VRANJE – Tridesetjednogodišnja doktorka i majka sedmogodišnjeg dečaka, Julija iz Ukrajine, iako suočena sa izbeglištvom i napuštanjem doma zbog ruske invazije na njenu zemlju, nije odustala od svoje misije da služi ljudima i da ih leči, pa je nakon dolaska u Prihvatni centar u Vranju, sama nostrifikovala diplomu.
Priču o Juliji, „izbeglici u službi izbeglica“, sa javnošću su podelili ljudi iz UNHCR-a. Kako kažu, ona je rešila da dođe u Srbiju jer je bila uverena da će joj ovde biti lakše da se integriše zbog slične kulture i vere.
Trenutno boravi u Centru za azil u Vranju i ona je jedna od osam miliona ukrajinskih izbeglica koje je rat primorao da napuste svoju zemlju i potraže bezbednost za sebe, svoju decu i roditelje u nekoj drugoj zemlji.
Ova mlada doktorka je pre napuštanja Ukrajine, u struci radila pet godina. Iako je shvatila da više nikada neće biti isto, čvrsto je uverena da će uvek raditi u svojoj profesiji koju obožava.
„Da bi to bilo moguće u Srbiji, sama je nostrifikovala diplomu. Čak i suočena sa ogromnim poteškoćama koje sobom nosi izbeglištvo, Julija nije odustala od svoje misije da služi ljudima i da ih leči“ – stoji u tekstu na sajtu UNHCR-a.
Sada već skoro pola godine radi u maloj klinici u Centru za azil u Vranju, gde pomaže ljudima sa istom sudbinom.
„Budući da sam i sama izbeglica i da pomažem ljudima iz iste zemlje, osećam se posebno jer razumem njihov položaj, kulturu i jezik bolje nego iko drugi“ – kaže Julija.
Ona je uspostavila odnos sa kolegama u zdravstvenim ustanovama u Vranju, a srpski govori sve bolje iako ga još uvek upotrebljava malo. Kako kaže, prestala je da pravi dugoročne planove i sada radije napreduje malim, ali čvrstim koracima.
Julija ovih dana istražuje šta joj je sve potrebno da se pripremi za državni ispit, na koji se nada da će uskoro izaći.
Život ju je naučio da će uvek biti prepreka, ali se ona njih ne plaši, što joj pomaže da ih lakše savlada, dodaje Julija.
