VRANJE – U senci podataka o stopi nezaposlenosti mladih u Srbiji (24,4 odsto) i emigracija onih sa kvalifikacijama, odvija se život, a tokom leta mnogi zažele da možda po prvi put zarade od svog rada. Zato smo u danima kada se proslavljao Međunarodni dan mladih, istražili gde i koliko zarađuju za džeparac, ako posla već nema.
Većina mladih u Vranju nema sopstvene prihode. Manje od 3 odsto među njima smatra da u gradu ima dovoljno prilika za zapošljavanje. Mori ih moć partijskih i ličnih veza, niska zarada i manjak radnih mesta u struci. Tako bar stoji u poslednjem Izveštaju o položaju i potrebama mladih Vranjanaca.
Vrata Kancelarije za mlade (KZM), za mnoge su prva na koja zakucaju u potrazi za poslom. Zato smo razgovarali sa njenim koordinatorom Lukom Trajkovićem. Istakao je projekat „Programirajmo svoju šansu“, koju realizuju Grad Vranje i KZM, objasnivši da je osnovni cilj povećanje samozapošljivosti mladih. O doprinosu KZM zapošljavanju mladih, Trajković je za Slobodnu reč izjavio:
„Na osnovu podatka od prethodne godine, mogu da kažem da smo imali četvoro mladih od tridesetoro, koji su zasnovali radni odnos u struci, ili su krenuli na neki od programa prakse koji nudi NSZ.“
Trajković je ovakve rezultate ocenio kao dobre, jer su, kako kaže učesnici ovakvih projekata, pretežno mladi srednjoškolci.
Ugostiteljstvo i trgovina
Gde i šta da radim? To je pitanje koje je Trajković ubrojao u ona sa kojima se KZM u Vranju, najčešće susreće tokom leta. Rekao je, da KZM u tim prilikama mladima ukazuje na rad Omladinske zadruge, ili na sezonske poslove. Obazrevši se na to da se neretko dešava da mladi „mešaju“ pojam i zadatke Omladinske zadruge i Kancelarije za mlade, nije propustio da nas uputi u to da se i pre bavio ovom temom.
Rad u kafiću, marketu, hladnjači itd, aktuelni su poslovi kojima se mladi Vranjanci bave, i na koje ih KZM neretko upućuje. Fizički lakši poslovi, atraktivniji su od težih, izjavio je naš sagovornik.
Gotovo isto, potvrdila nam je i Jovana Manasić, direktorka „Omladinske zadruge ABC PLUS“ iz Vranja, od koje smo saznali da su trenutno najveće potrebe za zapošljavanjem mladih na pomoćnim poslovima u ugostiteljstvu i trgovini, dok je ranijih godina to bio slučaj sa poljoprivredom. Kako ističe naša sagovornica, „na veliku žalost“, sve je manje onih koji žele da rade u poljoprivredi, bez obzira na to „što su satnice u tom sektoru najviše“.
Mladi su u ovoj zadruzi, plaćeni mesečno shodno broju radnih sati, a visina njihove zarade kreće se u rasponu „od 25.000 do 60.000 dinara“. Na taj iznos poslodavcu se obračunava porez na zarade, i zadruga u roku od jednog radnog dana zadrugaru isplaćuje neto zaradu, objasnila je Manasić.
U želji da saznamo da li bi mladima pošlo za rukom da zarade za letovanje i džeparac, pitali smo sugrađane da sa nama dobrovoljno podele podatke o visini dnevnica na ovim poslovima. Na osnovu prikupljenih podataka, pokušali smo da za vas izdvojimo srednje visine mesečnih zarada u Vranju.
Preko 600 mladih Vranjanaca na evidenciji nezaposlenih
Kada poseta Kancelariji za mlade i Omladinskim zadrugama, ne urode plodom, mladi obično završe pred vratima lokalne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), mada tek 5 odsto od ukupnog broja mladih smatra da ovi programi odgovaraju njihovim potrebama.
Jedan od njih je i Moja prva plata koja aktivira mlade bez prethodnog radnog iskustva.
Od savetnice u vranjskoj filijali NSZ Vesne Stanojković, saznali smo da je na evidenciji nezaposlenih, ukupno 619 mladih Vranjanaca i Vranjanki, uzrasta od 18 do 30 godina.
Možda to ne deluje mnogo, ali u ovoj statistici nema srednjoškolaca i studenata koje privatnici često angažuju honorarno.
Na pitanje da li privatnici angažuju NSZ prilikom obezbeđivanja radnika, Stanojković je odgovorila da u ovoj filijali, „nije evidentirano veće interesovanje“ privatnika, kao ni „veća zainteresovanost mladih u Vranju za sezonski rad“.
S druge strane, od Manasić (omladinska zadruga), saznali za obrnuti trend jer upravo je u ovom letnjem periodu, kako kaže, povećano angažovanje mladih zadrugara na privremeno povremenim poslovima „jer postoje potrebe kod poslodavaca“.
„Daj šta daš“
Mladi koji se javljaju NSZ-u, kako saznajemo od Stanojković, najčešće gaje nadu da će pronaći posao u struci. Međutim, izgleda da nakon određenog perioda, posustaju, i da se „mire“ sa radom koji ne podrazumeva postojanje diplome. Makar one koju trenutno poseduju.
„Mladi u Vranju su u prvom periodu nakon evidentiranja kod NSZ-a uglavnom zainteresovani da traže posao u okviru svojih kvalifikacija (u oblastima kao što su – pravo, administracija, ekonomija, vaspitanje i obrazovanje, saobraćaj elektrotehnika i slično), da bi nakon isteka tog perioda iskazali interesovanje i za traženje posla u nekim alternativnim profilima, ili se izjasnili za dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju“ – objasnila je Stanojković.
Sa tim da je zapošljivost mladih u struci, retka pojava, složila se i naša druga sagovornica, Jovana Manasić, koja razlog za tako nešto pronalazi u učestalom angažovanju, upravo učenika i studenata, koji žele da u ovom periodu zarade za letovanje ili džeparac. Od Manasić smo takođe saznali i da je od strane te zadruge ovog leta angažovano preko 130 zadrugara i to mladih do 26 godina, učenika ili studenata.
Marko Dejković, fotograf i videograf iz Vranja, kao mlada osoba, podelio je sa nama svoje utiske po pitanju zapošljivosti mladih u struci. Premda priznaje da položaj mladih u Vranju nije na zavidnom nivou i da je potreban viši stepen snalažljivosti da bi se posao pronašao, on ističe i neke pozitivne aspekte ovakvog „prilagođavanja mladih“.
„Mladi za džeparac mogu da zarade najčešće u kafićima, ili u kreativnoj industriji. Mogu tako što fotkaju. Recimo veselja. To nije najkreativnija stvar, nije ni meni bio dream job, ali prosto moraš da pristaneš na prolagođavanje. Ili to, ili odustaneš od toga čime želiš da se baviš.“
A pored kreativnih industrija i kafića, mladima u Vranju preostaju i mogućnosti zarade koje nudi internet, od kojih su za mnoge freelance sajtovi poput Upworka i Fiverr-a, online ankete ili kreiranje prodavnica svojih proizvoda, i više od srećnog rešenja.
Ovaj sadržaj objavljen je u okviru projekta iz Programa malih medijskih grantova, koji je finansiran od strane Ambasade SAD, a administrira ga Media i reform centar Niš (MRCN). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora.
