fbpx
10.8 C
Vranje
četvrtak, 30.05.2024

Zagađenost vazduha u Vranju 10 puta veća od dozvoljene

Odabrani članci

Sanja Petrov
Sanja Petrov
Izvršna urednica. U novinarstvu od 2011. godine. Trenutno na master studijama Fakulteta za medije i komunikacije. U slobodno vreme bavi se pevanjem.

VRANJE – Na sajtu Klimerko, gde se svakodnevno objavljuju i ažuriraju podaci o zagađenosti vazduha u Srbiji kada je reč o koncentraciju PM čestica u vazduhu (PM 10, PM 2,5 i PM 1), danas je vazduh na više lokacija u Vranju okarakterisan kao „jako zagađen“, a koncentracija PM čestica je ubedljivo najveća u Srbiji, piše portal VranjeNews. Podsećamo, državne merne stanice u Vranju još uvek sistemski ne mere zagađenost vazduha ovim česticama, „tihim ubicama“, za koje je u razgovoru za portal Slobodna reč doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić rekla da ne utiču samo na respiratorni sistem, već doprinose srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka, pogoršavanju stanja kod dijabetičara i većoj smrtnosti od korone. U međuvremenu su organi Grada usvojili Nacrt Kratkoročnog akcionog plana kvaliteta vazduha u Vranju.

Kako javlja VranjeNews, podaci sa sajta Klimerko ukazuju na to da je u Hilandarskoj ulici u Vranju zabeležena rekordna koncentracija PM čestica od 531 µg/m3, što je više nego deset puta veća koncentracija od dozvoljene.

„Slično je i u Hadžiprodanovoj ulici (od ATD-a prema Sobini) gde je koncentracija PM čestica 503 µg/m3. Koncentracija od preko 400 µg/m3 zabeležene su na dve lokacije – u naselju Tekija, na mernoj stanici u Ulici Svetozara Markovića (458 mg/m3) i u Ulici Parske komune (415 µg/m3). U Ulici Branislava Nušića (naselje Češalj) koncentracija je 368 µg/m3, a u Oglednoj stanici (Ulica Miodraga Stojkovića) izmerena je u četvrtak koncentracija PM čestica od 313 µg/m3)“ – objavio je ovaj portal.

Kako je portal Slobodna reč ranije pisao, državne merne stanice u Vranju još uvek sistemski ne mere zagađenost vazduha PM česticama, tačnije stanice još uvek ne postoje, a građani, mediji i ekološke organizacije stalno upozoravaju na opasnost koju prekomerna koncentracija opasnih PM 2.5 i PM 10 čestica ima po zdravlje ljudi.

U Vranju postoje merne stanice koje prate zagađenost PM česticama, ali nisu deo zvanične državne mreže, odnosno, merenja sa ovih stanica ne ulaze u godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha u gradu i Srbiji.

Prva nezvanična merenja zagađenosti vazduhama ovim „tihim ubicama“ bila su poznata početkom aprila 2021. godine, kada je jednu od mernih stanica uz pomoć Beogradske otvorene škole (BOŠ) postavilo lokalno udruženje BEV. Nedavno se kampanji za bolji vazduh pridružilo i novooformljeno lokalno udruženje „B’š prirodno“ koje je obezbedilo merne stanice čiji se podaci nalaze na pomenutom sajtu Klimerko.

U međuvremenu, izveštaji Zavoda za javno zdravlje Vranje i Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je vazduh u Vranju čist, ali pomenuta nezvanična merenja mesecima upozoravaju na višestruko povećanu koncentraciju PM čestica od dozvoljene.

Zašto su PM čestice “tihi ubica”

Kako nam je ranije objasnila doktor fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić, zagađujuće materije u vazduhu mogu biti gasovi ili čestice, koje se označavaju sa „PM“. U zavisnosti od toga koliki je prečnik čestica, razlikujemo one manje (PM2,5) ili veće (PM10). Kako kaže, ove čestice, između ostalog, sadrže i kancerogene materije.

Ističe da dugoročna izloženost česticama dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.

To praktično znači da zagađenje vazduha ne utiče samo na plućne bolesti, kao što bi većina ljudi pomislila već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara – objašnjava prof. dr Stanišić.

Zagađenje vazduha i veća smrtnost od virusa COVID-19

Stanišić dodaje da postoje izvori zagađenja koji su aktivni tokom cele godine, ali da je od oktobra do marta koncentracija čestica u vazduhu najveća, zbog grejanja i meteoroloških uslova. Ističe da je veća smrtnost u februaru i martu između ostalog i posledica udisanja zagađenog vazduha. Pokazalo se takođe da zagađenje vazduha preko povećanja sistematske zapaljenske reakcije doprinosi i većoj smrtnosti od korone, istakla je prof. dr Stanišić.

