VRANJSKA BANJA / BEOGRAD – Na još uvek nezvaničan i zakonom nedefinisan praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, na ulazu u Vranjsku Banju postavljen je jarbol od 18 metara na kome se vijori zastava Srbije dužine 9 metara. Zastava na sebi ima Mali grb Republike Srbije postavljen na sredini, što po rečima stručnjaka nije pravilan način korišćenja i isticanja, a kosi se i sa zakonom.
Redakcija portala Slobodna reč kontaktirala je jednog od autora grba i zastave Grada Vranja, Nemanju Todorovića Štipliju, i pokazala mu fotografije novopostavljenog jarbola i zastave. „Pogrešno i nezakonito!„, bila je prva reakcija na način isticanja zastave u Vranjskoj Banji.
Ovakva upotreba zastave predstavlja veliko nepoštovanje simbola države i uvredu za zemlju koju treba da predstavlja – dodao je Štiplija.
Narodna skupština Republike Srbije je u maju 2009. godine donela Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji precizno propisuje koja se zastava gde i kako ističe. Za kršenje njegovih odredbi propisane su i novčane kazne čak do pola miliona dinara.
Zastava Republike Srbije ima dve „verzije“: Državna zastava i Narodna zastava. Narodna zastava je samo horizontalna trobojka sa crvenim, plavim i belim poljem, dok je Državna zastava ona koja na sebi ima i grb. Obe su u razmerama 3:2, kada je u pitanju odnos dužine prema visini. Prema rečima našeg sagovornika, upravo je korišćenje zastave sa pogrešnom razmerom najčešća greška pri isticanju:
U prodaji su zastave u razmeri 1:2, a često i još duže. Evo zastava u Vranjskoj Banji je neverovatnih 9 metara dužine i čini mi se samo metar i po širine, što je potpuno nedopustiva razmera – dodaje.
Pozicija i izgled Malog grba Republike Srbije na Državnoj zastavi su takođe česta greška, jer bi grb trebalo da se nalazi bliže jarbolu, objašnjava Štiplija, i to za 1/7 dužine zastave. Ističe da se u slučaju zastave u Vranjskoj Banji grb nalazi na sredini, što pored pogrešne razmere takođe nije u skladu sa Zakonom.
Po pravilima, državna zastava trebalo bi da se vijori na zgradama državnih organa, pokrajinskih organa i organima jedinica lokalne samouprave. Državna zastava se ističe i na glasačkim mestima, a može se isticati na proslavama i različitim svečanostima, kojima se, kako je navedeno u Zakonu, zvanično obeležavaju događaju značajni za Republiku Srbiju. Ne sme biti pocepana i prljava, a Zakon takođe predviđa da se zastava ističe po danu, dok je noću dozvoljeno samo ako je adekvatno osvetljena. Takođe, zastava ne sme da dodirne pod.
Još jedan veliki problem je, dodaje Štiplija, komercijalne prirode. Prilagođavanje zastave jarbolima, gde mnogi proizvođači jarbola i zastava često izmišljaju izgled zastave, pa tako, kako kaže, „dolazimo do tragikomičnih situacija kod postavljanja zastava kakva nije samo ova u Vranjskoj Banji“.
Kačenje zastava po dužini, paralelno sa jarbolom sa horizontalnom prečagom ili nekakvim držačima takođe je nepreporučljivo, a i kosi se sa zakonom, jer u takvim slučajevima zastava često nema propisan oblik. Zastave ne treba da se prilagođavaju veličini i načinu kačenja reklamnih banera, što one to u svakom smislu nisu.
Nema tu velike filozofije, zastava mora biti istaknuta u skladu sa zakonom, u razmeri 2:3, bez ili sa grbom ali na propisanom mestu, da se vijori pod uglom od 90 stepeni u odnosu na jarbol i noću mora biti adekvatno osvetljena – zaključuje Štiplija.
Narodna skupština jedina ističe zastave drugačije
Zgrada Doma Narodne skupštine počela je da se gradi 1907. godine, kao reprezentativno zdanje za potrebe parlamenta Kraljevine Srbije. Bila je završena i osvećena 18. oktobra 1936. godine, skoro tri decenije po polaganju kamena temeljca. Projekat enterijera kao i svih detalja umetničkih, uradio je sam Nikolaj Krasnov, koji je svojim crtežima predvideo da se na dva jarbola ispred zgrade Doma Narodne skupštine vijore dugačke zastave, najverovatnije u razmeri 2:10, postavljene na horizontalnoj prečagi. Time je, po mišljenju stručnjaka, arhitekta hteo da naglasi lepotu zgade i ne prekrije je zastavama.
I pored izmena uređenja države i izmena državnih simbola, ali i Košave koja često upetlja ovako dugačke zastave, postavljanje ovog državnog simbola na ovom mestu nije se promenilo ni do današnjeg dana. Na jarbolima ispred Doma narodne skupštine, vijore se Državna i Narodna zastava samo u vreme zasedanja parlamenta i na državne praznike.
Građani više „vole“ državnu zastavu, greše iz neznanja
Naš sagovornik naglašava da bi građani trebalo da prave razliku između Narodne zastave i Državne zastave. Po Zakonu, Narodna se koristi prilikom proslava, svečanosti i drugih kulturnih, sportskih i sličnih manifestacija, dok Državnu upotrebljavaju samo državni organi. Kaže da je kod nas Zakon „poprilično jasan“ i da ovakva podela na državnu i narodnu zastavu savršeno funkcioniše u mnogim evropskim zemljama – u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Španiji i drugih. U nekim zemaljama je zastava nezamisliva bez grba, ali to u Srbiji nije slučaj.
Lično razumem da je zastava sa Malim grbom dosta „atraktivnija“ i da je građani vole, ali na nosiocima javnih funkcija je da edukuju građane, a ne da oni sami krše zakon. Zastavi sa grbom nije mesto na političkom skupu ili svadbi, za to se koristi Narodna zastava. – ističe Štiplija.
„Komunalna“ odgovorna za kontrolu
Novi Zakon o komunalnoj miliciji koji je donet prošle godine, kao nadležnost komunalne milicije predviđa i vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe i pokrajinske organe, jedinica lokalne samouprave.
Nije strašno što se građani iz neznanja nepravilno ophode prema zastavi, jednostavno njima niko nije skrnuo pažnju da nešto nije u skladu sa zakonom. Međutim, skandalozno je kada to rade državni organi, a da se time hvale nosioci javnih funkcija – zaključuje Štiplija.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Po prvi put Srbija i Republika Srpska obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Datum 15. septembar je izabran jer je tog dana 1918. godine srpska vojska, potpomognuta saveznicima, probila Solunski front, čime je utrla put slobodi Srbije, ali i ujedinjenu svih jugoslovenskih naroda. Ideja o Danu srpskog jedinstva kao potpuno novom prazniku pojavila se po povratku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Vašingtona i posle njegovog susreta s članom predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom. Vučić je tada najavio uspostavljanje novog, zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske.
Državni praznici se u Srbiji mogu ustanoviti samo zakonom, a u Zakonu o državnim praznicima takozvanog Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave – nema. Slična je situacija i u Republici Srpskoj, jednom od entiteta Bosne i Hercegovine, gde ovaj praznik takođe nije prošao zakonsku proceduru iako je Vlada RS donela Zaključak o praznovanju istog. Da bi zakon bio promenjen, potrebno je da Vlada pošalje predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim praznicima, te da se o tome izjasni Narodna skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno telo.
