Protesti širom Srbije traju gotovo pola godine. Tragedija koja se dogodila u Novom Sadu bila je inicijalni okidač, a zbog korupcije, represivne i nasilne reakcije vlasti, studentske blokade i protesti samo su nastavili tamo gde su građani Novog Sada i drugih gradova stali.
Prvi protest u Vranju održan je ispred zgrade Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) 20. decembra prošle godine, nakon čega su se svakog petka održavali novi. Na protestu su se okupili građani ali i učenici Gimnazije „Bora Stanković“ sa svojim profesorima koji će u naredna četiri meseca biti istrajni u svojoj borbi.
„Pada Vlada“ i „Ko ne skače, taj je ćaci“ po vranjskim kafanama i barovima
Pored transparenata, megafona i okupljanja na ulici, duh protesta u Vranju preselio se i u kafane, barove i lokale, gde neretko gosti od muzičara zatraže pesmu „Pada vlada“ ili samoinicijativno krenu da pevaju „Ko ne skače, taj je ćaci“ i uzvikuju „Pumpaj“.
Međutim, vlasnici lokala osećaju pritisak, jer među njima kruže priče da gradonačelnik i lokalna vlast prave spiskove mesta gde se puštaju „takve“ pesme, što kod mnogih budi strah od odmazde i potencijalnih inspekcija.
Dok vlast pravi spiskove lokala, mi smo pokušali da napravimo spisak deset stvari koje su obeležile proteste koji traju od 20. decembra 2024. godine.
1. Dva masovna protesta od ukupno 17
Ovaj skromni početak rezultirao je sada već četvoromesečnim protestima, a prvi veliki skup odigrao se mesec dana nakon prvog protesta. Tog 24. januara, nakon studentskog poziva na generalni štrajk u šetnji kroz uži centar grada učestvovalo je, prema nekim procenama više od 1.000 ljudi. Dve nedelje kasnije 7. februara, građani, poljoprivrednici, bajkeri, u koloni od oko 2.000 ljudi, prošetali su gradom.
Gimnazijalci su održavali duh protesta iz nedelje u nedelju, dok su iz neformalnog udruženja „Mladi s juga” stizali stalni pozivi na proteste i zborove. Do sada stigli su pozivi na 17 protesta i dva zbora. Protestima se uglavnom pružala podrška studentima, ali i učenicima, nastavnicima i radnicima, a brojnost je bila konstantno iznad proseka za Vranje.
Pored ozbiljnosti u organizovanju ovakvih akcija, Vranjanci su pokazali i svoju kreativnost u izradi transparenata, bedževa, i samog načina protestovanja. Sada već čuveni „riot” psi sa svojim vlasnicima privlače veliku pažnju građana već mesecima.
2. Štrajkovi u osnovnim školama
Učenici gimnazije podržali su svoje nastavnike zajedno sa Mladima sa juga pozvavši na školski čas u zadnji čas, 19. januara. Ovime su uputili simboličku podršku profesorima i nastavnicima koji su širom Srbije stupili u štrajk i koji će u narednim danima i u Vranju stupiti u štrajk i podržati proteste.
Kolektiv OŠ „J. J. Zmaj” prvi je podržao studente i stao na njihovu stranu, već 25. januara. Oni su u svom saopštenju prvi ponudili nedvosmislenu podršku studentima i njihovim zahtevima.
Kolektiv OŠ „Vuk Karadžić” 10. februara stupio je u zakonski štrajk, a časovi su skraćeni na 30 minuta. Direktorka ove ustanove na poziv novinara portala Slobodna reč spustila je slušalicu nakon pitanja o ovim navodima.
3. Blokada Pedagoškog fakulteta
Kako su se studentske blokade širile a podrška pristizala i iz drugih sektora, Pedagoški fakultet u Vranju obustavio je svoj rad. Nakon što je 13. decembra Dekanski kolegijum ove ustanove podržao studentske zahteve, i studenti iz Vranja simbolički su na plenumu izglasali stupanje u blokadu 23. decembra. Pedagoški fakutlet jedini je državni fakultet u Vranju, i radi pri Univerzitetu u Nišu. Svi fakulteti Univerziteta u Nišu su u blokadi od sredine decembra prošle godine.
4. Maturanti u Gimnaziji i Medicinskoj školi protiv pritisaka
I maturanti Medicinske škole „Dr Izabel Emsli Haton” želeli su da podrže studente, pa su svoj prvi plenum zakazali za 28. januar. Kako su tada naveli u objavi, čekali su „odobrenje zahteva”, nakon čega bi bili poznati detalji o lokaciji.
Međutim, umesto „odobrenja zahteva”, uprava škole zabranila je održavanje plenuma učenicima završne godine u školskim prostorijama, pa su đaci, kako su najavili, morali da naknadno objave novu lokaciju i vreme. Razlog za zabranu održavanja plenuma uprava je našla u – sumnjama na manipulaciju.
Maturante su ipak podržali njihovi profesori na sastanku održanom 30. januara u školi. Časovi su se u ovoj školi održavali po skraćenom režimu, a učenici su izlazili na odavanje počasti svakog dana.
Gimnazija „Bora Stanković“ je, s druge strane, u blokadi od 24. januara, a maturanti su, već na protestnom skupu održanom 29. januara, javno istakli da se „nekoliko dana vrši neverovatan pritisak na učenike da prekinu blokadu, odnosno da se na sutrašnjem plenumu glasa anonimno“.
Uputili su „molbu profesorima da ne zastrašuju učenike“, „ne vrše pritisak na njih“, već „stanu na stranu istine i pravde“.
„Mi, učenici, maturanti najstarije škole u vranju, osećamo odgovornost i svesni smo da više ne možemo da savijamo glavu i da živimo u mraku u kome se ova dražava i njene institucije nalaze“ – poručili su tada vranjski gimnazijalci.
Opet su, pre samo nekoliko dana, maturanti ove škole bili izloženi pritisku da prekinu sa blokadama i podrškom studentima. U saopštenju su istakli da se „ograđuju“ od izjava razrednih starešina o obaveznom pohađanju nastave u vidu štrajka od 30 minuta za sve učenike, objavljeno je na Instagram stranici „Borina se pita“.
„Odluka o obaveznom pohađanju nastave doneta je mimo plenuma maturanata, i nastaviće se sa blokadom sve dok se na plenumu ne izglasa drugačije. Do ispunjenja zahteva“ – poručili su maturanti na kraju.
Gimnazijalcima se, na svim dosadašnjim protestima pridružio i deo kolektiva, profesori koji, rame uz rame sa svojim đacima, odaju počast tragično nastradalima u Novom Sadu i protestnim šetnjama gradskim ulicama podsećaju javnost da zahtevi studenata, još uvek, skoro četiri meseca od tragedije, nisu ispunjeni.
5. Podrška ansamblu vranjskog teatra
Radnici u kulturi našli su se nekoliko puta na udaru od kada su protesti postali učestali. Iako su imali volju da iskažu podršku studentima i mladim, 24. januara je zbog navodnog kvara, otkazana predstava PBS na kraju koje je glumački ansambl planirao da javno podrži studentske zahteve.
Članovi udruženja „Mladi s juga“ odlučili su ipak da stvari uzmu u svoje ruke i održe akciju tokom predstave u PBS, 27. januara. Mladi aktivisti su sa balkona otkrili transparent na kojem je pisalo „Zajedno smo u ovome“, na šta je publika koja je tada bila prisutna u ostatku sale, zajedno sa aktivistima, upalila svetla na svojim telefonima koje je usmerila ka balkonu, odakle se video veliki transparent.
6. Alternativa proslava Dana grada
U duhu protesta obeležena je i 147. godišnjica oslobođenja Vranja od Turaka. Studenti i „Mladi s juga“ organizovali su alternativnu proslavu koja je uključivala i uručivanje nagrade za najgori medij vranjskoj RTV, ali i nagrada za hrabrost Gimnaziji i Medicinskoj školi u Vranju, i Gimnaziji i Tehničkoj školi u Vladičinom Hanu.
Tog dana, nešto ranije, tokom šetnje se mladima obratila glumica Pozorišta „Bora Stanković“ Milena Stosić.
Podršku studentima pružila je, na protestu maturanata vranjske gimnazije, 31. januara, Milena Stošić, glumica Pozorišta „Bora Stanković“, javno im se obrativši. Maturanti su, u svojoj šetnji, kao što je i bilo najavljeno, zastali ispred Medicinske škole „Dr Izabel Emsli Haton“, a glumica je, tom prilikom, izjavila da je, kao deo kolektiva vranjskog teatra, odnosno deo ansambla, ali i zato što je i sama pedagog u Školi glume, „svim srcem“ uz učenike, te da ih glumci podržavaju.
Stošić je, ispred Medicinske škole, najpre istupila kao glumica i bivša učenica Gimnazije i studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, ali i kao pedagog u Školi glume, objasnivši da upravo u tome leže razlozi zbog kojih je bila učesnica ovog protesta.
„Drugi razlog – zato što želim da vam pružim podršku kao glumica vranjskog pozorišta i da vam kažem da je i deo kolektiva vranjskog pozorišta i deo ansambla svim srcem uz vas, i da vas podržavamo. Nažalost, nismo svi mogli danas da budemo tu, zato što neki od nas moraju da budu na svojim radnim zadacima“ – izjavila je Stošić tom prilikom.
