fbpx
17.9 C
Vranje
utorak, 23.07.2024

Orlovi krstaši osvajaju nebo nad Srbijom, oporavak vrste koči nadležno ministarstvo

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

NOVI SAD / BEOGRAD – Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je danas da je ovogodišnja gnezdeća sezona orlova krstaša (Aquila heliaca) najuspešnija od 2016. godine kada je u Srbiji preostao samo jedan gnezdeći par ove kritično ugrožene i strogo zaštićene ptice. Od 8 zabeleženih parova koje je Društvo pratilo tokom sezone gnežđenja, čak 4 para je uspešno izvelo mlade kojih ukupno ima 7. Međutim, zbog, kako navode „nerazumevanja Ministarstva za zaštitu životne sredine“, na neki način je ugrožen oporavak vrste.

Kako navode, o konstantnom uzlaznom trendu populacije krstaša svedoče i podaci o gnežđenju u prethodnih 7 godina: od 2016. godine postojao je samo jedan gnezdeći par, sve do proleća 2020. kad su se na severu Banata pridružila još dva. Takva brojnost se održala do 2022. kada je zabeleženo 5 parova.

„Međutim, već ove godine brojnost je porasla na 8 parova, što je novi svojevrsni rekord u oporavku ove vrste“ – navode iz DZPPS.

Dodatno, ističu, treba imati u vidu i određen broj mladih, još uvek nezrelih jedinki koji kruže nad Vojvodinom, a za koje u narednim godinama možemo očekivati da se upare i ostave potomstvo.

Objašnjavaju da parovi čije gnežđenje ove godine nije bilo uspešno su uglavnom mladi i nedovoljno iskusni, te su usled uznemiravanja ljudskom aktivnošću napustili svoja gnezda za koja su odabrali previše prometne lokacije pored staza.

Veliki problem predstavlja i nedostatak dovoljno velikog i snažnog drveća, sposobnog da izdrži masivno gnezdo ovih impozantnih grabljivica, što potvrđuje i jedno obrušeno gnezdo. Primorani, većina krstaša postavlja svoja gnezda na klonskim topolama koje nisu stabilne poput nedostajućih hrastova, brestova, jasenova, prirodnih belih topola.

Jedno od najvlažnijih proleća, sa čestim i obilnim padavinama, jednako je otežalo gnežđenje krstašima kao i terenski rad predanom timu više od 20 ornitologa koji su stalno ili povremeno obilazili krstaše.

Svi novoformirani parovi nalaze se na potezu od Novog Kneževca do Novog Bečeja, duž Tise, gde su pronašli odgovarajući količinu svoje hrane: tekunice, hrčkove, gačce, golubove, sive vrane, oporavljenu populaciju zečeva, a u nekoliko gnezda primećne su i lasice.

Među iskusnijim i uspešnim parovima, tri imaju po dva mladunca u svojim gnezdima. Bora i Eržika, kako su nazvani krstaši iz jedinog preostalog para 2016. godine, mada su položili tri jaja, ove sezone uspešno su izveli jednog mladunca koji je obeležen metalnim i plastičnim prstenovima kao i satelitskom telemetrijom za praćenje.

Nakon što je na osnovu veličine utvrđeno da je u pitanju mužjak, dobio je i ime Joca, po autoru emisije „Sasvim prirodno“, Jovanu Memedoviću, koji je sa svojim timom u kontinuitetu ispratio i kamerom zabeležio ovu gnezdeću sezonu.

„erazumevanjem Ministarstva za zaštitu životne sredine o značaju ove vrste, DZPPS je dobilo dozvolu za postavljanje svega jednog telemetrijskog odašiljača, umesto tri, koliko je bilo planirano i najavljeno da ćemo postaviti.

„Ovakvom odlukom, ornitolozi, ali i najšira javnost koja prepoznaje i podržava napore za očuvanje ove vrste, ostaju uskraćeni za najvažnije informacije o lokacijama gde se ove ptice kreću, hrane i odmaraju, a ukoliko iz određenog razloga budu u opasnosti neće postojati mogućnost da im se adekvatno pomogne“ – ističu u saopštenju.

Oporavak ove vrste je izuzetno važan, dodaju, pre svega sa stanovišta očuvanja biodiverziteta, ali i kao dokaz da svi napori koje su ulagali prethodnih godina, zajedno sa brojnim partnerskim organizacijama i institucijama, daju pozitivne rezultate. Drugačiji odnos prema prirodnim vrednostima, njihova zaštita i oporavak su ne samo neophodni, već su i mogući, a krstaši su dokaz, ističe se u saopštenju.

„Ono što nam je posebno drago, jeste svest i podrška najšire javnosti koju smo dobili u kampanji Za naše krstaše tokom koje je više od 440 građana svojim donacijama pomoglo da sakupimo više od milion dinara kojima smo jedino i mogli da sprovedemo sve ovogodišnje aktivnosti praćenja, zaštite i obeležavanja krstaša“ – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Iako je porast populacije krstaša evidentan, rad na zaštiti još uvek ne može biti završen. Pored već pomenutih problema nedovoljne i neadekvatne pošumljenosti, novu pretnju po staništa krstaša u Vojvodini predstavlja velika pomama za izgradnjom vetroparkova i solarnih elektrana na prostorima koji bi morali biti zaštićeni. Nažalost, negativan primer već postoji u susednoj Bugarskoj gde je ovakva nepromišljena gradnja uništila hiljadugodišnje pašnjake i postojeći biodiverzitet na njima, dodaje se.

„Upravo zato su važni podaci o tome gde se krstaši kreću, koja područja moraju ostati netaknuta, a to je onda višestruk benefit za čitav živi svet. Zbog toga je plan da do kraja godine sumiramo i u preglednoj studiji nadlež

Postavljanje telemetrije krstašu Joci; Foto: DZPPS

nim institucijama i javnosti predstavimo koja područja i na koji način treba zaštititi. Moći ćemo da budemo mirni tek kad populacija krstaša bude brojala, kao nekada, 30-ak parova i kada ih budemo vratili na njihova stara staništa – u Deliblatsku peščaru i na Frušku goru“, dodaje Ružić.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -spot_img

Poslednji članci