BEOGRAD / VRANJE – Tolerancija na nasilje kod dece u Srbiji je u porastu, i to za 10 odsto, upozorio je zaštitnik građana Zoran Pašalić na javnom slušanju u Skupštini Srbije, i ukazao da 51,9 odsto dece čak i opravdava nasilje.
Pašalić je na javnom slušanju o neophodnosti uvođenja dnevnog boravka za decu u sukobu sa zakonom, roditeljima, školom ili zajednicom i osnivanja posebne ustanove namenjene lečenju i osposobljavanju, rekao da je najčešći oblik nasilja kod dece međuvršnjačko.
„Ako je na društvenim mrežama nasilje još u većem porastu, način da se ta pojava reši je uspostavljanje sistema. Osim zaštite i insistiranja na pravima, mora se insisitirati na odogovornosti. Ako ne idemo tim putim imaćemo mogućnosti zloupotreba na razne načine“, rekao je Pašalić.
On je najavio da će insistirati na izmenama postojećih zakona koje se odnose na prava dece, insistirajući na obavezama i kažnjavanju pojava koje je često izostalo jer je neko smatrao da to nije deo njegovog posla ili u nekoj situaciju nešto ne bi bilo uputno u odnosu na okruženje.
Predsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za prava deteta, Ana Brnabić, rekla je da to telo posvećuje posebnu pažnju prevenciji svih oblika nasilja koje uključuje decu i prepoznaje problem dece u sukobu sa zakonom, kako one koja su krivično odgovorna i ona koja nisu, a nemaju podršku porodice i zajednice.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Jelena Žarić Kovačević, rekla je da društvo mora da stvori sistem koji vidi, razume i aktivno pomaže svoj deci, koja su došla u sukob sa porodicom, zajednicom ili zakonom, da se vrate na pravi put.
Žarić Kovačević je navela da je na evidenciji centara za socijalni rad 2022. godine bilo 14.219 maloletnika sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom, pri čemu je udeo maloletnika mlađih od 14 godina ispod granice krivične odgovornosti – visok, čak 17,7 odsto.
Uznemirujuće je da su neki izvršili i najteža dela, dodala je ona, uz ocenu da su osim programa za tu decu važne mere podrške njihovim porodicama kroz savetodavni rad i mere porodično-pravne zaštite koje su im već na raspolaganju.
Savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Miroslav Vasić, naveo je da je u 2023. usluge dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju imalo 119 korisnika, 100 dece i 19 mladih.
Četiri su ustanove koje pružaju te usluge u Boru, Kraljevu, Kragujevcu i Kruševcu.
Prema njegovim rečima, u pogledu izrečenih vaspitnih mera dominantne su mere upozorenja i usmerenja, pojačanog nadzora – 53 odsto, a zavodske mere su u 4,4 odsto slučajeva.
Direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvačanska, Zoran Milačić, izjavio da trenutno u Srbiji oko 700 dece i mladih boravi u domovima za decu bez roditeljskog staranja, što je pomak u odnosu na 2.000 kada ih je bilo više od 2.000 u institiucuijama.
On smatra da bi dnevni boravak omogućio da deo dece posle integracije ne budu povratnici poremećajima ponašanja.
Docentkinja na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i ekspertkinja u oblasti specijalne pedagogije, Marija Maljković, rekla je da bi dnevni boravak u lokalnoj zajednici bio velika pomoć i ukazala da 85 odsto mladih u ustanovama ima dijagnostifikovane ili indikovane neke mentalne smetnje, a da ne postoji adekvatno zbrinjavanje, zbog čega problemi postaju hronočni, uz ponovne recidive.
