VRANJE / BEOGRAD – Nakon reakcije novinarskih udruženja u kojima se osuđuje objavljivanje saopštenja uvredljivog sadržaja gradskog odbora Srpske napredne stranke, o jednom od autora portala InfoVranjske Slavomiru Kostiću, iz vranjskog SNS-a su podsetili da su nekada „novinarima ne samo pretili već ih ubijali“. Kao primer se navodi ubistvo dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića. Tužilaštvo već dve godine ignoriše zahteve za otvaranje službene istrage o ovom ubistvu.
Ubistvima novinara u Srbiji zvanično se bavi Komisija za istraživanje ubistva novinara, osnovana od strane Vlade Srbije početkom 2012. godine kako bi se istraživali razlozi zbog kojih i nakon decenije nisu otkriveni nalogodavci. Naknadno je Vlada proširivala mandat Komisije, te je dodat i slučaj ubistva medijskih radnika Radio-televizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.
Komisija: Pantića ubili „oni iz 1999, 2000. i prve polovine 2001.“
Ubijeni novinar Milan Pantić, čije se ubistvo pominje u saopštenju vranjskog SNS-a, je prema mišljenju Komisije bio pod pretnjom „onih iz 1999, 2000. i prve polovine 2001. godine“ jer je njegovo izveštavanje postalo prepreka za neometane malverzacije u tadašnjoj privatizaciji.
Prema podacima Udruženja novinara Srbije (UNS), Pantić je u aprilu 2001. godine objavio tekst o pražnjenju budžeta Jagodine od strane bivše vlasti (SPS, JUL i Stranka srpskog jedinstva). Jutra kada je ubijen vraćajući se iz prodavnice, 11. juna 2001. godine, objavljena su dva njegova teksta u Večernjim novostima – jedan o privatizaciji koja je stala odmah na početku u mnogim pomoravskim firmama, a drugi o dotrajalim aparatima u Zdravstvenom centru (ZC) u Jagodini. Drugi tekst je završio najavom rukovodstva ZC izabranog posle 5. oktobra da će održati sastanak sa privrednicima i pokušati da obezbedi novac.
Tužilaštvo od 2018. godine ignoriše zahtev za pokretanje istrage
Prilikom obeležavanja 19. godina od ubistva Pantića, 11. juna ove godine, Komisija je istakla da je na osnovu saznanja do kojih je proteklih godina došla tražila da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj Milana Pantića i otvori službenu istragu, ali da se to i dalje nije dogodilo:
„Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dve godine ignoriše zahtev da otvori istragu u slučaju novinara za koga duboko verujemo da je ubijen zbog toga što je uporno istraživao sumnjive privatizacije u Jagodini i detaljno obaveštavao javnost o svojim otkrićima“ – navodi se u saopštenju.
Pomenuta Komisija istražuje i okolnosti najpoznatijeg ubistva u srpskoj i međunarodnoj javnosti – uglednog novinara Slavka Ćuruvije. Dve nedelje od početka NATO bombardovanja i pet dana pred ubistvo Ćuruvije (na Uskrs 1999. godine) je u tada režimskom dnevnom listu Politika Ekspres osvanuo tekst sa naslovom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je pročitan i u samom Drugom dnevniku Radio-televizije Srbije.
Za ubistvo osuđeni pripadnici Državne bezbednosti
Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u vreme ubistva Ćuruvije bio Ministar informisanja, a dolaskom na ovu funkciju 1998. godine je, između ostalog, potpisao takozvani Zakon o informisanju, koji je predviđao visoke novčane kazne za novinare koji su kritički izveštavali o režimu Slobodana Miloševića.
Kazne koje bi novinari i redakcije dobijali su morale da budu plaćane u roku od 24 sata, a u suprotnom bi im se oduzimala imovina. Kako se navodi u tekstu portala Radio Slobodna Evropa o nedavno ukinutoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije, posledica pomenutog Zakona i kazni su gašenje redakcija Ćuruvijinog Dnevnog telegrafa i Evropljanina, kao i kažnjavanje mnogih drugih nezavisnih medija. Među njima je bio i pre nekoliko godina ugašeni nedeljnik Vranjske, u vlasništvu Vukašina Obradovića.
Četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB) su 2019. godine pred Sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu proglašeni krivim za ubistvo Ćuruvije, ali je kao neposredni izvršilac navedeno NN lice.
Na 30 godina osuđen je nekadašnji šef DB Radomir Marković za podstrekivanje na teško ubistvo. Nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić takođe je osuđen na 30 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu. Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu, prenosi RSE. Početkom septembra ove godine, Apelacioni sud je naložio da se optuženima ponovi suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu, zbog prekoračenja optužbe prvostepenog suda uvođenjem NN lica u slučaj.
Za 10 meseci najveći broj napada na novinare u Srbiji u poslednjih 15 godina
Samo u toku prošle godine, u Srbiji su novinari napadnuti 119 puta. U poslednje tri godine zabeležen je drastičan rast napada i pritisaka na novinarsku profesiju. Aktuelni podaci iz NUNS-ove baze podataka napada na novinare, kreirane uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, pokazuju da je u ovoj godini zabeležen najveći broj napada u poslednjih 15 godina – čak 151. Od toga je 27 fizičkih napada, 76 pritisaka, 39 verbalnih pretnji, i 9 napada na imovinu.
Na ugroženu slobodu medija u Srbiji su ove godine u izveštajima ukazivale i eminentne međunarodne organizacije poput Reportera bez granica i Freedom House-a. U izveštaju Reportera bez granicaobjavljenom u aprilu, Srbija je za samo tri meseca pala za tri mesta na rang-listi slobode medija i nalazi se na 93. mestu. Naglašeno je da je aktuelna vlast u Srbiji najpre imala uspeha u procesuiranju odgovornih za ubistvo Ćuruvije, ali da su mnoge druge istrage u vezi sa napadima na medijske radnike zaustavljene ili se sa njima odugovlači.
„Posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom kao predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i alarmantno popularnije“ – stoji u izveštaju Reportera bez granica.
