fbpx
11 C
Vranje
četvrtak, 18.04.2024

Izbornu igricu prešao „na hard“: Šaip Kamberi, „glas svih građana“

Odabrani članci

Dejana Cvetković
Dejana Cvetković
Freelance novinarka iz Vranja i bivša saradnica portala.

„Nastaviću da budem glas svih građana. Hvala vam, zajedno smo uspeli“, napisao je narodni poslanik Šaip Kamberi na svom Fejsbuk profilu, kada je, nakon više ponavljanja glasanja u Velikom Trnovcu, uspeo da kao prvi čovek izborne liste Koalicija Albanaca Doline (većinski albanskih partija sa juga Srbije), osvoji mandat u Narodnoj skupštini. Poslanik koji je ovu izbornu igricu prešao „na hard“, uredno je portalu Slobodna reč odgovorio na upit i dostavio tražene informacije.

Kamberi je rođen u Velikom Trnovcu. Nakon završene osnovne i srednje škole, diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Tečno govori srpski jezik. Ima višegodišnje iskustvo u medijima, od 2000. do 2008. godine bio je dopisnik dnevnog lista „Zëri“, koji je distribuiran na teritoriji Kosova.

Početkom dvehiljaditih preko Ambasade SAD u Beogradu, odlazi na studijsku posetu. Bio je osnivač nevladine organizacije „Odbor za ljudska prava“ koja je osnovana za monitoring, promociju i zaštitu ljudskih prava i na poziciji lidera ove organizacije bio je do 2008. godine. U tom periodu bio je odbornik Skupštine opštine Bujanovac.

Na lokalnim izborima 2008. godine izabran je za predsednika opštine Bujanovac i tu funkciju je obavljao do 2012. godine. Na lokalnim izborima održanim 2016. godine ponovo je izabran na istu funkciju. Od 2018. godine predsednik je Partije za demokratsko delovanje.

Na Parlamentarnim izborima održanim 2014. godine, Šaip Kamberi izabran je za Narodnog poslanika, a u skupštinskoj klupi je bio do 2016. godine. Nakon lokalnih izbora pomenute 2016. godine, kandidovan je za predsednika Opštine Bujanovac, i izabran je na ovu funkciju.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine, kao zajednički kandidat svih albanskih političkih partija sa juga Srbije, izabran je za drugi mandat za narodnog poslanika ispred albanske liste „Ujedinjena Dolina“, dok je 2022. mandat narodnog poslanika dobio kao nosilac liste tri albanske političke partije (Partija za demokratsko delovanje, Demokrastska partija i Pokret za demokratski progres).

Podsećamo, zbog nepravilnosti na jednom biračkom mestu u Bujanovcu, u selu Veliki Trnovac, glasanje je ponavljano čak pet puta. Od glasova 1.089 birača zavisilo je da li će predstavnici albanske manjine osvojiti jedan mandat, koji se „oduzima“ Socijalističkoj partiji Srbije.

Naposletku, Šaip Kamberi je ipak kao predstavnik albanskih manjinskih partija, postao predstavnik svih građanki i građana Srbije u Narodnoj skupštini.

Govoreći o poslednjih dana aktuelnom odnosu Beograda i Prištine, još u septembru prošle godine, naveo je da će njegova politička opcija podržati bilo koji ugovoren sporazum sa Kosovom koji napravi Srbija, i istakao da na Zapadnom Balkanu ne bi trebalo da postoje različiti standardi manjinskih prava.

Ukazao je na zastoj u dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu, nakon uspeha u periodu između 2011. i 2013. godine.

„U tom kontekstu poslednji dogovor između Srbije i Kosova je o priznavanju identifikacionih dokumenata, koji treba iskoristiti za nastavak dijaloga do konačne normalizacije odnosa“ – poručio je tada Kamberi.

Smatra da su interesi Srba i Albanaca u „uzajamnoj saradnji, poštovanju i dobrosusedskim odnosima, ali ne postoji nikakva dilema da je presudni uslov za te odnose normalizacija odnosa sa Kosovom“, kao i da „godinama unazad iz Brisela dobijamo poruke da je dijalog između Kosova i Srbije jasno povezan sa njihovom budućnošću, što bi trebalo da ukazuje na to da se bez napretka u ovom procesu nijedna strana ne može nadati članstvu u EU“.

„Naša je obaveza da vodimo ovu zemlju ka rešenjima koja njoj stvaraju perspektivu, i to ne bilo kakvu perspektivu, već evropsku perspektivu“ – rekao je Kamberi.

U govoru je citirao i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, Bogdana Bogdanovića, rekavši da je „sticanje prijatelja važnije od osvajanja teritorija“, i podsetio na Bogdanovićevu izjavu za list Zeri:

„Naš nacionalni interes je da sa vama Albancima budemo prijatelji i da naše spomenike ostavimo u dvorištu svojih prijatelja. Ne mogu se očekivati pozitivni rezultati ako se držimo stavova koji su proizvod mitova iz srednjeg veka ili fantazmogorije, uz potpunu negaciju aktuelne stvarnosti“ – citirao je Kamberi u Skupštini nekadašnjeg gradonačelnika Beograda.

Da bi se stvorili uslovi za obnovu poverenja albanske zajednice naveo je, neophodno je da Vlada i državne institucije pokažu političku volju i da se ozbiljno angažuju na integrisanju albanske zajednice, na šta se Republika Srbija obavezala, kako ističe, u okviru tri sporazuma koji se odnose na opštine u kojima ima Abanaci koji čine većinu ili deo stanovništva.

Zahteva da se reši problem nepriznavanja diploma, jer je to „jedan od napada na budućnost mladih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“ i podseća na „realizaciju plana od sedam tačaka u vremenski precizno utvrđenom terminu“, koji je usvojen „još u junu 2013. godine“.

Ukazuje da je neophodno zaustavljanje procesa pasivizacije adresa i formiranje parlamentarne komisije sa ciljem utvrđivanja tačnih podataka pasiviziranih adresa građana i predlaganje mera za povraćaj adresa.

Formiranje posebnog razvojnog fonda Bujanovca, Preševa i Medveđe uz udvostručenje budžeta koordinacionog tela za kapitalne projekte i subvencije lokalnoj privredi, kao i dovođenje stranih investitora. Intenzivacija dijaloga između Vlade Republike Srbije i izabranih predstavnika Albanaca Preševske doline uz učešće USA i grupe ambasadora ‘Prijatelja juga’. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda, Zakona o nacionalnoj manjinama, posebno člana 16. stav 2“ – podsetio je.

Često ističe i da su Bujanovac, Preševo i Medveđa među najnerazvijenijim opštinama u Srbiji.

„Nisu mnogo bolji položaji ni ostalih opština u okrugu. Mladi Albanci, Srbi i Romi beže svakog dana zbog besperspektivnog stanja u kojem se nalaze. Ove opštine polako, ali sigurno, postaju udobni starački dom. Mladi su zajednička budućnost i o njima moramo zajedno brinuti kao roditelji, a ne političari“ – poručio je.

Imovinska karta 

Kamberi je Agenciji za sprečavanje korupcije, prema najnovijem izveštaju, prijavio iznos od 143.893 dinara, kao mesečnu platu i paušal. Od imovine poseduje porodičnu kuću od 100 kvadrata, koju je izgradio. Nema podataka o vozilima i drugoj imovini, osim ranijih – da je 2016. godine imao „Golf 4“ iz 2001. godine, a prethodno Opel Astru iz 1998. godine.

Članstvo u odborima i grupama prijateljstva

Kamberi je član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, zamenik člana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prava deteta. Član je i Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. Član je poslaničke grupe prijateljstva sa Albanijom, Austrijom, Bosnom i Hercegovinom, Indonezijom, Turskom, Ukrajinom, Nemačkom, Crnom Gorom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Hrvatskom, Švajcarskom i Sjedinjenim Američkim Državama.


Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: „Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava“ koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovoran portal Slobodna reč i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove EU.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci