fbpx
10.4 C
Vranje
četvrtak, 18.04.2024

Minut ćutanja u Evropskom parlamentu zbog stradalih u masovnim ubistvima u Srbiji

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

STRAZBUR / BEOGRAD – Plenarna sednica Evropskog parlamenta započela je minutom ćutanja za sve stradale u masovnim ubistvima koja su se prošle nedelje dogodila u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca, javlja portal European Western Balkans (EWB). Ovo je prvi put nakon 20 godina da EP minutom ćutanja oda počast zbog nemilog događaja u Srbiji, poslednji put je to bilo ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola uputila je u ime te institucije saučešće porodicama i prijateljima poginulih, a povređenima poželela brz oporavak. „Naše misli su uz vas“, rekla je ona.

Proteklih dana, brojni evropski zvaničnici izjavili su saučešće porodicama nastradalih, a povređenima poželeli brz oporavak. Delegacija Evropske unije u Srbiji odložila je sve događaje i kampanje povodom Dana Evrope, umesto toga 9. maja na Kalemegdanskoj tvrđavi biće otkrivena cvetna instalacija koja će prikazati EU i Srbiju zajedno u odavanju počasti i biti izraz solidarnosti sa porodicama i prijateljima žrtava.

Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju podneo je i usmeni amandman na izveštaj o Srbiji u kom se najoštrije osuđuju masovna ubistva u Srbiji u maju 2023. godine.

Zabrinutost zbog imenovanja za direktora BIA Aleksandra Vulina

Kako je izvestio portal European Western Balkans, EP najoštrije osuđuje scenu masovnih ubistava u Srbiji u maju 2023. godine i u znak žalosti i solidarnosti poziva na detaljnu istragu, rekao je Bilčik u usmenom amandmanu. Portal EWB napominje da se usmeni amandmani samo u izuzetnim slučajevima mogu podneti  razmatranje na plenarnoj sednici EP pre nego što se tekst koji se razmatra stavi na glasanje.

Osim usmenog amandmana koji će biti predstavljen sutra tokom rasprave, na tekst izveštaja o Srbiji koji je  već usvojen na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) , podneto je još njih 11.

Poslanici Liberala, Socijaldemokrata i Zelenih traže da se u izveštaj o Srbiji uvrsti „zabrinutost poslanika EP zbog slučaja Elektroprivrede Srbije, u kome su tužiteljke uklonjene iz procesa nakon što su počele istragu korupcije u tom preduzeću“.

U zajedničkom amandmanu tri grupacije traži se i da se u član u kome se „izražava zabrinutost zbog imenovanja za direktora BIA Aleksandra Vulina, poznatog po anti EU stavovima i pro-Kremaljskom retorikom, a koji je u prošlosti sa ruskim vlastima delio informacije o sastancima ruskih opozicionara u egzilu“, doda i konkretan slučaj novinara i političkog aktiviste Vladimira Kara-Murze, koji je u Rusiji osuđen na 25 godina zatvora.

Tri poslaničke grupe podnele su i zajednički amandman u kome traže da se tekst izmeni tako da se iz formulacije „EP izražava zbog mogućeg državnog finansiranja Telekoma, koji toj kompaniji daje nefer prednost i doprinosi pogoršanju situacije u kojoj se nalaze nezavisni mediji“, izbriše reč „moguće“, smatrajući da ne postoiji dilema da li se Telekom finansira iz državnih fondova.

Oni traže i da se iz osnovnog teksta izveštaja o medijima izbriše „zadovoljstvo zbog osnivanja Radne grupe za zaštitu novinara u okviru kancelarije Predsednice Vlade“, kao i da se, u članu koji govori „o medijima koji prenose anti-EU i pro-Ruske narative“, umesto teksta u kome se navodi da oni „izveštavaju pozitivno o vlasti“, jasno navede da su „bliski vlastima“ i da su „doprineli padu podrške javnosti EU integtracijama Srbije“.

U odvojenom amandmanu, Socijaldemokrate zasebno traže i da se u izveštaj uvrsti „žaljenje što pojedini visokorangirani državni službenici nastavljaju da banalizuju i ismevaju slučaj Savamala u javnosti, uprkos ozbiljnosti kršenja vladavine prava u tom slučaju“.

Zeleni u svom amandmanu traže da se „izrazi žaljenje“ zbog toga što je Srbija prekršila dogovor Beograda i Prištine, pre svega Ohridski sporazum, tokom glasanja „protiv“ o prijemu Kosova u Savet Evrope, bojkotom lokalnih izbora na severu Kosova, „koji je orkestriran u Beogradu“, kao i zastrašivanjem srpskih opozicionih političara u tom kontekstu.

U jednom od amandmana, Evropski parlament pozdravlja usvajanje Deklaracije o nestalim licima 2. maja 2023, u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine. EP poziva na sprovođenje dogovora, transparentnost i inkluzivnost u izveštavanju o realizaciji deklaracije.

Plenarna sednica Evropskog parlamenta počinje danas popodne u Srazburu, a rasprava o izveštaju izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika o Srbiji naći će se na dnevnom redu te institucije u utorak, kada će poslanici raspravljati o tekstu izveštaja sa 104 tačke, 11 amandmana i sumenom amandmanu. Glasanje je zakazano za sredu.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci