BEOGRAD – U medijima se najčešće o nasilju prema ženama govori kroz konkretne slučajeve, a ređe o fenomenu, postoji prostor za napredovanje po pitanju jačanja edukativnog faktora u medijima, pokazuje Analiza medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama tokom perioda 2019-2021. godine koju je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Članice grupe analizirale su 36.000 objava elektronskih i štampanih medija. Tokom prethodne tri godine onlajn mediji su najviše izveštavali o nasilju prema ženama oko 60 odsto u odnosu na TV i radio čije objave sa takvim sadržajem iznose 10 odsto pokazuju rezultati analize.
Najviše objava bilo je 2021. godine, 15.000 objava, kada su žene izašle u javnost sa ličnim pričama o seksualnom nasilju koje su preživele. Sanja Pavlović aktivistkinja iz Autonomnog ženskog centra koji se bavi specijalističkom podrškom žena sa iskustvom nasilja navodi da su korišćena osam indikatora u analizi, i da ima pomaka u svakom od njih.
„Pomake koje vidimo te godine u odnosu na prethodne mislim da je razlog delovanje grupe, podizanje svesti medju kolegama i koleginicama kako etički izveštavati, a drugi razlog što je ta godina obeležena ispovestima žena o nasilju koje su preživele. Mnoge od tih žene su se obratile medijima, gotovo sve te novinarke kojima su se obratile jesu članice grupe. Tim iskustvima su pristupile na etički način i postavile standarde, pokazale su da je moguće imati tekst koji budi pažnju javnosti, koji je od javnog interesa a koji zadovoljava sve indikatore„ – navodi Pavlović.
Uglavnom se o nasilju prema ženama govori kroz konkretne slučajeve, oko 70 odsto svih objava, a ređe se piše o fenomenu nasilja prema ženama.
Novinarka Insajdera i nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević objašnjava da je potrebno da fenomen nasilja i traume raspetljamo kroz konkretan slučaj i tek tako pomažemo ženama da osveste kroz šta prolaze.
Najčešće kršen indikator jeste onaj koji se tiče otkrivanja identiteta preživele ili članica ili članova njene porodice, ali i tu se vide mali pomaci 2019. svaka druga objava je otkrivala identitet žrtve, a 2021. je to spalo na 40 odsto.
Najveći pomak je u umanjivanju odgovornosti nasilnika, mediji su kroz tekstove manje opravdavali nasilje ličnim karakteristikama ili životnom situacijom. 2019. je 20 odsto objava koje su na ovaj način opravdavale nasilnika i nasilno ponašanje, a taj procenat je prepolovljen 2021.
Od 2021. počele su da prate o kojim vrstama nasilja najčešće izveštava i to je uglavnom fizičko i seksualnom nasilje. Samo 8 odsto objava bilo je o ekonomskom nasilju što dodaju da je teško propoznatljivo i za žene, za okolinu ali i za medije, i da tu takođe ima prostora za poboljšanje.
Sanja Pavlović iz AŽC-a, koja je takođe i diplomirana novinarka navodi da se greške tokom izveštavanja najviše događaju iz neznanja.
„Ne dobijamo znanje ni kroz redakcije, ni kroz formalno obrazovanje šta nasilje prema ženama jeste i kako izveštavati o tome i generalno na temu traume kao novinarke i novinari ne dobijamo dovoljno informacija“ – kaže Pavlović.
Novinarke protiv nasilja prema ženama neformalna je grupa koja je nastala 2017. iz potrebe da se izveštava etički o nasilju prema ženama i da se doprinese prevenciji nasilja, a grupa trenutno broji preko 80 članica. Na njihovom sajtu postoje Smernice za izveštavanje o nasilju prema ženama i druge korisne publikacije, a napravljena je i besplatna baza fotografija koja na etički način prati izveštaje o nasilju prema ženama.
