BEOGRAD – Čak i za zemlju koja je ekonomski uspešna kao Srbija, u poređenju sa komšijama, ali i sa mnogim drugim zemljama u Evropi, vreme potrebno da se prevaziđe raskorak sa Evropskom unijom je i do 70 godina, izjavio je juče šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre.
„To ne možemo da priuštimo“, rekao je Žiofre na promociji knjige „Veća Evropa: proširenje Evropske unije od Zapadnog Balkana do Ukrajine“, čiji su autori ambasador Italije u Srbiji Luka Gori i direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontaro.
Na promociji, održanoj u okviru beogradskog Sajma knjiga, Žiofre je istakao da mora da se pronađe način za dodatni ekonomski rast.
Pontaro je naveo da bi, u skladu sa ekonomskim rastom koji Zapadni Balkan ostvaruje u poslednje tri decenije, ekonomsko izjednačavanje sa EU moglo da se dostigne tek u poslednjoj deceniji ovog veka.
Agresija Rusije na Ukrajinu je promenila prirodu evropskog projekta, a samim tim i uticala na proces proširenja, ocenio je Gori.
On je ukazao da proširenje nije bilo prioritet, ali ga je sukob Rusije i Ukrajine ponovo aktuelizovao i primorao čelnike Unije da porade na njegovom ubrzaju.
Prema njegovim rečima, najpragmatičniji scenario je da se kroz pretpristupnu fazu dobiju veće mogućnosti i konkretnije mere, poput ulaska na jedinstveno tržište.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević navela je da je politika proširenja ključna i najuspešnija politika EU i da je deo njene strukture.
„Politika proširenja je živa“, kazala je Miščević i dodala da je „ovo naš politički momenat za proširenje“.
