fbpx
16.4 C
Vranje
ponedeljak, 27.05.2024

Sloboda medija u Srbiji – Kamenčić u cipeli i vlasti i opozicije

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

Dok se opozicija žali na nefer medijske uslove, pripadnici vlasti poručuju da mediji u Srbiji nikad nisu bili „slobodniji“. Na sve to uključuju se i međunarodni akteri, takođe naglašavajući značaj političkog pluralizma na slobodnim medijima.

Ravnopravni i fer medijski uslovi osim što su u funkciji slobodnih izbora, značajni su i u pogledu šireg demokratskog razvoja. Ravnopravna zastupljenost vladajućih partija i opozicionih aktera je neophodan činilac u artikulisanju društvenih i političkih razlika.

Suprotno od toga, neravnomerna zastupljenost koja može otići u krajnost sa medijima koji služe kao instrument vladajućih figura dovodi do veštačke prednosti vladajućih partija, koja nije zasnovana na rezultatima i politikama. Kada mediji služe kao sredstvo propagande, prosečan birač u Srbiji može čuti samo jednu stranu, a kao rezultat te slike često proizilazi identičan ishod glasanja.

Sloboda medija kao [jedan od] kamena spoticanja vlasti i opozicije?

Fer medijski uslovi bili su jedan od glavnih predmeta dijaloga između vlasti i opozicije pod okriljem Evropske unije. Najveći deo fokusa bio je usmeren na Radio-televiziju Srbije (RTS) kao javni servis. Određeni deklarativni nagoveštaji ustupaka su učinjeni, ipak se postavlja pitanje u kojoj meri su zaista su oni i suštinski doveli do unapređenja medijskih uslova tokom ovih izbora što će se videti nekom dubljom analizom nakon 21. juna.

Aktuelnu situaciju dodatno remeti i bojkot dela opozicije, koji je, između ostalog, nastao i kao posledica nefer medijskih uslova i kontrole medija. Pre samo nekoliko dana, predsedavajuća delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Tanja Fajon izjavila je da u Srbiji „nema slobode medija“ i da je situacija zabrinjavajuća.

Dosadašnji tok izborne kampanje beleži nešto veće prisustvo opozicionih aktera, međutim i dalje postoji ogroman disparitet u odnosu na stranke vlasti. Prema rezultatima medijskog monitoringa CRTA-e, uočeno je „veće prisustvo opozicionih aktera u programima televizija s nacionalnom frekvencijom, ali je i dalje jasna dominacija predstavnika vladajuće većine“.

„Medijski monitoring CRTE zabeležio je veće prisustvo opozicionih aktera u programima televizija s nacionalnom frekvencijom, ali i dalje je jasna dominacija predstavnika vladajuće većine. Po okončanju vanrednog stanja, primećuje se promena u tonu predstavljanja političkih aktera u pomenutim medijima. U većoj meri prisutna je neutralnost u odnosu na sve tri političke grupe – vlast, opoziciju koja učestvuje u izborima i opoziciju u bojkotu“, stoji u rezultatima monitoringa CRTA-e

Pored toga , posmatračka misija CRTA-e navodi da nakon okončanja vanrednog stanja dolazi do povećane učestalosti neutralnog tona u predstavljanju političkih aktera. Međutim, tokom perioda vanrednog stanja (15.mart-06.maj), na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pripadnici vladajućih stranaka zauzeli su 91% vremena koji se odnosio na političke aktere. Kada je u pitanju tonalitet, pripadnici vlasti su uglavnom predstavljeni u pozitivnom ili neutralnom tonu, opozicija u bojkotu uglavnom u negativnom, a opozicija koja učestvuje na izborima uglavnom neutralnom.

Ono što posebno zabrinjava je da i dalje mnogi mediji, a posebno Pink, televizija sa nacionalnom frekvencijom i velikim auditorijumom, služe kao propagandni instrument vlasti. Osim toga, najveći tabloidi, koji su uzgred i najčitanije novine u Srbiji, otvoreno podržavaju vlast dok opoziciju predstavljaju u isključivo negativnom tonu. S druge strane, retki slobodni i kritički nastrojeni listovi poput Danasa nemaju tako veliki tiraž, kao ni nedeljnici, čiji je domet takođe ograničen. Posebna disproporcija postoji između televizija sa nacionalnom frekvencijom i kablovskih televizija, gde one televizije koje su otvorene za pluralizam imaju ograničenu medijsku pokrivenost.

REM kao nezavisno regulatorno telo ima nesumnjivo ogromnu ulogu u obezbeđivanju fer medijskih uslova tako što vrši adekvatnu regulaciju medija. Tokom perioda predizborne kampanje, REM objavljuje preseke monitoringa na svaka nekoliko dana.

Prema nalazima do kojih su došli metodologijom, dosta kritikovanom usled nedostatka analize tonaliteta, odnos predstavljenosti između vlasti i opozicije je varirao, pa je je tako opozicioni Savez za Srbiju u jednom kraćem periodu bio najzastupljeniji, da bi ipak poslednji izveštaji na prvo mesto izbacili Srpsku naprednu stranku, dok u vrhu odmah sledi novofmirana Ujedinjena demokratska Srbija, kao i SPS. Veliki deo prostora dobili su analitičari koji se nalaze u samom vrhu predstavljenosti.

Buđenje Evropske unije?

Čini se kao da se u proteklih nekoliko nedelja lampice upalile u međunarodnoj zajednici, pre svega, Evropskom parlamentu kada je u pitanju stanje medija u Srbiji. Tako je prvo grupa evropskih liberala (ALDE) u Evropskom parlamentu u pismu Oliveru Varhejiju, evropskom komesaru za susedstvo i proširenje, navela duboku zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji i uslovima u kojima se održavaju predstojeći izbori kao i da postoji ogroman jaz između obaveza i onoga što se izjavljuje od strane vlasti i  s druge strane, onoga što se čini u stvarnosti. Nakon toga, usledilo je još jedno pismo, ovog puta iz redova evropskih socijalista u kojem oni navode da je demokratija u Srbiji u opadanju ali i eksplicitno da „nema slobode medija“.

“Situaciju još više otežava gotovo potpuna kontrola medija od strane vladajućih političkih stranaka i nepristupačnosti opozicije ili neuravnoteženost izveštavanja u medijima, stoji u pismu evropskih socijalista i dodaje se da će sva relevantna opozicija bojkotovati izbore.

Međutim, upečatljivo je da je reakcija Evropske narodne partije, najveće partije u Evropskom parlamentu, izostala. Ne samo to, već je njen predsednik Donald Tusk i otvoreno podržao Aleksandra Vučića, odnosno njegovu listu, na izborima koji predstoji. Inače, Srpska napredna stranka je pridruženi član EPP-a. I pored negativne reakcije nevladinih organizacija i opozicionih partija u Srbiji, ostaje otvoreno pitanje na koji način će se EU nositi sa pitanjem slobode medija u Srbiji.

Izborni dan u Srbiji je „iza ćoška“, dok neizvesnost ostaje nepromenjena. Najveća borba se vodi za ulazak u Narodnu skupštinu, gde se nekoliko stranaka i koalicija nalazi oko cenzusa. Nezavisno od rezultata ovih izbora kao i efekata bojkota, nema dileme da će pitanje slobode medija i nadalje ostati jedan od glavnih predmeta rasprave čije će (ne)rešavanje uticati na nivo tenzija u društvu.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci