilje.
Osvrnula se na vest o postavljanju Bratislava Gašića na mesto člana Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, uprkos seksističkoj izjavi o „novinarkama koje lako kleknu“, što „predstavlja više nego jasan stav države prema ženama“.
„U ovakvom društvu i u ovakvoj državi ženama ne preostaje ništa drugo sem da izađu na ulice dok se svi zahtevi sa protesta ne usvoje“ – istakla je.
Aktivistkija Ženske solidarnosti Jelena Riznić najavila je da planiraju da protestuju do ispunjenja zahteva.
„Tema nasilja prema ženama treba da ostane gorući problem, zato što nasilje sa kojim se žene i devojčice suočavaju svakog danatreba da bude prioritet u svakom smislu. Pratićemo reakcije i bes žena i reagovaćemo i dalje na ulicama“ – navodi Riznić.
Učesnice protesta su istakle da su „institucije odlučile da ih ignorišu“, da očekuju od njih da će se stišati, da neće više izaziti na ulice, ali da „ovo nije kraj i da oni koji ne žele da ih čuju – moraće“.
