Dani Vranja, neslavno završeni otkazanim koncertom Zorice Brunclik, u svom programu sadržali su i jednako nezadovoljavajuć „sajam knjiga“, uz postavljena dva štanda na šetalištu u centru grada.
Na ovogodišnjem „sajmu knjiga“, Vranje, grad Bore Stankovića, dočekala su dva štanda, jedan bolje opremljen od drugog. Preprodavački štand imao je širu ponudu. Većina knjiga na sajmu bile su „petparački romani“, bestseleri Danijele Stil i Nore Roberts, i tek poneka tvrdo ukoričena knjiga.
Na ovom štandu našlo se i nekoliko klasičnih romana, jeftino odštampanih i ukoričenih, koji su mogli da se nađu između velikog broja dečijih bojanki (koje ne oslikavaju stopu prirodnog priraštaja u Vranju).
Najveću pažnju privukao je „Vranjski rečovnik“, šesto izdanje autora Srbe Đorđevića sa preko 7.500 reči karakterističnih za govor južnjaka.
Ipak, neki prolaznici zapazili su da na štandovima nije bilo dela Bore Stankovića, kao ni ponude nekih većih izdavačkih kuća u Srbiji koje krase većinu drugih sajmova knjiga.
Lokalnih autora bilo je na štandu „Saveza književnika u otadžbini i rasejanju“ (SKOR), koji je bio jedini štand nezavisne izdavačke kuće. Ova kuća poznata je po svojim ezoteričnim i domoljubivim tekstovima, a svoj ogranak ima u Vranju.
Sajam su ipak krasile sajamske cene, pa je veliki broj knjiga moga da se kupi veoma povoljno. Ipak, jedan gimnazijalac istakao je da i pored niskih cena „nema ničega što mu je privuklo pažnju i što bi voleo da pročita“.
Ovako ograničen sadržaj ne čudi previše, za grad sa jednom knjižarom.
