BEOGRAD – Umnožavanje lažnih vesti i dezinformacija postala je hitna briga za vlade i društva širom sveta. Lažne informacije, često prekrivene senzacionalizmom, imaju potencijal da manipulišu javnim mnjenjem, podstiču nemire, pa čak i nanose štetu pojedincima i zajednicama, upozorava se danas u analizi Demostata.
Prepoznajući veliki uticaj na demokratiju, socijalnu koheziju i javnu bezbednost, zemlje su se obavezale da će se direktno pozabaviti ovim pitanjem.
U cilju borbe protiv širenja lažnih vesti, nekoliko zemalja je donelo stroge zakone kojima se pojedinci pozivaju na odgovornost za širenje lažnih informacija. Mnogi od ovih zakona posebno ciljaju na korišćenje platformi društvenih medija za širenje dezinformacija.
Prekršioci se mogu suočiti sa velikim novčanim kaznama, kaznom zatvora ili oboje, u zavisnosti od težine njihovih radnji. Pored toga, agencije za sprovođenje zakona su ojačane specijalizovanim jedinicama posvećenim praćenju i istrazi slučajeva dezinformacija.
Politički analitičar, Milan Stefanovski, smatra „više nego očiglednim zašto vlade u svetu, u tesnoj saradnji sa tehnološkim kompanijama, medijskim organizacijama i građanima moraju da sarađuju kako bi obezbedile da istina prevlada u svakodnevnim informacijama“.
„Hteli mi to ili ne, mi sada živimo u veoma povezanom svetu gde informacije igraju veoma važnu ulogu, za razliku od, na primer, pre 20 ili 30 godina“, podsetio je Stefanovski.
Zato je za njega „razumljivo uvođenje strogih zakona protiv onih koji šire dezinformacije i lažne vesti, a istovremeno nije iznenađen sudskim postupcima po ovom pitanju, koje snažno podržava“.
Borba protiv lažnih vesti ne poznaje granice, a zemlje sve više sarađuju na globalnom nivou. Kroz međunarodne saveze, vlade dele informacije, najbolje prakse i strategije za suzbijanje kampanja dezinformacija koje nastoje da utiču na strana društva. Takva saradnja se pokazala kao instrument u praćenju i pozivanju na odgovornost onih koji organizuju napore za prekogranične dezinformacije.
