BEOGRAD – Srbija, već godinu i po dana, ni formalno nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koji kontroliše sadržaje koje emituju televizije i, eventualno, reaguje u slučaju kršenja medijskih zakona i etičkih kodeksa. Ovaj problem je nesumnjivo veliki, a biće još veći, ukoliko u skorije vreme, kako se najavljuje, budu raspisani izbori, jer upravo Savet REM-a treba da prati predizbornu kampanju. Još jedan problem nastaće u julu, kad pojedinim članovima Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS) ističe mandat, a nove treba da bira – opet REM, piše Nova.rs.
Novinarka Antonela Riha, koja je bila na listi kandidata za Savet REM-a nevladinih organizacija koje se bave slobodom izražavanja, kaže za Nova.rs da Saveta REM-a nema ni posle godinu i po dana zbog toga što je potpuno neregulisano medijsko tržište, te da ovakav medijski ambijent odgovara režimu.
„Režim neće dozvoliti nezavisan Savet REM-a, već će ga praviti po svojoj meri, i to je potpuno očigledno i domaćoj, a i stranoj javnosti. I sutra da ga izaberu, oni će ga izabrati po svojoj meri i to neće biti nezavisni Savet REM-a, onakav kakav bi trebalo da bude i kakav bi trebalo da kontroliše ne samo izbornu kampanju i izbore, već i kompletan medijski sadržaj, nezavisno od samih izbora“, ističe ona.
Kaže da je očigledno do koje mere ide vlast, u težnji da kontroliše medije.
„Mi vidimo kako su i ko je kupovao razne lokalne medije, do koje mere vlast ne samo da pokušava, nego ostvaruje kontrolu nad medijima širom Srbije. I šta nam to govori? Da njima ne treba REM. Njima trebaju mediji i apsolutna kontrola informacija“, kaže Riha.
Na pitanje zašto režim ne postavi ljude koje žele na mesta članove REM-a, kaže da se radi o njihovoj neodgovornosti i nezainteresovanosti.
„Njima su preče razne druge stvari, REM im je apsolutno nebitan, odnosno Savet REM-a. Oni se jednostavno time ne bave. Panika koja se oseća unutar režima usmerena je na razne druge stvari. Oni mogu Savet REM-a da oforme sutra, ali, kao što rekoh, njih to ne zanima“, ističe Riha za Nova.rs.
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u penziji, Rade Veljanovski, navodi da je situacija veoma konfuzna jer je procedura započeta, a nije okončana.
„Rekao bih da režimu u Srbiji odgovara ovakva situacija u sferi javnog komuniciranja, jednom rečju – katastrofalna. Jer kad bi joj odgovaralo da do Saveta REM-a dođe, onda bi ga i bilo“, navodi Veljanovski.
Smatra da čitava procedura mora da se obnovi.
„Do sada su učinjena dva pokušaja izbora članova Saveta, ali nijedan nije uspešno završen. Pokrenuta je procedura, doduše s velikim zakašnjenjem, za šta odgovornost snosi nadležni odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje. Međutim, zbog raznih manipulacija i zloupotreba, oba puta nismo stigli do završnog čina, odnosno nismo dobili Savet REM. Tako da, u slučaju da se nastavi ovo što je započeto, ne očekujem jedan dobar, konstruktivan savet“, kaže on.
Savet REM-a je, posle godinu dana blokade, bio na korak od formiranja, ali do toga, ipak, nije došlo.
Krajem prošle godine izabran je krnji sastav s osam članova. Mesto koje je rezervisano za predstavnika nacionalnih manjina ostalo je upražnjeno, jer poslanici vladajuće većine nisu glasali ni za jednog od kandidata, udovoljavajući tako zahtevu poslanice Elvire Kovač koja je izrazila nezadovoljstvo što kandidat mađarske manjine nije ušao u proceduru.
Četiri kanidata su, zbog svega toga, podneli ostavke i od tada ceo proces tapka u mestu.
Ipak, na račune četiri člana Saveta REM-a mesečno legne između 220.000 i 250.000 dinara uprkos tome što Savet ne postoji.
Više od sedam miliona i 200.000 dinara – toliko je ukupno novca, zajedno s porezima, za pet meseci, uplaćeno iz budžeta REM-a za naknade članovima Saveta koji – ne postoji, pisala je Cenzolovka.
