Mišljenja objavljena u autorskoj rubrici Beleška ne predstavljaju stavove redakcije portala Slobodna reč.
Polemika oko šminkanja vodi se, verujem, od kako šminka i postoji. Industrija lepote je procvetala u poslednjoj deceniji i nije ikada bilo više proizvoda za šminkanje, ali i za negu lica i tela. Upravo ta industrija nije išta do onoga što joj i samo ime govori. Pogodno tle za eksploataciju žena. Negde sam pročitala: „Koliko bi poslova propalo kada bi se sve žene jednog jutra probudile i odlučile da su lepe takve kakve jesu?“ Odlično pitanje da se svi zamislimo.
Ne shvatite me pogrešno, ja se već deset godina bavim šminkanjem, ali ne smatram da je šminkanje neophodno za odlazak na posao, svadbu, proslavu pa čak ni za sopstveno venčanje.
Šminkanje je, po mom mišljenju ritual za relaksaciju i iskazivanje kreativnosti. Nešto što nam ulepšava dan, što nam pomaže da nam život bude lepši. Kako je sve više novih proizvoda i tehnika, sve je više i šminkanja i ta ekspanzija dovela je do toga da se šminka koristi sasvim suprotno od onoga što je njena namena.
Mislim, pre svega, na to da se žene nekada šminkaju protiv svoje volje, misleći da moraju. Ne osećaju slobodu da se pojave bez šminke na poslu, ručku ili u teretani. To je loša strana šminkanja, jer drži ženu zarobljenu.
Tada smo i u riziku da koristimo previše svega, misleći da nam je neophodno.
U prilog ovome idu i slike „pre i posle šminkanja“, gde postoje primeri kada je žena mnogima lepša pre, odn. bez šminke. Šta nam to zapravo govori? Prvenstveno da smo svi različiti i da šminka ne može da bude univerzalna, a onda i da pogrešno nanesena šminka dodaje godine i menja lični opis.
Zaista je problematično govoriti o šminkanju, jer je lepota u oku posmatrača, a pošto šminka nikoga ne ugrožava, ne možemo se ni buniti ako neko nosi šminku na način koji je za nas potpuno van pameti. To je samo šminka, mnogi kažu. Nije velika stvar i ako nekoga usrećuje, neka mu bude!
Sa druge strane, mnoge svetske zvezde, poput Ališe Kiz, već nekoliko godina podržavaju pokret „bez šminke“ i pojavljuju se apsolutno svuda nenašminkane. Žene su nekada dobre u tome da idu iz jedne u drugu krajnost. Ono što nam je taj pokret doneo jeste popularnost nežnije šminke i zemljanih tonova. Par godina unazad popularni su neutralni tonovi, koji odaju utisak prirodnijeg izgleda. Nekada je i ovaj izgled zabluda, jer osobe koje ga nose često imaju gomilu proizvoda na licu, samo u bojama koje su u skladu sa njihovim tonom i podtonom.
Ne mogu da ne primetim da se čak i u tom trendu nešminkanja krije nešto drugo. Ne prođe mnogo nakon što određena javna ličnost, koja se zalaže za prirodan izgled bez šminke, ne ponudi svojim pristalicama sopstvenu liniju proizvoda za negu kože. Dakle, prodaću vam nešto drugo što će vas ulepšati, ali nije šminka. Veoma problematično, ali takav narativ nažalost prolazi.
Diskusija o (ne)šminkanju žena svodi, naposletku, na pitanje o emancipaciji žena. Zaista je esencijalno da svaka od nas živi sopstvenu istinu. To se prenosi i na fizički izgled, pa i na šminkanje.
Žena koja živi u skladu sa sopstvenom istinom nikada neće pasti u zamku ikakvih trendova. Ona će se šminkati ili neće, koristiće manje ili više šminke, ali ne zato što misli da joj je preko potrebno.
Verujem da je upravo to i poenta šminke. Ona kod nas treba da izazove lepa osećanja, da nam pruži neku dodatnu dozu samopouzdanja, ali ne i osećaj da bez nje nismo dovoljne. Žene su oduvek i uvek dovoljne.
Šminka sama po sebi ne dolazi do izražaja ako nema te energije onoga koji je nosi. Proivodi za šminkanje ne znače ništa ukoliko nas krajnji rezultat ne usreći, odn. ukoliko nam kombinacija tih proizvoda ne stoji onako kako smo zamislile.
