VRANJE / BEOGRAD – Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSiD) Bojan Klačar i programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov, objasnili su za Danas pravo građana da glasaju na različitim nivoima izbora – mogu da uzmu listić samo za jedan od nivoa (u slučaju Vranja listić roze boje za glasanje na parlamentarnim i listić rezedo boje za glasanje na lokalnim) i da samo njega ubace u odgovarajuću glasačku kutiju.
Bojan Klačar iz CeSiDa kaže da se u pomenutom slučaju oni upisuju u izvod iz biračkog spiska za taj izborni nivo. Kako prenosi Danas, važno je da se ljudi pre glasanja na glasačkom mestu izjasne da neće glasati za određene izbore, kako bi ljudi iz biračkog odbora znali koji spisak da im ponude.
Osim toga što je važno da se birači ne potpisuju, primera radi, u birački spisak za parlamentarne izbore, ukoliko žele da te izbore bojkotuju. – rekao je raša Nedeljkov.
On je dodao da se ljudima čini da je procedura glasanja samo za jedne izbore komplikovana, ali da je sve vrlo jednostavno. Prema njegovim rečima, kada birač pristupa glasanju, njemu se na samom ulazu utvrđuje da li je već glasao, ili nije, a ukoliko ima trag nevidljivog mastila pod UV lampom, ne može uopšte da pristupi glasanju. Ukoliko prođe taj prvi deo, sledi utvrđivanje identiteta i proveravanje da li se, u slučaju Vranja, nalaze na jednom od dva biračka spiska – jedan za parlamentarne i jedan za lokalne izbore.
Ukoliko je birač u oba biračka spiska i izjavi da ne želi da glasa na parlamentarnim izborima, on ne sme da se potpisuje u izvod iz biračkog spiska i da uzima glasački listić za parlamentarne izbore. – napominje Nedeljkov.
Kako dodaje, birač može da kaže „hoću da glasam samo za lokalne izbore“ i onda mu birački odbor daje da potpiše u izvod iz biračkog spiska za lokalne izbore, i uzima glasački listić za te izbore.
Najvažnije je da ako birač ne želi da glasa na jednom nivou izbora ne sme da se potpisuje u izvod iz biračkog spiska za taj nivo i da ne uzima glasački listić, jer će se u suprotnom to biti tretirano kao da je glasao – kaže Nedeljkov za Danas.
Na pitanje Danasa koliko su ljudi u Srbiji slobodni da dođu na biralište u nedelju i saopšte da bojkotuju parlamentarne izbore, Nedeljkov kaže da na to pitanje nema odgovor, jer CRTA nije radila neko slično istraživanje.
Poslanica odlazećeg saziva Narodne skupštine iz redova Radikala Vjerica Radeta je novinarima ovog portala takođe objasnila da građani nemaju obavezu da glasaju na svim nivoima ali i da ostaje da se vidi kako će to izgledati na licu mesta i koliko je to zbunjujuće za običan svet. Preduslov za ovo je, prema njenim rečima, da građanin dođe i kaže „ja neću da glasam za parlamentarne izbore“ i da se ne potpisuje u birački spisak za te izbore.
Ukoliko se potpiše i uzme glasački listić, računa se da je glasao i ne može naknadno da kaže – briši me, ja bojkotujem izbore. Zakon kaže da u kutiji ne sme biti više listića od upisanih birača, ali može manje. – objašnjava Radeta za Danas.
Drugačiji pogled ima lider Nove Stranke Zoran Živković, koji smatra bojkot „potpuno besmislenim“ a da je „pogotovu besmislen delimičan bojkot odnosno bojkot pojedinih izbornih nivoa“. Smatra da jedini efekat takvog bojkota jeste dodatno zbunjivanje birača i „pomoć režimu Aleksandra Vučića da se dalje utemeljava„:
Dobar deo građana neće znati koji listić je za koje izbore. – zaključuje Živković.
