VRANJE – Građani Vranja su, u poslednje dve godine, izdvojili 94.000 evra za poslove službe koja bi trebalo da vodi računa o napuštenim psima i tesno sarađuje sa prihvatilištem, ali su rezultati ovih ulaganja upitni. Poređenja radi, opština Vlasotince je za 116.600 evra izgradila veliko i moderno prihvatilište, kojim je rešila dugogodišnji problem napuštenih pasa i napada na prolaznike na ulici, a koje je nagrađeno za „najbolju praksu“ zbog uspešnog rada i humanog postupanja sa životinjama. U Vranju se ovaj problem već 15 godina ne rešava, i pored očiglednih izdvajanja iz budžeta. Zbog neodgovorne politike i „šinterske mafije“ koju pominju naši sagovornici, na pse se ovde, opravdano, gleda kao na opasnost, a ne kao na čovekovog najboljeg prijatelja.
Kako se navodi u odgovoru JKP „Komrad“ Vranje na upit Slobodne reči, za Zoohigijeničarsku službu u Vranju, i u 2023. i u 2024. godini, izdvojeno je po 5,5 miliona dinara. Dakle, ukupno 11 miliona dinara (oko 94.000 evra) za dve godine poslovanja ove službe. Iz JKP „Komrad“ su objasnili i na šta se taj novac troši:
„JKP ‘Komrad’ obavlja poslove hvatanja napuštenih pasa na teritoriji Grada Vranja, i njihov transport do prihvatilišta u selu Davidovac. Veterinarska stanica Vranje obavlja sledeće poslove: prihvat pasa, veterinarski pregled, mikročipovanje, delovanje na endoparazite, tretman na ektoparazite, vakcinacija protiv besnila, kastracija/sterilizacija, eutanazija obolelih životinja, dnevni troškovi ishrane (prosečno pet dana), transportni troškovi – prosečno na bazi 250 kilometara“ – piše u odgovoru JKP „Komrad“.
Za veliki broj napuštenih pasa na ulicama Vranja, godinama unazad, krivi su, najpre, neodgovorni vlasnici, smatraju sagovornici Slobodne reči.
Sterilizacijom bi se, u teoriji, smanjio njihov broj na ulicama jer ne bi mogli da se razmnožavaju, ali je problem taj što se sistem „Uhvati, steriliši, vrati“, u praksi, ne sprovodi sa svim napuštenim psima. Razumljivo je da se ljudi plaše mogućih napada i ujeda pasa – što se i dešavalo na vranjskim sokacima – ali se postavlja pitanje ko je tu, zapravo, kriv, i šta je rešenje a šta uzrok. „Problem postoji, rešenje postoji, ali volja i interes da se problem reši – ne postoji“.
Sa druge strane, kao posledicu ovog problema imamo – pse u čoporima po čitavom gradu, ali i ljude koji se plaše da svoju decu i svoje pse izvedu u šetnju, upravo iz straha za svoju bezbednost.
„PROBLEM NESTERILISANIH PASA – U DRŽAVI“
Direktor Veterinarske stanice Bujanovac, Miodrag Milković, kaže da je problem nesterilisanih pasa – „u državi“.
„Država ne želi da reši problem napuštenih pasa, koji je ogroman, posebno u zdravstvenom smislu za ljude jer životinje šire parazitske i druge bolesti. Trebalo bi da se svi vlasnički psi sterilišu. Nesterilisani mogu da budu samo u odgajivačnici. I svi psi treba da budu čipovani. Čipovanje i vakcinacija treba da budu u organizaciji države Srbije. To je rešenje. A uzrok su neogovorni vlasnici“ – smatra Milković.
Prema njegovim rečima, ovaj problem ne može da se rešava parcijalno, već samo na nivou cele države, sinhronizovano, u svim lokalnim zajednicama.
„Tako se radi ako neko hoće da reši problem. Ako ne… Ista je situacija i u Bujanovcu, i u Vranju, u celoj Srbiji. Mi imamo sistem ‘Uhvati, steriliši, vrati’, koji je najbolje rešenje. Naravno, i obeleži i čipuj psa. Oni brane tu svoju teritoriju, ne razmnožavaju se i postepeno se smanjuje broj napuštenih pasa na ulicama. Na primer, za četiri godine, dva para mužjaka i ženke daće 360 potomaka“ – objašnjava Milković za Slobodnu reč.
