Organi koji se staraju o tome da izbori u Srbiji budu pravilno sprovedeni u skladu sa svim zakonima su Republička izborna komisija (RIK), birački odbori i opštinske odnosno gradske izborne komisije. U našoj zemlji je sistem uređen tako da izborna regulativa ne podrazumeva stalnu profesionalnu izbornu administraciju koja objedinjuje sve aspekte izbornog procesa.
Od evidencije birača tj. Jedinstvenog biračkog spiska, preko organizovanja i sprovođenja izbornog procesa, finansiranja, praćenja i kontrole medija, sve do analiziranja izbornog procesa i usavršavanja – sve se svodi na izbornu administraciju koja podrazumeva navedene izborne organe. Konkretno, kada su u pitanju parlamentarni izbori (izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije) koji će se ove godine održati 21. juna, na osnovu člana 6. Zakona o izboru narodnih poslanika, RIK je uz biračke odbore nadležni organ i „alfa i omega“ sprovođenja izbora.
Članovi RIK-a se imenuju na četiri godine odnosno koliko traje traje mandat poslanicima u Narodnoj skupštini), a birački odbori i opštinske i gradske izborne komisije se formiraju za svake izbore. To u načelu znači da je karakter izborne administracije nestalan jer nema stabilnu strukturu, stalne izvore finansiranja, ciljeve i jasno utvrđena pravila. Na ovo ukazuju brojni politički stručnjaci i relevantne organizacije koje se bave izbornim sistemom.
Republička izborna komisija je formirana pomenutim zakonom koji definiše RIK kao nezavisno i samostalno kolegijalno telo. Sastoji se od predsednika i šesnaest članova. Narodna skupština većinom glasova bira članove RIK-a u stalnom sastavu. U slučaju održavanja izbora u sastav RIK-a ulaze i predstavnici podnosilaca izborne liste, odnosno predstavnici predlagača kandidata. Sam Zakon napominje da uslove za rad RIK-a obezbeđuje Narodna skupština, jer joj ustupa na korišćenje svoju stručnu službu. Osim toga, članovi RIK-a biraju se u Narodnoj skupštini na predlog poslaničkih grupa.
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSiD) u Predlogu reforme izborne administracije iz decembra 2016. godine (nakon poslednjih parlamentarnih izbora) navodi da u najvećem broju slučajeva posao izborne administracije obavljaju lica koja nisu obučena niti kvalifikovana za vršenje tog posla. Ta lica su angažovana na sprovođenju izbora samo tokom izbornog procesa, a nakon njihovog završetka se vraćaju svojim redovnim aktivnostima.
Sastav biračkih odbora, opštinskih gradskih izbornih komisija, pa i samog RIK-a, kao centralnog organa za sprovođenje izbornog procesa, zavisi od rasporeda snaga u republičkom ili lokalnim parlamentima što dovodi u pitanje nezavisnost od stranačkih uticaja, smanjuje nivo poverenja građana u nepristrasnost odluka i demokratičnost izbornog procesa u celini. – stoji u dokumentu CeSiD-a.
Nadležnosti Republičke izborne komisije
Organizovanje i sprovođenje izbora su jedina nadležnost RIK-a: proces kandidovanja, sprovođenje izbora, birački spiskovi i utvrđivanje rezultata izbora. Obe komisije – centralni i lokalni nivo se pojavljuju i u procesu zaštite izbornog prava, jer su prva instanca kojoj se javljaju oni koji smatraju da su nekom radnjom ili delom oštećeni u korišćenju svog izbornog prava.
Važni delovi izbornog procesa nisu u nadležnosti izborne administracije, poput uloge medija, finansiranja političkih aktivnosti i vođenja biračkog spiska. Druge institucije (Regulatorno telo za elektronske medije – REM, na primer) su nadležne za ovo i one moraju da koordinišu i sarađuju sa izbornom administracijom. Za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti nadležni su Ministarstvo finansija i Agencija za borbu protiv korupcije, a za uređivanje biračkih spiskova Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Pored zakonitog sprovođenja izbora i tehničke pripreme za izbore, RIK prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom Zakona, naročito kada je u pitanju sprovođenje glasanja u inostranstvu. Takođe, utvrđuje jedinstvene standarde za izborni materijal, propisuje obrasce i pravila za sprovođenje izbornih radnji, definiše i propisuje vrstu spreja koji se koristi tokom izbornog dana. Dalje, odeđuje i oglašava u Službenom glasniku Republike Srbije broj i adresu biračkih mesta, najkasnije 20 dana pre izbora. Potom obrazuje biračke odbore i imenuje predsednika i članove biračkih odbora. Utvrđuje broj glasačkih listića za biračka mesta, overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska predaje biračkim odborima. Pored toga RIK utvrđuje da li je izborna lista sastavljena i podneta u skladu sa zakonom, donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne liste, određuje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom, utvrđuje i objavljuje rezultate izbora a potom i broj mandata koji pripadaju svakoj izbornoj listi. Na kraju podnosi izveptaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o sprovedenim izborima i dostavlja podatke organima nadležnim za prikupljanje i obradu statističkih podataka.
Prema izveštaju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) iz 2018. o izborima u Srbiji, najkritičniju tačku izborne administracije predstavljaju birački odbori, koji su ujedno i mesta na kojima građani ostvaruju svoje izborno pravo i predstavljaju prvu liniju neposrednog susreta građana sa izbornim procesom.
Slab kapacitet biračkih odbora bio je tema izveštaja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) iz 2014. i 2016. godine i jedna od preporuka zagovarala je unapređenje njihovog rada kroz standardizovane obuke za njihove članove. Po prvi put je tokom predsedničkih izbora 2017. godine registrovano da je Republička izborna komisija u svom uputstvu predvidela obavezu za predsednike biračkih odbora i njihove zamenike da unapred prođu trening o izbornim pravilima i procedurama.
