BEOGRAD – Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas da su posle izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koji su održani 13. novembra prošle godine, konstituisani svi saveti osim albanskog.
Žigmanov je novinarima uoči sastanka sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina rekao da su, prema Popisu iz 2011. godine, blizu 13 odsto građana Srbije pripadnici nacionalnih zajednica.
„Njih 24 su u Srbiji osigurali sve pretpostavke da mogu da osnuju svoja manjinska samoupravna tela. Krajem prošle godine održani su izbori. Konstituisana su sva nacionalna veća osim albanskog. Danas smo odlučili da ih pozovemo na kafu dobrodošlice i da predstavimo ono što su nadležnosti Ministarstva, da dogovorimo okvire naše saradnje i način na koji ćemo da radimo“ – rekao je Žigmanov.
On je rekao da su „izborni procesi za izbor 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina u Srbiji održani bez ikakvih većih deficita“.
„U tom smislu smatramo ih pozitivnim. To znači da je demokratski legitimitet sadašnjih sastava nacionalnih veća nacionalnih manjina u punom kapacitetu“ – rekao je Žigmanov.
On je rekao da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog nakon više od 10 godina uspelo da poveća sredstva za rad samoupravnih tela nacionalnih zajednica.
Žigmanov je naveo da su sredstva za funkcionisanje i rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina povećana za oko 17 odsto.
„To je vrlo jasan gest i Ministarstva i Vlade Srbije kada je u pitanju stvaranje svih ključnih pretpostavki da se nacionalne manjine u Srbiji, kada je u pitanju njihovo predstavničko i samoupravno telo stave i osnaže na najbolji mogući način, da svojim zakonom predviđene nadležnosti mogu i da realizuju“ – rekao je Žigmanov.
Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji Jasna Vojnić rekla je novinarima da su sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog imali dugogodišnju dobru saradnju i dobar dijalog.
Vojnić je rekla da je Ministarstvo zastupalo njihova prava, ali da je „puno stvari ostalo otvoreno“, istakavši da je Hrvatsko nacionalno veće nadležnima ukazivalo da budžetska sredstva koja se izdvajaju za rad nacionalnih saveta nisu dovoljna i da je to „prvo pitanje koje mora da se rešava“.
Ona je rekla da bi trebalo da se vidi šta je sa budžetskim fondom za nacionalne manjine koji je raspisan prošle godine, a nije realizovan do kraja.
„Najveće otvoreno pitanje je Akcioni plan za Poglavlje 23 za manjine, koji nije završen i na koji smo imali puno prigovora. Nadam se da će sa ministrom Žigmanovim dobiti okvir pravog evropskog dokumenta i da će se u njemu naći pitanja koja se tiču poboljšanja položaja nacionalnih manjina“ – rekla je Vojnić.
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić rekao je da su prioriteti rada tog saveta aktivnosti koje se odnose na obrazovanje, širenje afirmativnih mera, povećanje broja stipendija za srednjoškolce i studente, povećanje kvote za upis romskih studenata na visokoškolske ustanove, širenje mreže pedagoških asistenata za rad sa romskom decom.
„Jedan od glavnih ciljeva je osnivanje novinsko-izdavačke agencije kao ustanove čiji je osnivač Nacionalni savet kako bismo mogli da negujemo pisanu reč na romskom jeziku, u cilju očuvanja našeg romskog jezika“ – rekao je Nakić.