7. Najavljena tri, održana samo dva zbora
Zborovi su postali vid političke borbe nakon što su studenti Univerziteta u Beogradu 9. marta pozvali građane da se na ovaj način okupe i razmotre načine izlaska iz društvene krize. U vranju su održana dva zbora u razmaku od samo nekoliko dana. Prvi zbor održan je 23. a drugi 28. marta.
Vranjanci su bili proaktivni nalazeći probleme u revidiranju biračkih spiskova, kao i pomoć prosvetnim radnicima koji su primili niže plate zbog štrajka. Drugi zbor održan je na istom mestu, kod „mapice“, a ovaj put bio razgovor je bio usmeren ka problemu pasa lutalica, ali je izglasana i zabrana ulaska u Vranje prvom naprednjaku Pčinjskog okruga, Dragana Stevanovića iz Surdulice.
Treći zbor, iako najavljen za 4. april nikada se nije desio. Mogući razlozi su gubljenje energije i slabljenje interesovanja za ovaj vid političke borbe. Protesti ipak nisu stali, i svaki zbor završio se šetnjom.
8. Kontoverze, provokacije, buka
Protesti i zborovi prolazili su bez opstrukcija tokom četiri meseca održavanja. Ipak kako se politička kriza razvijala provokacije su postajale sve učestalije.
Nakon održavanja drugog zbora u Vranju kolona vozila članova i podržavalaca SNS-a uputila se nešto pre početka sedamnaestominutne tišine iz Surdulice ka Vranju. Karavan je stigao u Vranje tokom odavanja počasti ispred Crkve Sv. Trojice, trubeći i praveći buku.
Ovo ipak nije jedini slučaj kada je u Vranju odavanje počasti prekinuto bukom. Samo nedelju dana kasnije, tokom obeležavanja dana studenata, 4. aprila, okupljeni ispred Pedagoškog fakulteta čuli su glasnu muziku iz smera sedišta GO SNS-a koje se nalazi sa druge strane ulice. Reakcija je ovog puta bila u vidu poziva članovima stranke da ugase muziku i izađu na ulicu. Do dalje eskalacije ipak nije došlo, a okupljeni su nastavili sa protestnom šetnjom.
Ovakvo nepoštovanje žrtava nije zabeleženo u drugim gradovima na jugu Srbije.
9. Majanja kroz čaršije
Jug Srbije se na poziv Nišlija uputio na „majanje“ u njihovom gradu. Dok su neki na put krenuli kolima ili autobusima, studenti i mladi sa juga na put od preko 100km uputili su se pešaka.
Pešaci su se uputili rutom koja se kretala od Bujanovca, preko Vranja, Vladičinog Hana, Vlasotinca, Leskovca do Niša, kako bi učestvovali u „Studentskom ediktu“.
“Jug je ustao! Ta rečenica je odzvanjala celim našim putem (za Niš), a sada se to zajedništvo i oseća. Biti deo male ali hrabre grupe mladih ljudi, studenata sa juga Srbije najlepši je tim koji se može zamisliti. Sva nasmejana lica, čista emocija tokom svih dana pešačenja, mnogo zagrljaja, suza i vere da ćemo na našem putu istrajati. Potreba je da se bude na strani pravde, deo promene koja je sazrela je obaveza svih nas. Nastavićemo da emitujemo istinu sa ulice“, istakao je jedan od šetača iz Vranja.
Grupa od desetak Bujanovčana za četiri sata stigla je u Vranje gde su bili dočekani i ugošteni, a narednog dana značajno veći broj šetača krenuo je put Vladičinog Hana, odnosno Niša.
Pešaci iz Bujanovca uputili su se i do Novog Pazara na skup „Sloboda vlada čaršijom“ koji se održava 12. aprila. Ovoga puta šetnja je bila kraća, od Raške gde su se pridružili kolegama iz ostatka Srbije, pa do Novog Pazara.
View this post on Instagram
10. Srednje škole protiv uprava i štrajk
Poslednja škola koja je pružila podršku studentima, a koja je pod pritiskom učenika i radnog kolektiva stupila u zakonski štrajk i skratila nastavu je Hemijsko-tehnološka škola u Vranju. Kako su naveli, 2. aprila stupili su u štrajk zbog „žalosnog stanja u kome se nalazi srpska prosveta“.
Medicinska škola, Gimnazija, i OŠ „Vuk Karadžić“ su škole koje su od januara do danas stupale u blokade, odnosno štrajkove, i škole koje su u Vranju stale na stranu studenata.
Đaci Medicinske škole imali su problema sa upravom od početka protesta, dok je situacija u Gimnaziji bila nešto lošija. Pored pritisaka koje su trpeli učenici istima je bila izložena i uprava koja ih je podržala. Ipak i pored svih prisiaka ove škole stoje na pravoj strani i pokazuju za koje vrednosti se Vranje bori već četiri meseca, na 17 protesta, dva zbora i nebrojano šetnji.