Vazduh će u Vranju biti još čistiji, i još manje zagađeniji, zbog nove metrike koju je 2020. godine uvela pomenuta državna Agencija za zaštitu životne sredine, kako su tada upozorili stručnjaci i mediji, „bez najave i objašnjenja u javnosti promenjeni su kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha, na način da se vazduh koji je do tada bio ocenjivan kao ‘zagađen’, sada ocenjuje kao ‘prihvatljiv'“.

RERI i BOŠ su reagovali tražeći od Agencije objašnjenje o promeni kriterijuma i upozorili su da su novi kriterijumi „daleko ispod kriterijuma“ Evropske agencije za zaštitu životne sredine.

Pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa je sada i vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica „prihvatljiv“.

CINS: EU dala državi novac, merne stanice za gradove poput Vranja još nisu kupljene

Iako je Srbija prošle godine iz fondova Evropske unije dobila oko tri miliona evra da nabavi opremu za merenje zagađenja vazduha, to još uvek nije urađeno. Za to vreme nešto manje od milion i po građana i dalje ne zna kakav vazduh svaki dan diše, objavio je danas Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).

Nekadašnji načelnik u pomenutoj Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) Dejan Lekić, u razgovoru za CINS je upozorio da milion i po građana Srbije ne zna kakav vazduh udiše. Prema njegovim rečima, radi se o stanovnicima mesta sa 50.000 stanovnika i više u kojima nema automatskog merenja kvaliteta vazduha, već se ono vrši manuelno ili se uopšte ne vrši (među kojima je Vranje).

Stanice koje bi se nabavile mogle bi da se iskoriste upravo za neke od tih gradova, navodi CINS i to je jedan od razloga zbog kojeg je Srbija iz fondova EU dobila 3.060.000 evra za kupovinu novih automatskih mernih stanica, a taj novac bi trebalo da posluži i da se poveća broj uzorkivača za PM10 čestice koji takođe mere zagađenje. Portal podseća da je ugovor o ovoj pomoći potpisan pre godinu dana, ali da tender za kupovinu stanica još uvek nije raspisan.

Iz Delegacije EU u Srbiji za CINS navode da Srbija ima rok do 23. aprila 2024. godine da ugovori nabavku ovih stanica, te navode da je do sada samo reč o odlaganju i da novac za kupovinu opreme nije izgubljen.

Građani imaju pravo da znaju kad je boravak napolju opasan

Kako podsećaju novinari CINS-a, zagađenje vazduha je poslednjih godina jedan od najvećih ekoloških problema na koje stručnjaci ukazuju, a lekari upozoravaju da zagađenje dovodi do prevremene smrti kod ljudi.

Automatsko merenje moglo bi da spreči ljude od udisanja štetnog vazduha, kao što zahvaljujući vremenskoj prognozi prilagođavaju ponašanje trenutnim uslovima.

Odgovorni analitičar u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha ZZJZ Beograd Andrej Šoštarić, prethodno je za CINS istakao da je neophodno da građani znaju koliko je vazduh zagađen, da bi znali kako da se ponašaju:

„Da znaju da li će u šetnju, da li će na džoging ili da li mogu neke svoje aktivnosti da odlože ne bi li se manje izlagali tom vazduhu. Kao kada vidite da li je temperatura 10 ili 20 stepeni i u skladu sa time pripremite garderobu ili kažete neću da idem da se šetam ako je -4“ – rekao je Šoštarić.

Grad Vranje radi na Kratkoročnom akcionom planu kvaliteta vazduha

Početkom decembra prošle godine, Odeljenja za urbanizam, imovinsko-pravne poslove, komunalno-stambene delatnosti i zaštitu životne sredine pozvalo je sve zainteresovane organe, organizacije, udruženja i građane koji žele da da dostave mišljenja, predloge i primedbe na  Nacrt Kratkoročnog akcionog plana kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja u koji su novinari portala Slobodna reč imali uvid.

Javna rasprava o Nacrtu je održana 24. decembra 2021. godine, nakon čega je on upućen Gradskom veću na usvajanje, a potom i Ministarstvu zaštite životne sredine na saglasnost, o čemu ćete čitati u nekom od narednih tekstova na našem portalu.

Pročitajte više:

Da li je vazduh u Vranju zaista među najčistijim u Srbiji?

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci