Uloga medija dobija još više na značaju u toku izbornog procesa, omogućavajući fer uslove u kojima adekvatno informisan građanin treba da racionalno donese odluku o tome ko želi da ga predstavlja, u slučaju predstojećih izbora – u Narodnoj skupštini i Skupštini grada.
Jedna od građanskih sloboda jeste sloboda medija. Slobodni, nezavisni i objektivni mediji su stub svake demokratije. Zahvaljujući njima se građani informišu o raznim dešavanjima na osnovu kojih formiraju stavove o društvenoj stvarnosti. Srbija se nalazi pred parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u specifičnim i do sada nepoznatim okolnostima krize uzrokovane virusom COVID-19. Pored epidemiološke situacije, društvena i politička dimenzija izbora pokazuje da su izborni uslovi u Srbiji daleko od fer i slobodnih. S obzirom na to da se u Srbiji veliki broj građana informiše najviše preko tradicionalnih medija poput televizija sa nacionalnom pokrivenošću i dnevnih novina, pitanje uloge medija u izbornom procesu još više dobija na značaju.
Zakoni, REM i javni servis
Rad medija u Srbiji uređen je Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima. Tu su definisani principi funkcionisanja medija tokom predizborne kampanje. Prema postojećem zakonskom okviru u Srbiji, mediji su dužni da bez diskriminacije omoguće zastupljenost svim političkim strankama, koalicijama. Bitno je i napomenuti da je političko oglašavanje dozvoljeno jedino tokom predizborne kampanje.
Institucija koja se bavi regulisanjem i kontrolom elektronskih medija kako bi oni radili u skladu sa zakonom i javnim interesom zove se Regulativno telo za elektronske medije (javnosti poznatiji kao REM). Ukoliko neki medij ne postupa ispravno, REM može uputiti opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja pa čak i može oduzeti dozvolu za rad medijskoj kući. REM ima dodatne mehanizme koje može da aktivira u periodu izborne kampanje prema onim medijima koji krše Zakon o elektronskim medijima.
Posebnu medijsku ulogu u izbornom procesu ima Radio-televizija Srbije kao javni servis u vlasništvu svih građana. Javni medijski servis dužan je da radi u skladu sa javnim interesom kroz podsticanje pluralizma u predstavljanju i ne podređujući se ijednoj političkoj opciji.
RTS je takođe dužan da obrađuje različita društvena, politička, ekonomska, verska, kulturna i druga pitanja od opšteg interesa i da omogući ravnopravno suočavanje različitih stavova i mišljenja.
Mediji kao kontrolori izbora
Neke od funkcija koje mediji mogu ostvarivati u izbornom procesu odnose se na kontrolu kandidata, organizovanje debata ili edukacije birača.
Mediji mogu ostvarivati kontrolnu ulogu tako što će pratiti delovanje političkih partija i kandidata kroz njihov prethodni rad, politička obećanja koja daju ili dobijanjem informacija na osnovu kojih birači mogu da se odluče. Mediji mogu pratiti i uočavati eventualne slučajeve funkcionerske kampanje ili zloupotrebe resursa od strane vladajućih stranaka. Tu je i organizovanje debata, koje su bitan deo izbornog procesa jer omogućavaju politički pluralizam, sučeljavanje različitih pozicija, ideologija i političkih programa i otkrivaju različita rešenja kandidata za probleme u društvu.
Često se ispituje efekat koji mediji mogu imati na birače tokom same izborne kampanje. Iako ovaj uticaj može biti ograničen na deo biračkog tela koje je stabilnije i ima čvrsto izgrađene stavove, ne treba zanemariti potencijalni efekat koji mediji mogu imati na neopredeljene birače pa čak i apstinente.
Ugrožena sloboda medija temelj za manipulacije i lažne vesti
Trenutno stanje medija u Srbiji govori nam da je ono daleko od standarda demokratskog društva, bez obzira da li se radilo o konsolidovanom ili nekonsolidovanom tipu demokratije. Značaj medija uopšte, a posebno u svetlu predstojećih izbora, ogleda se i u tome što je pitanje slobode medija (pored pritiska na birače) jedno od glavnih predmeta rasprave, a koje je posebno stavljeno na sto dijalogom o izbornim uslovima kojim je posredovala delegacija Evropskog parlamenta. Kao rezultat dijaloga između vlasti i opozicije, došlo se do pojedinih promena, pre svega u normativnom pogledu (npr. dopuna sastava REM-a), međutim, nije napravljen iskorak i suštinske promene su izostale.
Ugroženost slobode medija u zemljama kompetitivnog autoritarizma (oblik režima koji se od ostalih nedemokratskih režima poput diktature i totalitarizma razlikuje po tome što postoji i toleriše se politička konkurencija) često predstavlja jaku osnovu za manipulaciju građanima i učvršćivanje autoritarne vlasti.
Mediji imaju ogromnu ulogu u omogućavanju fer uslova, dok kontrola medija dovodi do onoga što se u politikološkoj teoriji naziva „neravan teren“ u kojem tas na vagi znatno nateže ka vladajućoj partiji. Pitanje slobode medija u Srbiji je ponovo problematizovano od 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića na vlast, da bi zatim ovaj problem dostigao vrhunac proglašenjem bojkota izbora od strane većeg dela opozicije.
Prema najnovijem indeksu slobode medija Reportera bez granica, Srbija je pala za tri mesta i trenutno se nalazi na 93. poziciji. Iza Srbije su u regionu samo Crna Gora (105) i Bugarska (111). Kao jedan od razloga za dodatno nazadovanje Srbije navode se slučajevi napada na novinare koji su ostali nekažnjeni, poput paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, dok je padu na rang listi doprineo i ogroman udeo lažnih vesti.
Lažne vesti kao savremena pretnja za demokratiju ne samo da ne zaobilaze ni Srbiju, već imaju ogroman udeo u javnom prostoru. Prema rezultatima istraživanja sajta Raskrikavanje, četiri najtiražnija tabloida su tokom 2019. godine objavili najmanje 945 lažnih vesti i to samo na naslovnim stranama. Na osnovu podataka Ajreksa (IREX), međunarodne neprofitne organizacije koja se bavi globalnim obrazovanjem i razvojem, jedna lažna vest se u Srbiji u proseku podeli 927 puta putem različitih stranica i profila.
I poslednji izveštaj Freedom House-a o slobodi medija koji je kritički nastrojen, navodi kao ozbiljne probleme koji su doveli do pada medijskih sloboda gušenje kritičkog novinarstva i kontrolu medija koja se ogleda kroz konsolidaciju vlasništva nad medijima u rukama bliskih saradnika vlasti.
Jedna od novina u metodologiji vladavine, a kroz koju se ogleda i evolucija kompetitivnog autoritarizma, je „kooptacija medija“ koja umesto direktne cenzure podrazumeva različite sofisticirane metode vršenja pritiska na slobodne i kritičke medije. Neki od takvih metoda su stalno slanje poreskih inspekcija ili vršenje pritiska na oglašivače u kritičkim medijima.
S druge strane, najnoviji izveštaj REM-a o monitoringu medija za period od 11. do 15. maja pokazuje drugačiju sliku. Naime, prema ovom izveštaju, ne samo da postoji ravnopravna zastupljenost stranaka vlasti i opozicionih stranaka i koalicija, već je opozicioni Savez za Srbiju daleko zastupljeniji od Srpske napredne stranke. Problem je međutim u načinu na koji su podaci predstavljeni kao i u metodologiji koju je koristilo Regulatorno telo za elektronske medije. REM nije pravio razliku između N1 i NovaS kao kablovskih televizija sa ograničenim dometom u odnosu na ostale posmatrane televizije sa nacionalnom frekvencijom. Takođe, nije sprovedena ni analiza tonaliteta koja bi pokazala u kom tonu su političke opcije prikazivane (pozitivno, neutralno ili negativno) a koja je neizostavni deo u monitoringu medija. Dodatno, N1 je čisto informativni kanal kojeg su funkcioneri vlasti do skora bojkotovali, što dodatno doprinosi iskrivljenim rezultatima.
Poruke koju mediji šalju imaju izuzetan doprinos u formiranju stavova birača, a koje posledično utiču na poziciju i snagu političkih aktera. Kritička uloga medija u demokratiji je nužna za utvrđivanje istine i uspostavljanja sistema odgovornosti. Da bi mediji imali ulogu u uspostavljanju fer izbornih uslova, neophodno je postojanje adekvatne samoregulacije medija lišene cenzure i autocenzure ali i regulacije od strane nezavisnih institucija čime bi se delovanje medija dovelo u ravan sa javnim interesom.