„PSE DOVOZE IZ SUSEDNIH OPŠTINA I BACAJU PORED AUTO-PUTA“
Zoran Dimitrijević, direktor JKP „Komrad“, na pitanje o tome zašto se sterilizacija ne sprovodi sa svim napuštenim psima u Vranju, kaže da „ne zna“ jer to nije u nadležnosti ovog komunalnog preduzeća, ali dodaje da se pas „mora sterilisati“ jer je to „zakonska procedura“.
„Ono o čemu mogu da govorim, u ime firme u kojoj radim, da ‘Komrad’ ima ugovor sa Gradom Vranjem – da pse koje pronađemo na ulici, po nalogu inspekcije ili po našoj proceni, uhvatimo na human i adekvatan način, i da te napuštene pse prevezemo u prihvatilište u selu Davidovac. Tu se naša uloga završava. A sterilizaciju, proveru da li su psi bolesni i čipovanje – sve to radi veterinarska stanica. I taj tretman traje sedam do deset dana. Ako je pas bolestan od krpelja, ili ima neku drugu bolest, neophodno je da se vakciniše ili čipuje. I takav pas se, posle tog tretmana, mora vratiti na ulicu“ – ističe direktor JKP „Komrad“.
Kako dodaje, Prihvatilište za pse u Davidovcu „radi“, odnosno – i dalje predstavlja mesto za boravak napuštenih pasa, što potvrđuju i fotografije koje su novinari Slobodne reči napravili.
„Radi, tako je. A što se tiče uslova u kojima životinje borave tamo, mogu da kažem, kao prolaznik, da je to uredno, sasvim pristojno. A vlasnik, veterinar Dušan Veličković, mora dati detaljnije informacije. U Davidovcu je privatno prihvatilište, a Grad Vranje i mi smo u fazi izgradnje novog prihvatilišta, i mislim da ćemo, na jesen, završiti radove, za nekih par meseci. O lokaciji i drugim pojedinostima ne mogu sad da govorim. Imaće to prihvatilište sve uslove koje zakon propisuje“ – najavljuje Zoran Dimitrijević.
Dodaje da nije čuo za slučaj da je neko u Vranju sankcionisan za napuštanje psa.
„U toku godine uhvatimo oko 400 pasa na ulici, i o svakom vodimo evidenciju: gde se kretao, kada i gde je uhvaćen, kada je vraćen na ulicu, i druge detalje. Imamo osobu iz Zoohigijeničarske službe koja radi evidenciju. Taj pas koji je sterilisan i čipovan se, po zakonu, mora vratiti na ulicu. Dešava se da neke pse hvatamo i dva i tri puta. Nebriga nas, građana, glavni je razlog postojanja napuštenih pasa na ulicama“ – kaže Dimitrijević.
Po njegovoj proceni, na ulicama u strogom centru Vranja ima „tridesetak“ pasa – i napuštenih i vlasničkih.
„U naselju Češalj ima ih četiri ili pet, kod novog hotela i kod parka, takođe. Pričamo i o vlasničkim psima koji su čipovani, za koje se može utvrditi kome pripadaju a koje viđamo na ulicama. Taj kome pripada treba da vodi brigu o psu. Veći je problem zato što ih ima u blizini restorana gde se vrši priprema hrane – oni u firmama, kasarnama i bolnicama, gde ljudi koji tamo rade hrane te pse. A onda su, u poponedevnim satima, kad ti restorani ne rade, psi prepušteni sebi, pa se, ponekad, pojave i na ulici. Ko voli pse i čuva ih na human i domaćinski način – ja to svakako podržavam. Međutim, imam problem sa napuštanjem pasa“ – objašnjava Dimitrijević.
Kako kaže, možda i najveći problem, o kojem se i ne priča dovoljno, jesu slučajevi kada ljudi iz susednih opština pse dovoze u Vranje i ostavljaju ih pored auto-puta.
„Ljudi iz Bujanovca, Surdulice, Preševa ili Vladičinog Hana, u večernjim ili noćnim satima, iz nekih vozila, puštaju te pse pored auto-puta. Recimo, u Bujanovcu neko pokupi 10-15 pasa, noću ih doveze kombijem i izbaci pored auto-puta, to je česta pojava. Nekad vidimo pse za koje, sa sigurnošću, možemo reći da nisu iz Vranja. Vidite ih, pored auto-puta, kao da lutaju, dezorijentisani. I to odmah prijavimo Odeljenju komunalne milicije“ – kaže direktor vranjskog komunalnog preduzeća.
Na optužbe javnosti o tome da radnici Zoohigijeničarske službe, koja funkcioniše pri JKP „Komrad“, kleštima, na nehuman način, hvataju pse i da ne vode računa da li će povrediti životinju, Dimitrijević ističe da je „to bila priča od pre godinu do godinu i po dana“.
„Imamo one meredove sada, to su mreže koje se bace preko psa. Samo se njima hvataju, ne kleštima. O ovoj temi moramo svi da razgovaramo. I inspekcijske službe, i ljubitelji životinja, i svi koji vole pse a puštaju ih na ulicu. Nismo samo mi iz JKP ‘Komrad’ meta kritike. Svaka kritika i sugestija je dobra, ali ne volim da kažem da sam ja jedini krivac. Ja se bavim samo rešavanjem posledica, uzrok je na drugoj strani. I smeće na trotoaru je loša stvar, ali i napuštena životinja isto tako“ – smatra on.
„PAS SE SHVATA KAO IGRAČKA“
Vranjanku Ivanu Stošić, vlasnicu francuskog buldoga, aprila meseca napao je čopor napuštenih pasa, u Nemanjinoj ulici, dok se, sa ćerkom, iz škole vraćala kući. U pokušaju da zaštiti dete, zadobila je povrede obe ruke – dva ugriza i povredu tetive šake zbog koje nema stisak kao ranije, kao i povrede po licu. Ispali su joj implanti sa zuba i ima trajnu naruženost ruku i vilice, kaže ona. Devojčica se uplašila, pala i razbila čelo, a, nakon ovog napada, počela je da se plaši i sopstvenog psa.
Stošić kaže da „ne zna“ zbog čega se u Vranju ne poštuje princip „Uhvati, steriliši, vrati“, ali da joj poštovanje tog principa deluje kao „totalno logična stvar“. Posle odlaska lekaru, slučaj je prijavila policiji.
Na pitanje kako je moguće rešiti problem napuštenih pasa u Vranju, sagovornica Slobodne reči odgovara da, najpre, „krivi ljude“.
„Oni mogu, uvek, da napišu da poklanjaju svog psa, i uvek će se naći neko ko će ga udomiti, umesto što ga bace na ulicu. Smatram da mnogi ljudi kupe psa da bi se njihovo dete poigralo, onda shvate da su ga izgustirali, da je pas živo biće koje ima potrebe koje moraju biti zadovoljene. Pas se shvata kao igračka, a onda se shvati i da ta igračka zahteva pažnju kao i jedno dete. Govorim iz iskustva, budući da i sama imam psa, trenutno, a i celog života imam pse“ – govori Ivana Stošić.
Ona apeluje na ljude da budu odgovorni vlasnici i ne napuštaju svoje pse, ali i na one koji čuvaju napuštene pse, članove udruženja za zaštitu prava i sloboda životinja, da, takođe, budu odgovorni, „jer su plaćeni da to rade“.
Stošić dodaje da se „izdvaja veliki novac za neka udruženja koja se bave zaštitom životinja, u nekim selima, u ograđenim prostorima“, kao i da „velike novce strani donatori uplaćuju za zaštitu životinja“.
„Mora da se utvrditi ko drži azile, šta je njihova odgovornost, šta oni moraju da urade, ko su ljudi koji rade tamo. Tamo treba da rade veterinari i veterinarski tehničari, stručni ljudi. Ti psi su i bolesni, dobijaju i krpelje, treba da se vrše pregledi. Nije tu samo vakcinacija i sterilizacija, već sve ono što i ja moram za svog psa da uradim – potpuna nega. Ne radi se o tome da li će taj pas samo da ugrize, nego i da se izleči ako je bolestan“ – objašnjava Stošić.
Kaže da je „čula takve priče“, ali da „nikad nije videla“ kako radnici Zoohigijeničarske službe – što se zaposlenima u JKP „Komrad“ često spočitava – na nehuman način, kleštima, hvataju napuštene pse, ne vodeći računa da li će povrediti životinju.
„Ako je tako, onda i njima treba sprovesti obuku kako bi radili na jedan human način, bez takvih agresivnih metoda. Istovremeno, mora da se sprovede sterilizacija svakog psa i mačke, jer i sa mačkama imamo problem. Većina napuštenih pasa, da su sterilisani, ne bi mogli da se razmnožavaju, a vlasnici pasa treba da budu ljudi koji vole svoje pse, koji shvataju odgovornost koju imaju prema životinji, prema jednom živom biću, i da to nisu igračke koje služe dva-tri meseca za zabavu dece“ – smatra Ivana Stošić.
Prema njenim rečima, nije životinja kriva što je ostavljena i zanemarena, a svaka od njih ima razlog zašto je baš tu, na ulici.
