Član predsedništva Socijalističke partije Srbije (SPS) i lider surduličkih socijalista Novica Tončev, prešao je put od žestokog kritičara aktuelne vlasti, do ministra bez portfelja u Vladi Srbije i zadatka da unapredi razvoj nedovoljno razvijenih opština. U Srbiji takvih ima čak 63 odsto, a u Pčinjskom okrugu je 6 opština sa još „nižom“ pozicijom – vode se kao „devastirana“ područja.
Slobodna reč: Vaš ulazak u Vladu usledio je nakon žestokih kritika vladajuće stranke a do kompromisa je došlo zbog „interesa države“. Čini se da resor koji vodite nosi težak zadatak jer je mnogo nerazvijenih opština, a skoro sve opštine u Pčinjskom okrugu spadaju u „devastirana“ područja. Da li je rešavanje ovih ozbiljnih problema „vruć krompir“, odnosno strepite li od nezadovoljstva ukoliko kao ministar ne popravite situaciju?
Novica Tončev: Kada je imenovanje članova Vlade u pitanju, o tome odlučuju ljudi koji moraju odgovorno da stoje iza svakog svog poteza, a na svakom od nas, koji se svojim radom dokazao i kvalifikovao za ministarsko mesto, ostaje da radi još više i bolje. Verujem da ćemo period koji je pred nama pametno iskoristiti i dokazati da smo najbolji u regionu, da ćemo se izboriti sa svim izazovima, da će se nastaviti izgradnja puteva, novih fabrika i da će građani Srbije jasno osetiti da žive bolje i kvalitetnije. Ono po čemu sam siguran da će 2021. biti drugačija jeste što će građani u ovim opštinama primetiti kako se njihovi problemi rešavaju, naravno ne svi odjednom i ne preko noći, ali uz razuman i jasan plan aktivnosti, uz podršku lokalne samouprave i našu podršku i pomoć, obećavam da će vrlo brzo biti vidljivih i merljivih rezultata. Ja volim i poznajem zemlju i ljude koji žive na Jugu i siguran sam da smo svi motivisani da iskoristimo prilike koje imamo, ali i da stvorimo mnogo novih za rast i razvoj svakog pojedinca.
SR: Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću lokalne samouprave u Pčinjskom okrugu?
NT: S obzirom da se stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave izračunava primenom kompozitnog indeksa razvijenosti, a na osnovu stope nezaposlenosti, dohotka po stanovniku, izvora prihoda po stanovniku, stepena obrazovanja i stope pada ili rasta stanovništva, svakako da su ovi indikatori, naravno pored demografskih pokazatelja, glavni izazovi sa kojima se suočavaju sve opštine Pčinjske oblasti.
Tu je i problem komunalne infrastrukture. Imajući u vidu da veliki broj investitora ima nameru da uloži kapital u razvoj Vlasinske visoravni, koja će pre svega biti podsticaj razvoju dva velika okruga, Pčinjskog i Jablaničkog, kao preduslov svih kapitalnih ulaganja neophodno je obezbediti sredstva za izgradnju kanalizacionog prstena. Uz predsednika Republike Srbije, koji je podržao ovaj projekat i obećao da će biti urađen kanalizacioni prsten, i ministra Momirovića, koji je potpisao ugovor o projektovanju i izgradnji kanalizacionih i pumpnih sistema očekujem da ova realizacija ugleda svetlo dana i time dobijemo eko i etno destinaciju koja će zavredeti pažnju u regionu i šire.
SR: Šta ste do sada uspeli da sprovedete od planiranog?
NT: Priznajem da sam izuzetno zadovoljan i ponosan na to šta smo postigli za ovih par meseci. Upravo se završio Javni konkurs Programa podrške unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština za 2021. godinu i raduje nas što će naša pomoć, koju svakodnevno pružamo nerazvijenim i devastiranim opštinama, sada imati i svoj novčani momenat. U saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade organizovali smo dijalog Održivi razvoj – izazovi i mogućnosti na lokalnom nivou uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), što je samo jedna u nizu aktivnosti u okviru projekta koji ima za cilj održiv ekonomski razvoj opština i usklađivanje lokalnih planova sa ciljevima Agende 2030 kroz podizanje ljudskih, infrastrukturnih i razvojnih kapaciteta, što će doprineti ekonomskom rastu, boljem standardu i kvalitetnijem životu svakog građanina.
Uspostavili smo saradnju i sa UNDP koji će nam, svojim znanjem i iskustvom mnogo pomoći, posebno pri kreiranju pojedinačnih strategija za razvoj nedovoljno razvijenih opština. Uručili smo niz donacija kako za naše najmlađe tako i za naše najstarije. Ponosan sam na brzinu reakcije mog Kabineta za pružanje pomoći ugroženim opštinama prilikom poplava.
Donirano je peko 25 šlepera pijaće vode, određen broj agregata za struju, što je dovelo do relativnog umirivanja situacije. Takođe, u saradnji sa opštinom Surdulica i Zdravstvenim centrom Surdulica smo početkom meseca organizovali vakcinisanje starih i nepokretnih na Vlasini.
SR: Da li je godinu i po dana dovoljno za neku suštinsku promenu?
NT: Za suštinske promene je potrebno dosta vremena, a da bismo do njih i došli neophodno je napraviti ozbiljnu strategiju. Imamo jasnu viziju i cilj, a manjak vremena za realizaciju svega što planiramo, ali nas to samo dodatno stimuliše da se dokažemo i pokažemo, da opravdamo poverenje predsednice Vlade i predsednika Republike, ali pre svega poverenje građana koji s razlogom očekuju da žive lepše i bolje. Kabinet i ja smo spremni da damo najbolje od sebe. Naša ideja je da stvorimo adekvatne uslove kako bi naša deca s ponosom ostajala da lepo žive i rade u mestu gde su rođeni.
Detaljna analiza koju trenutno sprovodimo za sve 44 opštine biće nam polazna tačka za pripremu pojedinačnih strategija. Ovakvim pristupom se ostvaruju dugoročni rezultati i poboljšanje situacije u nerazvijenim lokalnim samoupravama. Ponosan sam što smo prvi u našem okruženju, koje se inače hvali sistematičnošću i efikasnošću u radu, koji baš na ovaj način pristupaju sagledavanju aktuelnog stanja. Svaka opština je po nečemu posebna pa tako i po potencijalima, bez obzira da li su to prirodna bogatstva, ljudi ili mala preduzeća koja mogu biti nosioci društvenog i privrednog razvoja. Uveren sam da je bolja i lepša Srbija naša bliska budućnost i znam da možemo da budemo primer za sve okolne zemlje koje će uskoro mnoge stvari prepisivati od nas.
