STRAZBUR / BEOGRAD / VRANJE – Poslanici Evropskog parlamenta (EP) juče su u Strazburu usvojili Rezoluciju EP o Srbiji, odnosno izveštaj o napretku naše zemlje, gde se, pored ključnih poruka o pregovaračkim poglavljima sa Srbijom, naše spoljnopolitičke pozicije i reformama u oblasti vladavine prava, između ostalog skreće pažnja vlastima na siromaštvo i nezaposlenost u nekoliko opština na jugu Srbije, ali i na „kupovinu“ glasova socijalnom pomoći, u smislu uslovljavanja ljudi da glasaju za određenu stranku kako bi dobili socijalnu pomoć.
Tokom procesa izrade ove rezolucije, na tekst izvestioca Vladimira Bilčika su prethodno tri poslaničke grupe Evropskog parlamenta podnele amandmane u kojima se od srpskih vlasti traži da se „pozabavi“ siromaštvom i uslovljavanjem birača na jugu Srbije, naročito pripadnika romske nacionalne manjine, a dve grupe su posebno istakle Vranje, o čemu smo nedavno pisali na portalu Slobodna reč. Za rezoluciju je glasalo 523 poslanika Evropskog parlamenta, dok je njih 78 bilo protiv.
Sada rezolucija i zvanično sadrži ovaj član koji se tiče opština na jugu Srbije, a koji možete videti u nastavku:
Kako se navodi, EP je izuzetno zabrinut socio-ekonomskom situacijom u nekoliko okruga na jugu Srbije, i poziva Vladu Srbije da istraži sve navode o zloupotrebi socijalne pomoći kao instrumenta za pritisak na birače, posebno prema ranjivim grupama i pripadnicima romske nacionalne manjine, te da odgovori na izazove siromaštva i nezaposlenosti u ovim i drugim delovima zemlje i da osigura da politika socijalne zaštite i zapošljavanja ima dovoljno finansijskih i institucionalnih resursa.
Direktorka „Socijalnog“ u Vranju: Navodi neosnovani
Nakon informacije da su se siromaštvo i uslovljavanje birača socijalnom pomoći u nekoliko gradova na jugu Srbije našli u godišnjem Izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, vršilac dužnosti direktora vranjskog Centra za socijalni rad Dragana Arsić je za portal Slobodna reč rekla da nije upoznata sa ovim i navodima iz teksta o amandmanima dve grupe evroposlanika koji posebno ističu ove probleme u Vranju. Arsić tvrdi da su komentari izvestioca iz senke neosnovani, o čemu više možete videti ovde >>>.
Direktorka Centra za socijalni rad nije dodatno komentarisala zabrinutost evroposlanika za socio-ekonomsku situaciju u Pčinjskom okrugu i njihove pozive Vladi da istraži navode o zloupotrebi socijalne pomoći i da adekvatno odgovori na izazove siromaštva i nezaposlenosti u ovom delu zemlje.
Takođe, član Gradskog veća Grada Vranja zadužen za nacionalne manjine i etničke zajednice Dejan Ivanović, od 21. juna do datuma objavljivanja ovog teksta, nije imao komentar na navode o pritisku na birače među romskom populacijom.
Na upit portala Slobodna reč odgovorila je i većnica zadužena za socijalna pitanja Danijela Milosavljević, ali takođe bez komentarisanja problema koji brinu Evropski parlament – siromaštvo, nezaposlenost, zloupotreba socijalne pomoći i pritisak na ranjive birače.
Većnica nam je objasnila da u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, novčana socijalna pomoć nije u nadležnosti lokalne samouprave, već se radi o poverenoj nadležnosti – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nadležnost poverava Centru za socijalni rad.
„Shodno tome, Grad Vranje nema ikakvog uvida u ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“ – objašnjava.
Još o Izveštaju: Napredak tek nakon sankcija Rusiji i reformi vladavine prava, problematičan „ruski humanitarni centar u Nišu“
Kako prenosi portal European Western Balkans, EP snažno žali zbog činjenice da Srbija još uvek nije uskladila sankcije EU nakon ruske invazije na Ukrajinu i naglašava da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koje se ne pridržavaju sankcija EU protiv Rusije. Nova Vlada poziva se da nedvosmisleno pokaže privrženost evropskim vrednostima, standardima i pravilima i da se hitno uskladi sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući i sankcije Rusiji i Belorusiji.
Evropski parlament poziva Srbiju da ponovo proceni svoju ekonomsku saradnju sa Rusijom. Spomenuta je vojna saradnja sa Rusijom, koja je između 2015. i 2021. porasla za 70% zahvaljujući kupovini vojne opreme iz Beloruije, Rusije i Kine.
„EP poziva Srbiju da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti odbrambene politike i da prekine oblike vojne saradnje sa Rusijom, kao što je ‘regionalni humanitarni centar’ u Nišu“ – stoji u tekstu rezolucije EP o Srbiji.
U tekstu usvojene rezolucije stoji da Evropski parlament izražava podršku budućem članstvu Srbije u EU i poziva vlast da pokaže političku volju za preduzimanje reformi, posebno onih koje su povezane sa vladavinom prava.
U dokumentu se navodi po prvi put da je međusobno priznanje Srbije i Kosova rešenje za dijalgo Beograda i Prištine.
Deo rečenice u rezoluciji u kojoj se nalazi poziv Srbiji i Kosovu da postignu sporazum o normalizaciji odnosa „zasnovan na međusobnom priznanju“, dodat je preko amandmana koji je podneo Lukas Mandl, poslanik Evropske narodne partije, u kojoj je vladajuća Srpska napredna stranka „sestrinska“ partija, odnosno pridruženi član ENP.
Afere, izbori, pritisak na birače, fizički i verbalni napadi na neistomišljenike
Srbija bi trebalo da pruži ubedljive rezultate u istragama u borbi protiv koucije, posebno u slučajevima sa visokim nivoom javnog interesa, prenosi EWB navode iz Izveštaja.
Sa zabrinutošću primećuje da nema dostupnih informacija o formalnim istragama u slučajevima Krušik i Telekom Srbija. Napominje da se predmet Jovanjica vodi u dve odvojene optužnice i da su novi slučajevi korupcije na visokom nivou izašli na videlo u istražnim medijima, posebno u takozvanim Pandorinim papirima;
U delu koji se odnosi na izborni proces u Srbiji, u tekstu rezolucije poslanici EP pozdravljaju izlaznost birača na izborima 3. aprila i povratak pluralistikom Parlamentu. Žali se zbog veoma polarizovanog političkog okruženja tokom kampanje, koje je bilo okarakterisano „odsustvom jednakih uslova, ograničenim medijskim pluralizmom i rasprostranjenim pritiskom na birače“.
Evropski parlament osuđuje ograničavanje slboode i nezavisnosti i zloupotrebu medija od strane vladajuće većine, za sticanje nepoštene političke prednosti i napada na političke protivnike, kao i za širenje dezinformacija, prenosi portal European Western Balkans.