„Ja znam da postoji pas koji je nekome naneo 40 ujeda, kod hotela u donjem delu grada, to su mi u bolnici rekli. I taj pas i dalje ujeda. Postavljam pitanje čiji je to pas i zašto se to ne reši. Nadležni treba da nađu tog psa, sterilišu ga i odvedu, jer imamo privatne azile. Apelujem na vlasnike pitbulova, staforda i drugih opasnih pasa, posebno bez korpe, da nema šta da traže, primera radi, na benzinskoj pumpi koja ima i igraonicu za decu. To je krivica vlasnika“ – govori ona.
„VRANJANCI ŽRTVE ŠINTERSKE MAFIJE“
Rosa Drmonjić, predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP), čija opoziciona koalicija ima odbornike u Skupštini grada Vranja, na pitanje da li ova koalicija planira da problem napuštenih pasa pokrene u skupštinskoj sali, kako bi svi odbornici mogli da o tome diskutuju i predlažu rešenja, kaže da je opoziciona koalicija čiji je deo, kao i kompletna opozicija, „u problemu da, uopšte, radi u Skupštini grada Vranja, zbog stalnih opstrukcija vladajućih stranaka na čelu sa SNS-om, te preobimnih materijala koji se ne šalju na vreme“.
„Ali, čim se ukaže prilika, pokrenućemo i to pitanje“ – kaže Drmonjić.
Prema njenim rečima – „problem postoji, rešenje problema postoji, ali volja i interes da se problem reši – ne postoji“.
„Direktno odgovorni za to su svi – od gradonačelnika, gradskih većnika, veterinarske inspekcije, inspekcije zoohigijene, do tužilaštva. Novac se troši, rezultata nema, te postoji osnovana sumnja da novac završava u privatnim džepovima, ali do sada nije postojala volja tužilaštva da se to ispita, bez obzira na krivične prijave koje su podnošene“ – kaže Rosa Drmonjić.
Dodaje da su „građani Vranja žrtve problema koje stvara ‘šinterska mafija““.
„To je odomaćeni izraz za nesvrsishodno trošenje budžetskog novca namenjenog rešavanju problema napuštenih životinja, a kao posledicu toga imamo i problem velikog broja pasa. Koliko tih pasa je vlasničkih, a koliko napuštenih, to je već drugo pitanje. Problem se rešava strategijom ‘Uhvati, steriliši, vrati’, i evidencijom vlasničkih pasa. Do deset godina je potrebno za stavljanje problema pod kontrolu, što znači da je, kod nas, problem uveliko trebalo da bude rešen, pošto i zakonsku regulativu i sredstva za rešavanje problema imamo od 2009. godine. Ali, to je ostalo mrtvo slovo na papiru i svi se, radije, bave posledicama“ – objašnjava ona.
Kako kaže, „svi smo se nagledali video-zapisa i hvatanja pasa od strane zaposlenih u JKP ‘Komrad’, i (ne)uslova u iznajmljenom prihvatilištu, pa, opet, niti jednom niko nije pozvan na odgovornost od strane nadležnih“.
„Da se u Vranju sprovodi procedura ‘Uhvati, steriliši, vrati’, napuštenih pasa, posle 15 godina, ne bi bilo na ulici, ali to je pitanje za Grad, pa i za JKP ‘Komrad’. Međutim, ostaje nejasno zbog čega Grad, posle 15 godina, nema svoju Zoohigijeničarsku službu, nego ‘iznajmljuje’ onu koja radi pri JKP ‘Komrad’, kao i zbog čega nema svoje prihvatilište, nego iznajmljuje privatno“ – pita Drmonjić nadležne.
Govoreći o problemu napuštanja pasa, Drmonjić kaže da „treba da postoji edukacija i treba da postoji sankcija“.
„U ovom slučaju – i jedno i drugo je zakazalo. Onaj ko uzima psa treba da shvati da uzima živo biće koje živi 10-15 godina, koje ima svoje potrebe, koje oboljeva, čije neželjeno potomstvo mora da spreči, i slično. U krajnjem, do pre nekoliko godina nismo svi vezivali pojaseve u kolima, ali je 2.000 dinara kazne bilo presudno da počnemo da brinemo o tome kako, i pri najmanjem naglom kočenju ili sudaru, možemo da izletimo kroz šoferšajbnu“ – objašnjava ona.
Jedan Vranjanac koji živi u Francuskoj ulici, nedaleko od OŠ „Svetozar Marković“, apelovao je, nedavno, na nadležne da će, ukoliko ne reše problem napuštenih pasa koji svakodnevno borave na dečjem igralištu u blizini škole, građani biti primorani da sami reše problem, pre svega iz straha da psi ne napadnu decu, o čemu je, pre dve nedelje, pisao JugPress.
Na pitanje da li očekuje da građani i građanke Vranja, na ovaj način, počnu da rešavaju problem napuštenih pasa, ne samo u ovom delu grada, ako već vide da nadležni to ne čine, Rosa Drmonjić ističe da je „nesposobnost rukovodstva Grada i nadležnih u određenim inspekcijama do te mere eskalirala da, nažalost, ogorčenost građana nije neopravdana“.
„Sa druge strane, ipak očekujem da se građani pre obrate nadležnima nego da postanu počinioci krivičnog dela, a moramo da razumemo da je ubistvo i izlaganje bolu i patnji životinje krivično delo sa zaprećenom kaznom“ – kaže Drmonjić, i dodaje da „ne napadaju psi koji su odrasli na ulici, oni znaju da se sklone, već novoizbačeni psi zato što se boje i ne znaju kako da opstanu“.
PRIHVATILIŠTE U VLASOTINCU PRIMER „NAJBOLJE PRAKSE“
Da u Srbiji ima prihvatilišta koje nudi adekvatne uslove za napuštene životinje i koje opravdava svrhu svog postojanja, pokazuje primer onog u Vlasotincu, koji je otvoren 2018. godine. Kako su Južne vesti pisale godinu dana pre toga, u martu 2017, u Vlasotincu su tada počeli radovi na izgradnji ovog prihvatilišta, a planirano je da ima 400 kvadrata, ambulantu, stacionar i dve štenare.
„Za nas je ovaj objekat strateški važan jer smo, u 2016. godini, isplatili 2,4 miliona dinara građanima zbog ujeda napuštenih pasa, a u 2015. čak 3,8 miliona, što je, za samo dve godine, polovina sume koja je potrebna za izgradnju prihvatiliša koje će moći da primi od 80 do 100 pasa“ – rekao je tada zamenik predsednika Opštine Vlasotince, Boško Stančić, a prenele Južne vesti.
Izgradnju prihvatilišta finansirale su Evropska unija (EU) i Vlada Švajcarske, preko razvojnog programa Evropski Progres, sa 92.000 evra, dok je učešće Opštine Vlasotince bilo 24.600 evra. Ukupno je, dakle, izgradnja koštala 116.600 evra.
Za samo godinu dana od otvaranja, ovo prihvatilište za napuštene pse dobilo je titulu – najbolje prakse. Kako je pisao b92.net, na prvom nacionalnom takmičenju za izbor najbolje prakse u radu lokalne uprave, prvo mesto u kategoriji „Odgovornost i vladavina prava“ pripalo je opštini Vlasotince, a tu titulu donelo im je prihvatilište za napuštene životinje, preneo je tada Petface.
„Od momenta prijema, čišćenja od parazita, čipovanja, kastracije, sterilizacije, vakcinacije, revakcinacije, to je neki period od dve i po do tri nedelje, i oni se, nakon toga, osim u slučaju da nema agresivnosti, vraćaju na one pozicije, na ono mesto odakle su i prikupljeni“, objasnio je, tom prilikom, Svetislav Petrović, direktor JKP „Komunalac“ Vlasotince.
Kroz prihvatilište je, za devet meseci, prošlo 200 napuštenih pasa. Angažovanjem volontera i zaposlenih u ovom prihvatilištu, do sada je udomljeno 35 životinja. I to je samo još jedna potvrda humanog pristupa napuštenim psima u vlasotinačkom prihvatilištu, pisao je b92.net. Vlasotinačko JKP „Komunalac“ kupilo je i susednu parcelu, pored prihvatilišta, kako bi se kapaciteti proširili, uz mogućnost da se napravi i neki mini-azil.
DIREKTOR VETERINARSKE STANICE VRANJE BEZ ODGOVORA
Dušan Veličković, direktor Veterinarske stanice Vranje, nadležan je i za Prihvatilište za pse u Davidovcu – potvrdio je novinarima Slobodne reči direktor JKP „Komrad“ Vranje, Zoran Dimitrijević. Zato smo pokušali da kontaktiramo sa Veličkovićem, koji nam je, u telefonskom razgovoru, u sredu, 24. jula, rekao da je „bolestan“, da ga „boli kičma“ i da je „pod terapijom“, te predložio da se čujemo „sutra ujutru“ (četvrtak, 25. jul; prim. aut.). Međutim, sutradan se, u dogovoreno vreme, Veličković nije javljao na pozive novinara Slobodne reči.
Ovaj sadržaj objavljen je u okviru projekta iz Programa malih medijskih grantova, koji je finansiran od strane Ambasade SAD, a administrira ga Media i reform centar Niš (MRCN). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora.
