VRANJE / BEOGRAD – Za putnike sa juga Srbije, dolazak u Beograd postao je još komplikovaniji i stresniji nakon premeštanja glavne autobuske stanice i dela međumesnog saobraćaja na novu autobusku stanicu „Beograd jug“. Dok se ni sami Beograđani još ne snalaze najbolje u izmenjenom režimu prevoza i novim trasama linija, putnici iz Vranja, Leskovca, Niša i drugih gradova juga sada se suočavaju sa dodatnim presedanjima, gužvama i neizvesnošću, naročito pri povratku.
Umesto jednostavnijeg polaska preko Autokomande, mnogi kažu da ih je nova organizacija dočekala zbunjene, sa koferima u rukama i bez jasnog osećaja kako najbrže da nastave put. Na šalteru vranjskog prevoznika „Kavim-Jedinstvo“ kažu da i dalje staju „kod Vatrogasnog“ na Autokomandi, ali da se u suprotnom smeru čeka na oko „400 metara“ od prethodnog stajališta.
Otvaranjem nove autobuske stanice krajem aprila, značajno je izmenjen sistem prevoza u zoni Autokomande. Svi autobusi koji su ranije primali putnike na starom stajalištu kod Autokomande sada koriste novu lokaciju u smeru ka Nišu, što je uslovilo i promene u trasama pojedinih linija gradskog saobraćaja.
Kako navode u Sekretarijatu za javni prevoz, novi kompleks opremljen je sa 13 perona za međumesne linije, uz izdvojen prostor namenjen gradskim i prigradskim autobusima.
Da bi se obezbedila navodna bolja povezanost nove stanice sa ostalim delovima grada, izmenjene su trase linija 18, 36 i 39.
Peronske karte se trenutno ne naplaćuju, uprkos glasinama među građanima da bi ova praksa mogla biti uvedena naknadno.
Putnicima koji koriste stanicu „Beograd jug“ na raspolaganju su prateći sadržaji poput šalterskog prostora, toaleta i parkinga.
Ipak, tokom obilaska stare lokacije kod Autokomande, novinari naše redakcije razgovarali su sa građanima koji svakodnevno koriste međugradski prevoz, a većina njih izrazila je nezadovoljstvo novim rešenjem.
„Ne mislim da je ovo bolje rešenje, svima je bilo lakše na starom stajalištu. Evo, upravo mi je pobegao autobus kojim treba da dođem do nove stanice i sada ne mogu ništa drugo nego da čekam sledeći gradski autobus. Planirali su i da naplaćuju peronske karte“, rekla je jedna putnica koju smo zatekli na nekadašnjem stajalištu kod Autokomande.
Nezadovoljstvo dele i studenti koji često putuju između Beograda i drugih gradova.
„Stanica smrdi na kanalizaciju zbog lokacije na kojoj se nalazi. Meni je teško da dođem sa Autokomande, prošlog puta sam zaglavila u gužvi iako imam samo jednu stanicu – čekala sam pola sata autobus. Ne razumem potrebu za novom stanicom i dodatnim presedanjem kada je ranije bilo mnogo jednostavnije“, kaže jedna studentkinja.
Još jedna studentkinja, koja se ove godine doselila u Beograd, ističe da joj je snalaženje dodatno otežano.
„Teško mi je bilo da se uopšte snađem do stanice, pošto tek od ove godine živim u Beogradu. Već mi je savladavanje Autokomande bilo komplikovano samo po sebi. Biće još teže kada budem morala da unosim kofere i torbe u već pun gradski prevoz. Plašim se kako ću to sama i da li ću uopšte uspevati da stignem na vreme“, rekla je ona.
Iako gradske vlasti novu stanicu predstavljaju kao deo dugoročne reorganizacije saobraćaja i pokušaj rasterećenja jedne od najopterećenijih tačaka u gradu, utisak među putnicima za sada je znatno drugačiji.
Posebno su pogođeni građani koji u Beograd dolaze povremeno – studenti, pacijenti, radnici i porodice sa juga Srbije – jer im je svaki dodatni korak kroz gradski prevoz dodatni stres u gradu koji im već nije blizak.
Za mnoge od njih, Autokomanda je godinama predstavljala poznatu i praktičnu tačku. Nova stanica, međutim, za sada više simbolizuje konfuziju nego efikasnost. Građani se žale na lošu povezanost, dugo čekanje gradskog prevoza i otežano snalaženje, dok posebno zabrinjava činjenica da ni lokalni stanovnici često nisu sigurni kojim linijama treba dase dođe do stanice.
U takvim okolnostima, putnici iz unutrašnjosti strahuju da će svaki dolazak u prestonicu ubuduće zahtevati više vremena, novca i snalažljivosti nego ranije.
Sadržaj je nastao u okviru projekta „We Hear You“ (Čujemo vas) koji portal Slobodna reč realizuje uz finansijsku podršku Fonda za pluralizam medija (Pluralistic Media for Democracy) organizacije Journalismfund Europe
