fbpx
6.2 C
Vranje
nedelja, 21.04.2024

Zabrana društvenih mreža jednako pogubna za mlade

Odabrani članci

Nikola Veljković
Nikola Veljković
Inženjer audio i video tehnologija, omladinski radnik i aktivista; UG "Crveno Drvo"

Mišljenja objavljena u autorskoj rubrici Beleška ne predstavljaju stavove redakcije portala Slobodna reč.

Ukoliko se sa mladima ne radi na razvijanju veština kritičkog promišljanja ili medijske pismenosti, oni na ovaj način postaju podložni lakom manipulisanju i mogu usvojiti obrasce ponašanja koji su loši, kako po njih samih, tako i po ljude u okruženju i društvo u celini.

Društveni mediji su postali neizostavni deo života mladih u današnjem digitalnom dobu. Platforme kao što su Facebook, Instagram, Snapchat i TikTok su olakšale komunikaciju i interakciju, pružile mogućnost lakšeg povezivanja sa prijateljima i porodicom, informisanja o aktuelnim događajima i učenje o svetu.

Takođe, ove platforme omogućuju mladim ljudima da se kreativno izraze, pronađu svoj glas i izgrade svoje samopouzdanje. Međutim, one mogu imati i negativan uticaj na živote mladih ljudi. Pogodno su tlo za maltretiranje putem interneta (Cyberbulling), širenje dezinformacija, stvaranje zavisnosti i usvajanje nerealnih standarda lepote i stilova života, što može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje ljudi, a pogotovo mladih u njihovim formativnim godinama.

U okviru našeg istraživanja sprovedenog kao deo projekta „Međunarodni Virtuelni Omladinski Centar“ (IVY) sa mladima iz Italije, Španije, Nemačke, Slovenije, Rumunije i Srbije, ispitivali smo i neizostavni negativni uticaj i posledice koje ovolika ekspanzija korišćenja društvenih mreža može imati na mlade i njihovu okolinu. Prema dobijenim rezultatima „sajber“ maltretiranje je jedan od najznačajnijih problema sa kojima se mladi ljudi suočavaju na platformama društvenih medija.

Nasilnici često koriste društvene mreže da uznemiravaju i zastrašuju druge, što potencijalno dovodi do teških posledica po mentalno zdravlje mladih, uključujući anksioznost, depresiju ili suicidne misli.

Dezinformacije i lažne vesti su takođe opšteprisutne na društvenim mrežama, što dovodi do toga da mladi svoja mišljenja, stavove i uverenja zasnivaju na netačnim informacijama. Ukoliko se sa mladima ne radi na razvijanju veština kritičkog promišljanja ili medijske pismenosti, oni na ovaj način postaju podložni lakom manipulisanju i mogu usvojiti obrasce ponašanja koji su loši, kako po njih samih, tako i po ljude u okruženju i društvo u celini.

Još jedno pitanje povezano sa platformama društvenih medija je zavisnost. Mladi ljudi često provode previše vremena na društvenim mrežama. Istraživanja su otkrila da prekomerna upotreba društvenih medija može dovesti do zavisnosti, ali i „straha od propuštanja“ (FOMO – Fear of missing out). Prekomerna upotreba filtera i softvera za uređivanje dovela je do iskrivljenog osećaja stvarnosti, što otežava mladim ljudima da odvoje stvarni svet od virtuelnog, te se kroz sam sadržaj na ovim platformama stvaraju nerealni standardi lepote ili uspeha. Influenseri na društvenim medijima promovišu nameću određene standarde lepote i stilove života, što može dovesti do osećaja neadekvatnosti, niže vrednosti i niskog samopoštovanja i samopouzdanja.

I Pandemija Covid-19 imala je značajan uticaj na upotrebu društvenih medija od strane mladih ljudi. Sa zatvaranjem i merama socijalnog distanciranja, mladi su se sve više okrenuli društvenim medijima kako bi ostali povezani sa svojim vršnjacima, porodicom i prijateljima. Dok su, s jedne strane, društveni mediji bili izvor informacija i utehe za mnoge mlade ljude tokom pandemije, oni su takođe, prema rečima mladih, uticali na povećanje problema sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti i depresije, što ne smemo zanemariti.

U zaključku našeg spomenutog istraživanja u okviru projekta Međunarodni Virtuelni Omladinski Centar, ističe se da su platforme društvenih medija postale suštinski alat za mlade ljude da komuniciraju i dele svoja iskustva. Međutim, one takođe imaju negativne aspekte koji mogu uticati na živote mladih ljudi, što može dovesti do različitih izazova sa mentalnim zdravljem koji utiču na kvalitet života. Neophodno je edukovati mlade ljude o potencijalnim pretnjama povezanim sa platformama društvenih medija i raditi na razvoju njihovog samopouzdanja, veština kritičkog mišljenja i različitim socijalnim veštinama. Mladi ljudi treba da razumeju razliku između virtuelnog sveta i stvarnog sveta i da budu ohrabreni da prave pauze od društvenih medija kako bi održali svoje mentalno zdravlje i blagostanje.

Na kraju krajeva, društvene mreže nose sa sobom mnoge benefite, ali ih treba koristiti odgovorno kako bi se izbegle štetne posledice, a mlade ljude treba naučiti da ih koriste na najbolji mogući način.

Nikako ih ne treba zabranjivati, jer time takođe možemo negativno uticati na nečiji socijalni život i osećaj prihvaćenosti, ali treba odgovorno postaviti granice i što više edukovati mlade o korisnim sadržajima na internetu i socijalnim mrežama, kao i o zamkama koje su tu prisutne svakodnevno i načinima na koje ih možemo izbeći.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci