fbpx
11.4 C
Vranje
subota, 15.06.2024

Posledica predrasuda: Popisivači pitali romske devojčice od 12 godina jesu li udate

Odabrani članci

FoNet
FoNet
Najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom, osnovana u Beogradu februara 1994. godine.

BEOGRAD – Popisivači su na nedavnom popisu pitali romske devojčice uzrasta od 12 godina da li su udate, uprkos tome što one, prema Porodičnom zakonu, nisu čak ni mlađe maloletnice, rekla je FoNetu predstavnica organizacije Opre Roma Srbija Jelena Krivokapić Nikolić i ocenila da je to posledica predrasuda i stereotipa.

Ona je u serijalu razgovora Stigma ukazala da rezultati popisa, zbog niza nepravilnosti, neće biti relevantni, ali i zato što nije bilo dovoljno popisivača koji bi razgovarali sa pripadnicima romske zajednice.

“Mi smo apelovali na Republički zavod za statistiku da aktivnije da vodi kampanju, imajući u vidu situaciju u kojoj se romska zajednica nalazi“, rekla je Krivokapić Nikolić.

S obzirom na važnost zbog identiteta, uočili smo određene neregularnosti u popisu, napomenula je ona i skrenula pažnju na to da je bilo potrebno da bude više romskih popisivača.

Prema njenim rečima, organizacija Opre Roma se obavezala da će obezbediti 600 romskih popisivača, ali je Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine, ocenio da je bolje izdvojiti određena dodatna sredstva za asistente popisivača.

To je, kako kaže, bio izuzetno veliki problem, s obzirom na to da oni, iako plaćeni, nisu imali funkciju popisivača, što je navelo na pomisao da Rome ne smatraju dovoljno obrazovanim da bi mogli da prođu proces obuke za popisivače.

Mada je Nacionalni savet romske nacionalne manjine najavio da će biti 1.000 asistenata popisivača, „na kraju je Snežana (Lakčević) iz Republičkog zavoda za statistiku saopštila da je bilo angažovano 140 asistenata, što je devet puta manje od obećanog”, predočila je Krivokapić Nikolić.

Organizacija Opre Roma Srbije je prijavljivala nepravilnosti, ali je uverena da mnoge prijave nisu podnete zbog straha građana da će ostati bez socijalne pomoći.

“Od nekolicine popisivača Roma dobili smo informaciju da su dobili instrukciju da neka naselja ne popisuju, jer su nelegalizovana“, naglasila je Krivokapić Nikolić i precizirala da postoje 702 nelegalizovana romska naselja.

Prema njenim rečima, u Arilju je podneto 20 prijava, jer su pojedini Romi na papiru popisivani sa sedam od 69 pitanja, što dovodi u pitanje regularnost popisa.

Takođe, bilo je i neregularnosti u vidu popisivanja Roma u sveskama, dodala je ona i napomenula da su neki popisivači odbijali da uđu u romska naselja, izgovarajući se navodnim strahom od pasa, zbog čega su od asistenata popisivača dobili samo posredne odgovore.

Kada je reč o Romkinjama, predstavnica Opre Roma je istakla da su one te koje rade na jačanju identiteta u jednoj romskoj porodici i da među njima nije bilo straha, ali da ih isto tako nije bilo ni među popisivačima.

Posle više od 30 godina višepartijskog sistema i posvećenosti uključivanju nacionalnih i drugih manjina u javni i politički život, za više od 200 hiljada Roma, nažalost, nisu stvoreni uslovi da u njemu učestvuju.

“Politička moć Romkinja je korišćena što se tiče političkih partija za njihove interese, a ne za socijalni i ekonomski i politički razvoj Romkinja”, zaključila je Krivokapić Nikolić.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -spot_img

Poslednji članci