NSNP: Klimatske promene ne postoje u strateškim gradskim dokumentima

VRANJE – Mnoga značajna strateška gradska dokumenta ne prepoznaju klimatske promene, poput Prostornog plana Grada Vranja iz 2018. godine kolji nema procenu uticaja i rizika klimatskih promena kao i mera za prevenciju i otklanjanje uzoka koji izazivaju klimatske promene, ističu iz lokalne organizacije za mlade Naš svet, naša pravila.

Ovo udruženje je u proteklom periodu izradilo Analizu integracija klimatskih promena u zelenu politiku Grada Vranja, uključujući 13 preporuka koje lokalna samouprava može da ispuni kako bi se naš grad efikasnije borio protiv klimatskih promena. 

Kako su naveli u saopštenju, ukoliko se analiziraju podaci klimatskih parametara za Vranje a koji su dostupni na sajtu Digitalni atlas klime Srbije (https://atlas-klime.eko.gov.rs/), zabeležena srednja dnevna temperatura (TAS) u periodu 1950-2020. godine, su u konstantom porastu od 1997. godine (TAS 8,398⁰S), dok je u 2020. godini iznosila je 10,759⁰S.

„Scenariji za promenu srednje dnevne temperature u budućnosti pokazuju pozitivne trendove povećanja. U budućnosti biće izraženih povećanje temperature ukoliko se ne preduzimaju mere mitigacije klimatskih promena, dok će, ukoliko se one primene, promene biti  umerene“ – navodi se u saopštenju.

Pre svega, bitno je napomenuti da mnoga značajna strateška gradska dokumenta ne prepoznaju klimatske promene. Na primer, Prostorni plan Grada Vranja iz 2018. godine ne prepoznaje pojam “klimatske promene”, niti sadrži procenu uticaja i rizika klimatskih promena kao i mera za prevenciju i otklanjanje uzoka koji izazivaju klimatske promene. Takođe, Generalni urbanistički plan (GUP) Vranja iz 2018. godine ne sadrže procenu efekata klimatskih promena, cilj ili mere. U dokumentu su definisane mere koje bi mogle da se podvedu pod mere adaptacije na klimatske promene ali nisu tako nazvane i dovedene u vezu sa klimatskim promenama. 

„Sa druge strane, pozdravljamo to što je Grad Vranje marta 2022. godine potpisao Memorandum o razumevanju sa GIZ-om (Nemačka međunarodna organizacija za saradnju), za izradu SECAP – Akcionog plana za održivu energiju i klimu“, dodaju.

U nastavku je spisak preporuka ovog udruženja za lokalnu samoupravu:

1. Podizanje javne svesti o samom pojmu, razumevanju i posledicama klimatskih promena kod mladih ali i zaposlenih građana u različitim sektorima (izrada metodologija, prognostike, prikupljanje informacija i znanja, obuke, diseminacija informacija (životna sredina, nauka, RHMZ, poljoprivreda, šumarstvo, energetika, zdravstvo, biodiverzitet…) i predstavljanje značaja uvođenja mera adaptacije i mitigacije;
2. Popularizacija oblasti „klimatske promene“ kroz projektne aktivnosti koje finansira Grad;
3. Podstaknuti izradu studija detaljne analize o promenama klimatskih parametara na teritoriji čitavog Grada i Pčinjskog okruga, s obzirom na pomenut trend povećanja temperaturnih ekstrema;
4. Uspostavljanje i jačanje kapaciteta za sistemsko sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od nacionalnog do lokalnog nivoa (dopuna metodologija, izrada smernica, obuke, izmene i dopune zakona, donošenje pravilnika i uredbi (sekretarijat za javne politike, MUP, šumarstvo, poljoprivreda, građevina…);
5. U cilju dalje blagovremene ugradnje nacionalnih politika i planova vezanih za klimatske promene u lokalne politike i planove na teritoriji opštine Vranje potrebno je:

• Izraditi Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti poput Grada Beograda („Sl. list Grada Beograda“ 65/2015) ili Lokalni akcioni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove sa analizom ranjivosti (za period 2019–2040. godine) opština Bečej (2019) ili Plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove čiju izradu je 2023. godine započela Zelena mreža Niša kroz projekat „Prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u Nišu 2023- PIKU,“ i koji će biti urađen do kraja sledeće godine;
• Izraditi Plan zaštite životne sredine za opštinu Vranje za naredni period;
• Program ili plan zaštite prirode na lokalu i razmotriti direktni uticaj klimatskihpromena na prirodu i biodiverzitet na lokalnom nivou;
• Izraditi Strategiju održivog urbanog razvoja Grada Vranja.

1. Nastaviti sa aktivnostima povećanja otpornosti na klimatske promene kritične infrastrukture i prirodnih resursa;
2. Unapređenje finansijske podrške za sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove;
3. Bolja dostupnost dokumenta od značaja za građane na zvaničnom sajtu Grada (Strategija, planova i sl);
4. Fokusiranje na različite, pojedinačne teme iz oblasti zaštite životne sredine svake godine, u cilju implementacije različitih inovativnih konkursnih rešenja i ideja;
5. Isticanje i jasno navođenje oblasti „klimatske promene“, pored zaštite životne sredine i ekologije u Konkursu za izbor projekata iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine grada Vranja u cilju jačanja svesti javnosti o ovoj vrlo značajnoj temi;
6. Povećati budžet za Konkurs u oblasti ekologije, zaštite životne sredine;
7. Raspisivanje Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine u određenom mesecu u toku godine;
8. Bolja vidljivost i dostupnost usvojenih dokumenata kao i podataka o javnim konkursima i anketama.