BEOGRAD – Iako se građani žale da na neke preglede i intervencije čekaju mesecima, a kardiohirurzi predlažu da besplatno operišu i vikendima kako bi smanjili liste čekanja, direktorka RFZO-a kaže da niški Klinički centar ima najkraće liste čekanja u Srbiji. Ona je u Nišu istakla i da je sa direktorom UKC-a dogovoreno da neophodni lekovi i materijal uvek moraju da čekaju pacijenta u ustanovi, a ne da on čeka njih, prenose Južne vesti.
Prema rečima direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanje Radojević Škordić, na sastanku sa direktorom UKC-a Zoranom Perišićem zaključeno je da su na svim klinikama u Nišu liste čekanja najkraće u Srbiji.
– „Posebnu pažnju smo obratili na listu čekanja koje postoje u svim, i najrazvijenijim zemljama, ali moram da pohvalim Univerzitetski klinički centar Niš, koji ima najkraće liste čekanja u Srbiji i to na svim klinikama. Čak i na Ortopediji koja je najveći problem u celoj Srbiji, najbolja situacija je u UKC Niš“ – poručuje Radivojević Škordić.
Kada je reč o skraćivanju lista čekanja, ona navodi da se dopunski rad, bilo volonterski ili plaćeni, odobrava ako je ispunjen normativ za osnovnu platu.
– „Dopunski rad podrazumeva da taj tim bude plaćen, od spremačice do lekara. Ali, da bi se nekome odobrio dopunski rad neophodno je da izvrši svoj normativ za osnovnu platu, i tako je u svim zemljama sveta“ – ističe Radojević Škordić.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek dodaje da je bilo slučajeva da hirurg koji odradi dve operacije za mesec dana primi istu platu kao hirurg koji je odradio 30 ili 50 operacija i da je to nedopustivo.
Kada je reč o neophodnim lekovima i materijalu, Radojević Škordić kaže da oni moraju da čekaju pacijenta u Kliničkom umesto da pacijent čeka njih i da je to dogovoreno sa direktorom Zoranom Perišićem, koji tvrdi da otkako je došao na čelo UKC-a nestašica skoro da nije bilo.
– „Budžet UKC-a je u poslednje dve godine uvećan sa 9 na gotovo 14,5 miliona dinara, što pokazuje koliko država brine o zdravstvu“ – navodi Perišić.
Đerlek je napomenuo i da će Ministarstvo uskoro izaći sa modelima reorganizacije zdravstvene zaštite i da je ideja da primarne ustanove preuzmu dodatne specijalističke preglede i deo dijagnostike, kako bi se sekundarne i tercijarne ustanove rasteretile i kako bi mogle da rešavaju najozbiljnije poduhvate.
Ideja je da 60% pacijenata zdravstvene probleme rešavaju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – istakao je dr Đerlek.
Ranije najavljena rekonstrukcija Infektivne klinike, prema Perišićevim rečima, počeće sledeće nedelje, a ubrzo i obnova Kardiologije, dok za rekonstrukciju GAK-a kaže da se „nastavlja borba za sredstva“.
