Vazduh u Vranju i ove zime postao je ozbiljna pretnja po zdravlje građana, sa indeksima zagađenja koji su gotovo svakodnevno prelazili sve granice bezbednog. Nezvanični pokazatelji na aplikacijama i lični merni uređaji često beleže vrednosti opasnih PM10 i PM2.5 čestica i do 20 puta više od dozvoljenih, a veliko zagađenje registruju i zvanični merači državne Agencije za zaštitu životne sredine. Slična je situacija u mnogim gradovima u Srbiji ali i u obližnjoj Makedoniji.
Kada zima prođe i masovno zagađenje od individualnih ložišta prestane da bude deo jednačine, ostaje činjenica da naša zemlja većinu električne energije, često oko 70 odsto, proizvodi iz uglja, što je čini jednom od najzagađenijih i najzavisnijih u Evropi.
„Puštanjem u rad kotlarnica na biomasu definitivno smo stavili u zaborav mazut i na taj način dat je veliki doprinos za zaštitu životne sredine i čistiji vazduh za dobrobit svih naših sugrađana“, rekao je gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković pre tačno godinu dana, kada su kotlarnice gradske toplane „Novi Dom“ zvanično počele da koriste biomasu.
Par nedelja pre toga, u gradu je po prvi put zvanično počelo da se meri prisustvo štetnih PM10 čestica, u okviru državnog monitoringa kvaliteta vazduha. Sve je tada davalo nadu da je Vranje malo ubrzalo put ka čistijem vazduhu.
Međutim, malo je bilo dana od početka decembra kada su Vranjanci mogli duboko da udahnu a da ih ne zapahne miris čađi i paljevine. Ove godine nema apokaliptičnih scena zbog „začepljene dizne“ kotlarnice „Novog Doma“, ali se dimi hiljade malih dimnjaka bez filtera, iz individualnih ložišta.
Problem se dodatno komplikuje činjenicom da se mnogi javni objekti i dalje greju na ugalj. Gradska uprava je, na primer, za potrebe grejanja pet osnovnih škola ove sezone obezbedila i tradicionalni izvor zagađenja koji nije karakterističan za „čistije“ sisteme grejanja – mrki ugalj i lignit.
Da u nekoj meri nadležni rade ono za šta su plaćeni, pokazuju javni pozivi u poslednje tri godine, kojima se subvencioniše bolja energetska efikasnost stanovništva u Vranju. Ipak, na grad ove veličine, broj subvencija za kupovinu kotla na biomasu ili toplotnih pumpi, zanemarljiv je.
Prošle godine je na osnovu Javnog konkursa za sufinansiranje mera smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora, svega 16 domaćinstava dobilo subvencije za kotlove i toplotne pumpe, u ukupnom iznosu od 4,8 miliona dinara.
Vranje, tipična kotlina, često „zarobi“ zagađeni vazduh tokom hladnih zimskih dana bez vetra, što rezultira ekstremno visokim koncentracijama PM čestica.
Ipak, problem zagađenja vazduha u Srbiji ne završava se sa grejnom sezonom, niti se može objasniti samo geografijom, hiljadama dimnjaka – individualnim ložištima ili starijim dizel automobilima.
Čak i kada se dimnjaci utišaju, ostaje ključna činjenica: Srbija većinu svoje električne energije proizvodi sagorevanjem uglja. Prema dostupnim podacima, oko dve trećine, a često i blizu 70 odsto ukupne struje dolazi iz termoelektrana na ugalj/lignit, što Srbiju svrstava među energetski najzavisnije i ekološki najopterećenije zemlje u Evropi.
Korišćenje uglja kao dominantnog energenta za proizvodnju struje u Srbiji dodatno negativno utiče na kvalitet vazduha, koja se često nalazi u crvenim ili ljubičastim zonama zagađenja na mapama kvaliteta vazduha.
Stručnjaci i međunarodni izveštaji jasno ukazuju na ozbiljne posledice lošeg kvaliteta vazduha po zdravlje. U celoj Srbiji, zagađeni vazduh se povezuje sa hiljadama prevremenih smrti godišnje – procene variraju, ali se veruje da Srbija beleži blizu 11.000 smrti godišnje zbog zagađenja vazduha.
Dugoročna izloženost PM česticama koje se u Vranju zvanično mere tek nešto više od godinu dana, ne dovodi samo do problema sa disajnim organima, već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara.
Elektroprivreda Srbije i drugi akteri u energetskoj industriji godinama ponavljaju da su sistemi bezbedni, ali često tuže novinare i aktiviste koji ukazuju na ozbiljne probleme u praksi – uključujući tvrdnje o korišćenju lošijeg uglja ili mešavina koje dodatno povećavaju emisije, što je tema jedne od najvećih energetskih afera u zemlji.
Afera „blato“ i krah sistema
Termoelektrana „Nikola Tesla“ u Obrenovcu proizvodi skoro polovinu struje u Srbiji i ubraja se među najveće u jugoistočnoj Evropi. Ova termoelektrana koristi lignit (niskokalorični ugalj) kao primarno gorivo za proizvodnju električne energije.
Naš sagovornik Čedomir Simić, kao inženjer građevinskih radova, više od 40 godina radi u ovoj termoelektrani. Za četiri decenije, video je razne uspone i padove energetskog sistema Srbije. Smatra da Srbija još uvek nije spremna za zelenu tranziciju i da se EPS „sistematski uništava“. Stalno ukazuje na korišćenje uglja lošeg kvaliteta iz uvoza.
„Umesto uglja, termoelektrana je dobijala blato. Sve je bilo začepljeno – blato ne može da sagoreva u kotlu. Šest blokova termoelektrane Obrenovac je ‘ispalo'“ – podseća Simić na jednu od najvećih energetskih afera u Srbiji iz 2021. godine.
Ugalj sa previše blata koji je korišćen za loženje izazvao je kolaps Termoelektrane Nikole Tesla (TENT) decembra 2021. godine i koštao je građane Srbije oko milijardu evra, koliko je potrošeno za uvoz struje i poravku, preneli su tada nacionalni mediji.
Simić sumnja da se ova praksa nastavlja. Obratili smo se Elektroprivredi Srbije u vezi ovih navoda.
U odgovoru našem novinarskom timu stoji da su navodi u vezi lošeg kvaliteta uglja – netačni. U međuvremenu, primenjuje SLAPP tužbe nad novinarima i medijima koji imaju saznanja da se kamionima u kojima bi trebalo da ugalj iz rudnika u Prijedoru, u TENT u Obrenovcu ponovo dovozi blato i kamenje na deponiju uglja, a onda se stavlja u peći termoelektrane, kao što je slučaj sa nedeljnikom Radar.
„EPS AD obaveštava da ima stroge procedure kontrole uglja, te su netačni navodi u vezi lošeg kvaliteta uglja koji se upotrebljava u cilju proizvodnje električne energije sagorevanjem uglja. U termo kapacitetima EPS AD koristi se lignit sa površinskih kopova RB „Kolubara“ i kopa „Drmno“. U TE „Nikola Tesla“ se za održanje optimalnijeg rada, koristi i ugalj iz uvoza i to ne samo zbog neophodnih količina već i zbog kvaliteta, odnosno kalorijske vrednosti uglja“ – stoji u odgovoru EPS-a.
Informisali su nas i o planu „dekarbonizacije do 2050. godine, koji predviđa izgradnju reverzibilnih hidroelektrana i novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, uz postepeno smanjenje korišćenja uglja“.
Novi zeleni porezi za Srbiju
Od 1. januara 2026. u Srbiji počinju da važe novi zeleni porezi na emisije gasova i na uvoz karbon‑intenzivnih proizvoda.
Poslednjih godina, Srbija je ugalj uvozila iz mnogih zemalja, između ostalog iz Češke, Poljske, Rumunije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, kao i iz Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Južne Afrike i Indonezije. Najproblematičniji je bio uvezeni ugalj iz Bosne i Hercegovine.
U 2024. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 3.296.124 tone uglja. Od januara do avgusta 2025. godine uvoz je iznosio 1.831.058 tona uglja.
Nemačko ministarstvo: Šteta što Srbija nije deo koalicije za ukidanje uglja i prelazak na čistu energiju
Srpska zelena tranzicija podržana je iz Berlina kroz 21 projekat i nemačku finansijsku pomoć. U Saveznom ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da je šteta što Srbija nije deo koalicije Powering Past Coal Alliance, posvećene ukidanju uglja i prelasku na čistu energiju.
„U Srbiji trenutno imamo projekte za koje je potrebno finansiranje od oko 800.000 evra. Srbija je takođe veoma zavisna od uglja, ali se tamošnja vlada saglasila sa srednjoročnim planom za postepeno ukidanje uglja, iako mnogi detalji još nisu precizirani. Ipak, znamo da i u Srbiji postoji politička volja nekad da se ukine proizvodnja struje iz uglja, upotreba uglja za toplotu i struju“ – rekao nam je Štefan Gabrijel Haufe, portparol ministarstva.
Iz EPS-a su u odgovoru istakli da se u narednom periodu planira prestanak proizvodnje električne energije iz TE „Kolubara“ i TE „Morava“ postupkom sagorevanja uglja. Plan je da postrojenja budu konzervirana kako bi se, kako navode, na taj način stvorila mogućnost za ponovno pokretanje proizvodnje u slučaju potrebe.
„Na pepelištima i drugim raspoloživim površinama na lokacijama TE ‘Kolubara’ i TE ‘Morava’ u planu je izgradnja solarnih elektrana“ – dodaje EPS u odgovoru.
Stiče se, ipak, utisak da prelazak na obnovljive izvore i zelenu energiju napreduje sporo i fragmentarno. Iako postoje planovi za dekarbonizaciju i izgradnju kapaciteta iz obnovljivih izvora, trenutna energetska struktura i dugogodišnja zavisnost od uglja i dalje predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje građana i održivu budućnost.
U Vranju, koje je fizički udaljeno od pomenutih termoelektrana, prelazak na kotlarnice na biomasu doneo je određeno poboljšanje, ali hiljade individualnih ložišta i dalje sagorevaju ogrev bez filtera, pa visoke koncentracije PM čestica konstantno ugrožavaju kvalitet vazduha tokom zime. Problem se dodatno komplikuje grejanjem i nekih javnih objekata ugljem, a subvencije za čišće sisteme grejanja su ograničene i dostižu tek mali broj domaćinstava.
Saradnici: Suzana Miceva, Aleksandar Metodijev
Ovaj tekst deo je prekograničnog serijala „Ugalj na raskrsnici“, podržanog od strane Journalismfund Europe.
