Dugujemo li izvinjenje deci što dok rastu misle da bez filtera niko nije lep? Pitajmo se. Zapitajmo se što nam muškarci ne prilaze i ne traže brojeve, već pitaju kako smo upisane na Instagramu. Rizik se toliko smanjio, gotovo nestao, ali, da li su sreća i lažni život na instagramu dovoljni?
Kako smo došli do toga da nam neka društvena mreža postane platforma za definisanje bilo kog aspekta života, i zašto i kada je Instagram postao apsolutno legitiman za oduzimanje brojnih prilika u životu?
Ovoj generaciji se nekako nameće izbor između uspeha na Instagramu ili uspeha u životu, jer ljudi kao da ne žele da shvate da broj pratilaca nije naš broj prijatelja, broj lajkova nije broj ljudi sa kojima se viđamo, broj odgovora na priču i poziva na kafu su zapravo rezultat prevelike količine dosade, a broj objava nije ekvivalent sreći.
Želimo da pokažemo lep život, našu fizičku lepotu, lepu hranu koju jedemo, „kul face“ sa kojima se družimo. I to je sasvim u redu. Ali, samo na trenutak sada zastanite i upitajte se ko bi vam od svih korisnika u vašem dm-u poslao poruku, a da nije video vaš najnoviji „stori“, ili, ko bi vas zaista pozvao da postavi pitanje „Kako si?“ da mu niste lajkovali novu fotografiju?
Budite iskreni. Znam da izgleda da nam društvene mreže mnogo daruju, ali ipak stojim na onoj strani koja tvrdi da nam više uzimaju.
Uzimaju nam autentičnost, rizik, prilike, vreme i još mnogo toga.
Da bi povećali upotrebu društvenih mreza, uveli su filtere, koji su nama postavili standarde. Većina filtera prati istu konstrukciju ideala lepote, pa nije jasno težimo li homogenizaciji ili diferencijaciji?
Dugujemo li izvinjenje deci što dok rastu misle da bez filtera niko nije lep? Pitajmo se. Zapitajmo sešto nam muškarci ne prilaze i ne traže brojeve, već pitaju kako smo upisane na instagramu.
Rizik se toliko smanjio, gotovo nestao, ali, da li su sreća i lažni život na instagramu dovoljni?
Imam prijatelja koji ne gotivi posao koji radi imalo, ali ne želi da ga promeni, teško mu je da opet radi sve od starta, prijateljicu koja vara dečka jer su „predugo zajedno“, i previše ljudi u svojoj okolini koji glume da su srećni, ali pak postavljaju „srećne“ fotografije na Instagram.
Ne znam kako se rešava tuga ili nesrećan život, ali sigurno znam da lažiranje nije rešenje.
Umesto lažiranja, prihvatite priliku i novu šansu da radite posao koji volite, budete sa osobom koju volite i ne varate je, budete tužni, iskreni, plačite pred nekim, koristite te šanse, ne uvijajte ih u foliju od srećnih fotografija i objava. Ta folija neće išta u važem životu promeniti, rizik već hoće.
Kad pomislite da nećete uspeti da nađete bolji posao, pre toga razmislite koliko ćete srećni biti ako ga nađete. Kada pomislite da vaš partner neće podneti rastanak, pre toga razmislite koliko će biti srećan posle dve, četiri ili šest godina kada bude u odnosu u kojem ga partner ne vara i iskreno mu se posvećuje.
Pratioci na instagramu ne treba da vas poznaju, vi treba da poznajete sebe. Cenite ljude koji se trude da se upoznaju sa vašim životom, ne da ga lajkuju, a još više ih cenite kad cene vaš realan život, kada za doručak jedete paštetu i hleba, plačete zbog neke pesme i slično
Rizikujte zbog mira, sreće, savesti, života, osećaja. Rizikujte da živite ono što osećate, ne da „mrežite“ ono što ne osećate. .
