fbpx
12.2 C
Vranje
subota, 13.04.2024

Istorijski „gluvi telefoni“ – Kako je Vranje umalo postalo Golubinje

Odabrani članci

Vukašin Živković
Vukašin Živković
Novinar portala. Diplomirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trenutno na master studijama Fakulteta organizacionih nauka (FON).

Iako su mnoge priče iz Vranja i legende sa ovih prostora u suprotnosti sa istorijskim činjenicama, one se često u javnosti i nekim medijima prezentuju kao istinite. Ipak, ima ih dovoljno da privuku posetioce. Legenda o zabranjenoj ljubavi i Belom mostu je najčešće interpretirana iako baš i nije utemeljena, a nedavno smo pisali i o atraktivnim pričama koje se vežu za Markovo kale. Među njima je i teorija da su se ova tvrđava i sam grad, zvali drugačije.

Istražujući ove legende, posebnu pažnju privlači legenda o vojvodi Golubiću, koju je zabeležio čuveni srpski istoričar Jovan Hadživasiljević 1896. godine.

„Naši pismeni ljudi (Vranjanci) pričaju ovo: – Vranje se je do propasti naše pod Turke zvalo Golubinjac (neki kažu Golubićevac), po imenu vojvode Golubića, koji je upravljao nad Vranjem.“ – zapisao je Hadživasiljević.

Dalje je naveo da je po ovoj legendi Golubić navodno imao ženu koja se zvala Vrana, te da je nakon njegove pogibije sa „carem Lazarem“ na Kosovu, ona preuzela vlast umesto njega i Golubićevac nazvala Vranje po svom imenu Vrana.

Ova legenda je Hadživasiljeviću zadala „muke“, jer je u jednom trenutku u srpskoj naučnoj književnosti bila prihvaćena donekle kao činjenica i predstavljala neku vrstu enigme jer je postojala u narodu ali nije bilo ikakvih istorijskih utemeljenja za njenu istinitost.

Golubićevac, Golubićgrad, Golubinje, Golubinjac…

Jedna od karakteristika osmanskog perioda u Vranju jeste ta što su zapisi relativno sporadični. Što se dalje ide u prošlost pre oslobođenja 1878. godine, to se više istorijski izvori zasnivaju na oralnoj tradiciji koja nužno ne mora da bude istinita. Međutim, to ne znači da nisu ostajali sačuvani zapisi koji govore o samom gradu, jer su kroz Vranje prolazili brojni putopisci.

Srpski istoričari su nakon oslobođenja imali izvesnih problema da pravilno „rekonstruišu“ ovaj period te su kombinovali ove putopise sa narodnim predanjima i arheološkim otkrićima. Na taj način je narodno predanje ušlo u naučnu književnost, a između ostalih i predanje o vojvodi Golubiću i njegovoj ženi.

Hadživasiljević u svojim tekstovima navodi da je vojni geograf, istoričar i književnik, profesor Jovan Dragašević, prvi u srpskoj književnosti, određujući navodna rimska naselja Scunae oko Vladičinog Hana, nazvao ostatke tvrđave Markovo Kale Golub, Golubac ili Golubgrad i to pre svega citirajući Johana Georga von Hana, nemačkog diplomatu, koji je ovaj naziv upotrebio u svom putopisu za Solun objavljenom 1861. godine.

Ime Markovog Kaleta je malo po malo sa ove tvrđave preneto na grad Vranje. Pa je tako i Milan Rakić, srpski književnik, pesnik i diplomata, pisao 1880. godine (posle njega i Milan Đ. Milićević) o tome da se Vranje nekad zvalo Golubac ili Golubinac.

„Vranjani imaju tradiciju da se njihovo mesto zvalo, u staro vreme, Golubinac (gdekoji kažu i Golubac); da je sadašnje Markovo Kale stari grad Golubinac; da se ceo okrug vranjski zvao Golubinački; i da su vladike grčke, o leturđiji, pominjale sveta golubnička crkva“ – piše Rakić.

Rakić iznosi i objašnjenje Vranjanaca zbog čega su Turci preimenovali „nekadašnji Golubinac“ u Vranje. Po priči tadašnjih Vranjanaca Turci su ovo učinili zato što su imali velikih poteškoća da ga osvoje, pa su ovaj „grad“ umesto Golubinac prozvali Vranom, rekavši: „Nije ovo golub, ovo je vrana.

Pored toga Rakić navodi da su „pre 211 godina Eduard Braun, Johanes Han pre dvadeset godina i Hadži-Rista Vranjanac danas“ tvrdili da je Markovo Kale stari Golubinac. Sa druge strane, treba napomenuti da Rakić takođe kaže da za to nema istorijskih utemeljenja.

Originalna naslovnica dela Eduarda Brauna iz 1669. godine

Tako su putopisci poput Eduarda Brauna iz 17. veka i Johanesa Hana iz 19. veka, kao i veći deo stanovnika Vranja u 19. veku imali isto „sećanje“ o nečemu što nema istorijski oslonac.

Izgubljeni u prevodu?

Stvar je jasnija ako se prouče sami putopisci. Tačnije, Eduard Braun, britanski lekar i putopisac, koji je 1669. godine iz Beča imao tri putovanja od kojih je jedno išlo ka Tesaliji u današnjoj Grčkoj. Beležeći sve istorijske i prirodne odlike koje je zapazio, Braun je putujući od Prištine preko Morave kroz tadašnju Gnjilansku nahiju, zabeležio svoj prolaz kroz Vranje.

„Spustili smo se niz uzak stenovit put, zapadno od zamka Kolomboc, ili Goloboc (Markovo Kale), i došli u Urania (Vranje) koje se nalazi pri dnu brda; ovo je zapadni prolaz litice, kojim komandant zamka upravlja i čuva“ – glasi prevod njegovog dela u kome spominje Vranje. 

Deo na 44 . strani originalne publikacije Edvarda Brauna iz 1669. godine u kome spominje u Vranje i zamak Golubac. 

Jovan Hadživasiljević kaže da se po prvi put kod njega sreće ovaj izraz, a kasnije ga preuzimaju brojni drugi putopisci i kartografi poput Johanesa Hana koji je Vranje posetio sredinom 19. veka.

Iako ne daje objašnjenje odakle Braunsu baš ovaj naziv za Markovo Kale. Moguće je da se radilo o korišćenju nekog lokalnog naziva za mesto ili je bila neka vrsta greške u prevodu, jer su Turci imali poteškoća da izgovaraju srpska imena za naselja, pa su i evropski putnici preko njih upravo u svoje dnevnike uneli brojna izvrnuta topografska imena o čemu između ostalog piše i Hadživasiljević.

Kako je Jovan Hadživasiljević spasio ime „Vranje“

Ostaje nerazjašnjeno i pitanje, ako je već ime izmišljeno, otkud ono među Vranjancima? Hadživasiljević je ovo objasnio na jedan pomalo smešan način. On je primetio da se u radovima Rakića i Milićevića spominje kao lokalni izvor izvesni starac Hadži-Rista Vranjanac odnosno Hadži-Rista Dobrević, koji im je potvrdio da se Vranje nekad zvalo Golubinje.

Igrom slučaja ovaj starac je bio rođak Jovanu Hadživasiljeviću, te je sa njim koristeći naučne metode utvrdio odakle izvor ovakvog predanja. Njemu je Hadži-Rista rekao da Vranjanci znali oduvek da se Vranje zvalo upravo Vranje, ali da su im neki učeni ljudi rekli da se ono u prošlosti zvalo Golubinje.

Daljim ispitivanjem Hadživasiljević je od Hadži-Riste saznao i od kojih su to ljudi saznali. Naime, kako je Hadži-Rista bio trgovac on se sa nekoliko drugih Vranjanaca za vreme „madžarske bune“ 1848. godine našao u nekom beogradskom hanu zbog posla. U tom hanu takođe je bilo nekoliko „Pančevčana“ sa kojima su se upoznali i rekli da su „iz Vranje“.

„Mi stadosmo dokazivati da se u nas zove samo Vranje i da se ne zove Golubinjem, ali nas jedan od njih stade uveravati, da je se zvalo Golubinjem i ode i donese jednu mapu, u kojoj, doista, stajaše kod imena Vranje i Golubinje. Potada, kad god smo s kim o Vranju govorili, pričali smo da je se u ‘staro vreme’ zvalo Golubinjem… a istina, naši su nam pričali da je se Vranje, od ‘pamtiveka’, zvalo Vranjem, a da je se Markovo Kale zvalo Golubićev grad, jer je u njemu živeo vojvoda Golubić“, zapisao je Jovan Hadživasiljević njegove reči.

Hadživasiljević je na osnovu ovoga zaključio „da sve dok ovaj učeni Pančevčanin tvrdio (nema sumnje po Braunu), nije se, može biti, ni znalo u Vranju da je to Golubinje. Upravo je u tom periodu verovatno nastala i legenda o vojvodi Golubiću i njegovoj ženi Vrani.

Koliko je predanje daleko Jovan Hadživasiljević iznosi i činjenicu da su sredinom 19. veka po Vranju cirkulisale neke „vrlo velike i teške“ minđuše i verovalo se, da su bile од vojvotkinje Vrane. Pored toga, ova legenda je prema mišljenju Hadživasiljevića možda navela Ami Buea, austrougarskog putopisca, da 1858. godine u svom putopisu izvede ime Vranja od „vrana“.

Na taj način, iako su generacijama Vranjanci sebe doživljavali – kao Vranjance, nakon jedne burne rasprave sa učenim Pančevcima u beogradskom hanu 1848. godine, došli su do otkrovenja da se njihovo naselje nekad zvalo Golubinje, ali ne samo to, uspeli su oko toga da izgrade za veoma kratko vreme niz priča i legenda kako bi nesvesno izgradili kontinuitet sa tim periodom.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci