Politička apatija u Srbiji je krajem 2019. bila uzdrmana pojavom ideje o bojkotu, pa je veliki broj političkih analitičara u ovome video konačan početak stvaranja jake inicijative koja bi mogla da dovede do nekih promena na putu demokratskog razvoja zemlje. Danas se te promene čine daleko, a bojkot je skoro pa totalno skrajnut.
Inicijator bojkota su bili, tada organizatori, a danas pokret 1 od 5 miliona. Ova grupa uglavnom mladih ljudi, koji su tokom 2019. godine svake nedelje organizovali proteste protiv vlasti, pozvala je početkom septembra 2019. godine na konferenciji za medije ispred Skupštine Srbije sva udruženja, političke i nepolitičke organizacije, građane i sindikate da podrže ideju bojkota, optužujući predsednika Srbije i stranke čiji je lider za „sveopšte ludilo koje plasiraju i stvaraju u ovoj državi, gde ne postoje nikakvi uslovi da se na te izbore izađe“. Pokret je dobio ovo ime nakon čuvene izjave predsednika Aleksandra Vučića u decembru 2018. godine o protestima širom zemlje i zahtevima opozicije:
„Šetajte do mile volje, ja nijedan zahtev nikada neću da vam ispunim. Može i pet milona da vas se skupi.“ – izjavio je predsednik Srbije početkom decembra 2018. godine.
Iz Pokreta su na pomenutoj konferenciji u septembru 2019. godine, nekoliko meseci i mnogo protestnih šetnji kasnije, pozvali sve opozicione stranke da se odazovu pozivu na bojkot i da „jasno i glasno“ kažu da li izlaze na izbore.
„Bojkot je jedina opcija kao prvi korak koji je potrebno ostvariti da se izborimo za dostojanstven život u ovoj zemlji“ – rekla je tada Valentina Reković iz 1 od 5 miliona.
Opozicione stranke i pokreti su pre toga, februara 2019. godine, potpisali takozvani Sporazum sa narodom baš za vreme protesta 1 od 5 miliona. Ovim dokumentom od sedam tačaka su se te stranke obavezale na političku borbu za slobodne medije i objektivno informisanje, do ispunjenja uslova za pošten izborni proces, napuštanje nedemokratskih skupština, kao i formiranje zajedničke izborne liste. Potpis na ovaj dokument stavili su, pored ostalih, predstavnici Saveza za Srbiju – lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, lider pokreta Dveri Boško Obradović, predsednik Narodne partije Vuk Jeremić i drugi. Dokument su potpisali i lider Nove stranke Zoran Živković, Sergej Trifunović iz Pokreta slobodnih građana (PSG) i predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić.
„Igra bojkota“ – kako se ko priključivao i odustajao
Prvi koji su se odazvali ovom pozivu su bile stranke okupljene oko Saveza za Srbiju (SzS), 15. septembra 2019. godine i proglasile bojkot izbora zakazanih za 2020. godinu. Lider Dveri Boško Obradović je u ime Saveza za Srbiju rekao da se od toga dana može smatrati da kompletan SzS u bojkotu izbora, odnosno da je za njih „apsolutno neprihvatljivo bilo kakvo učestvovanje na tim nastupajućim lažnim izborima“.
Bojkotu se PSG pridružio tek 20. januara 2020. godine, a lider ove stranke Sergej Trifunović je tada rekao da u „ovom trenutku nema uslova za slobodne izbore„.
Međutim, već 29. januara 1 od 5 miliona, koji je i inicirao bojkot, naprasno odlučuje da izađe na izbore kako bi uneli „bojkot u parlament„, a kao razlog ovog njihovog poteza navodili su nezadovoljstvo opozicionim strankama – pre svega Novom strankom i Strankom moderne Srbije koje nisu želele da učestvuju u bojkotu.
Poslanici Skupštine Srbije su 6. februara usvojili izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i o izmeni Zakona o lokalnim izborima kojima se smanjuje cenzus sa pet na 3% i propisuje da na listama bude bar 40 odsto žena, a mnogi analitičari i opozicionari su bili saglasni da se to čini između ostalog da se stranke u bojkotu privole da izađu na izbore.
„Odbrana“ Šapca, Čajetine i Paraćina
Krajem februara, gradonačelnik Šapca i lider stranke Zajedno za Srbiju (ZZS) koja je deo SzS odlučuje da izađe na lokalne izbore u Šapcu, ali da nastavi da bojkotuje republičke izbore, a SzS je saopštio da je na „taj način ZZS sam sebe diskvalifikovao iz daljeg rada Saveza za Srbiju i srpske opozicije koja bojkotuje izbore„. Zelenović nije bio usamljeni slučaj, već su to uradili i drugi opozicionari na lokalu gde SNS i koalicija nisu na vlasti poput opština Čajetina i Paraćin iz razloga što bi bez političke borbe „ispustili“ tu vlast. I pored toga, Zelenović i njegova stranka su nastavili i do danas da sarađuju sa ostalim iz SzS.i
Izbori su raspisani 4. marta za 26. april 2020. godine, što je deo javnosti tada negativno dočekao, jer je bilo premalo vremena za kampanju. Bojkotu se zatim priključuje Dosta je bilo (DJB) 7. marta 2020. godine. „Da bi bojkot bio uspešan, dovoljno je da izbore bojkotuje kredibilna opozicija: SzS, PSG i DJB. DJB smatra da će bojkot biti uspešan ako na izbore izađe manje od 40% upisanih birača„, naveo je DJB u svom sapoštenju.
Već 16. marta zbog svetske pandemije COVID-19 virusa, povećanja zaraženih u Srbiji i proglašenja vanrednog stanja, Republička izborna komisija donosi odluku da se izbori raspisani za 26. april odlože.
COVID-19 kao „game changer“
Tokom vanrednog stanja izborna kampanja, i to najviše funkcionerska nije prestajala, najviše kada je u pitanju vladajuća partija, ali je istovremeno nezadovoljstvo građana raslo. Na dan kada su prvobitno izbori trebali biti održani, 26. aprila počeo je novi protest lupanja u šerpe zbog zarobljene države,a njemu su se odazvali gotovo svi do tada aktuelni i bivši akteri protesta te se činilo da zaista postoji konsenzus.
Predsednik Srbije i SNS-a, Aleksandar Vučić je 4. maja saopštio novi izborni datum 21. jun 2020. godine, a samo dva dana kasnije je u Srbiji ukinuto vanredno stanje.
Već 8. maja dolazi do novog udarca za bojkot. Ovoga puta to čini PSG, a na konferenciji za novinare Sergej Trifunović izjavljuje da su „svesni da se ijedan segment u pogledu izbornih uslova nije promenio na bolje„, već da je sve šest puta gore i da „izbori pod Aleksandrom Vučićem neće biti nikad fer„.
„Pandemija koronavirusa, vanredno stanje, nebouzdano divljanje vlasti pokazali su da diktaturu ne zaustavlja nedostatak legitimiteta već je potreban otpor svakog mogućeg pojedinca, u svakom trenutku i na svakom mestu“, rekao je Trifunović.
Konačno, poslednja stranka koja je odlučila da prekine bojkot bila je DJB. Lider DJB-a, Saša Radulović je rekao da je ta odluka doneta nakon isteka roka datog opoziciji da se vrati ideji bojkota izbora. Tada je istakao da bojkot može imati rezultat samo ako izbore bojkotuje cela opozicija.
„U suprotnom je besmislen čin očajnih ljudi“ – izjavio je Radulović.
Na taj način jedine stranke koje su ostale dosledne bojkotu jesu stranke okupljene oko SzS: Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret Dveri, Narodna stranka, Pokret za preokret, ali i Zajedno za Srbiju koji ne bojkotuje samo izbore u Šapcu, dok su „1 od 5 miliona“, Pokret slobodnih građana i Dosta je bilo podneli kandidature .
Šta je sa bojkotom i opozicijom u Vranju ?
Predstavnici stranaka koje su sada u bojkotu ili su nekada bile akteri su proteklih dana posetili Vranje, svako iz sopstvenih razloga, ali sa istom porukom – postoji deficit demokratije, slobode i informisanja, a izbori 21. juna neće stvari promeniti.
Prvi koji je od bojkotaša posetio Vranje jeste Vuk Jeremić, lider Narodne stranke koja je deo SzS-a, koji je tokom svoje posete rekao da je čuo za velike probleme građana i pozvao sve da razmisle da li za to valja glasati i time produžiti ovakvo stanje.
„Grdno se vara svako ko misli da izlaskom na izbore 21. juna može nešto da promeni. Mi ćemu ovu situaciju jednog dana promeniti, ali na izborima koji će biti drugačije organizovani i ustrojeni“, kazao je Jeremić, a preneo Vranje News, i dodao da će 22. juna postati jasno da ovi izbori nisu uspeli.
I Boško Obradović, lider Dveri koaj je takođe deo SzS, posetio je Vranje i takođe se obratio Vranjancima na konferenciji za medije. On je istakao da kampanju opozicije karakterišu tri koraka: bojkot, formiranje prelazne vlade koja će omogućiti slobodne i demokratse izbore, i na kraju smena aktuelne vlasti, i pozvao je Vranjance da ne izlaze na izbore:
„Mi ćemo kao ujedinjena opozicija u bojkotu apsolutno odbiti da priznamo ove lažne izbore, njihove rezultate, buduću skupštinu i vladu i sve njihove odluke“ – rekao je Obradović.
U ponedeljak, 15. juna Vranje je posetio i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, koja je deo SzS-a i koja se takođe nalazi u bojkotu. On je okupljenim Vranjancima na šetalištu rekao da su u neučestvovanju na lažnim izborima načinili veliki korak u vraćanju poverenju građana. Kako je preneo portal Vranje News, Lutovac je tada rekao da je SzS održao reč jer sada građani mogu da razlikuju „one koji misle isključivo o sebi i interesu svojih političkih organizacija od onih koji su spremni da se zarad javnog interesa odreknu ličnih interesa“ i osvrnuo se na problem slobode medija u Srbiji:
„ako građani nisu informisani onda oni i ne znaju kakvu ponudu imaju na političkoj sceni“ – rekao je Lutovac.
I Pokret slobodnih građana je održao predizborno okupljanje u centru Vranja. Iz Beograda je dan posle Lutovca stigla prof. dr Srbijanka Turajlić umesto najavljenog Sergeja Trifunovića. Vranje News prenosi da je ona izjavila da u stranci vlada optimizam pred izbore, „uprkos realnosti koja govori da PSG u ovom momentu ne može da pobedi SNS„.
„mi smo apsolutno ubeđeni da će ovo biti početak kraja ove vlasti. Oni koji su protiv vlasti sada imaju za koga da glasaju punim srcem i više nema mesta izgovorima kako su svi isti i kako nema za koga da se glasa“ – rekla je Turajlić.
U jeku izborne kampanje, Vranje su posetili i članovi pokreta 1 od 5 miliona krajem maja, ali i Suverenisti odnosno pokret Dosta je bilo 13. maja. Prvobitni inicijatori bojkota su bili da bi sakupljali potpise za kandidaturu na parlamentarnim izborima, dok su Suverenisti svoj „miting“ iskoristili kako bi promovisali centralnu poltiku svoje kampanje – borba protiv globalizma i nemačkog uticaja.
Bojkot na lokalu možda najbolje opisuje trenutni predsednik opštine Paraćin Saša Paunović, koji učestvuje na lokalnim izborima kao nosilac sopstvene liste navodeći da bojkot izbora koji se održava 21. juna postoji samo kao „virtuelna priča na Tviteru i pomalo na Fejsbuku„, o čemu je pisao Danas.
„U mojoj izbornoj jedinici od oko 700 birača ima četiri ili pet tviteraša i to je natprosečan broj za Paraćin, u selima ih ima manje. Toliko ljudi je otprilike i čulo za bojkot. Mnogo više ljudi neće izaći na izbore jer prosto ne vide za koga bi glasali“ – rekao je Paunović.
Među opozicionim strankama postoje manja ili veća neslaganja, ali se svi slažu oko toga da se Srbija nalazi u „zarobljenoj državi“. Ono što je takođe evidentno jeste da opozicija nema ikakvu aktivnost na lokalu, odnosno nema strategiju da adekvatno predstavi svoje ideje i politiku građanima.
Bez obzira na izborne rezultate, priznavanje istih i uspeh bojkota, ako ove opozicione stranke imaju nameru da zaista menjaju stvari u zemlji, očigledno moraju da još jednom „sednu za sto“ i možda razmisle o zajedničkom bloku.
