BEOGRAD – O represivnim merama koje je bivše rukovodstvo Radio-televizije Srbije (RTS) preduzimalo nakon blokade Javnog servisa – prema radnicima koji su se javno zalagali za objektivno informisanje građana – kao i o pritiscima na profesionalne novinare, mobingu, kršenju radnih prava zaposlenih, tzv. nestabilnim ugovorima i otpuštanjima, ali i o tome kako je tadašnje rukovodstvo javno vređalo pobunjene radnike RTS-a, o uvredama koje je predsednik države, Aleksandar Vučić, uputio radnicima RTS-a, možete čitati u izveštaju Misije OEBS u Srbiji pod nazivom „Ekonomska i socijalna prava novinara i medijskih radnika“, čiji su autori dr Mario Reljanović i dr Jovana Misailović.
Kako navodi Misija OEBS u Srbiji u svom izveštaju iz februara ove godine, tokom 2025. je javnost bliže upoznata i sa problemom koji višestruko nagrađivana novinarka RTS-a, Tamara Tankosić, iznosi u pogledu tretmana kod poslodavca, a koji traje od 2023.
„Tim povodom su se rukovodstvu RTS-a, bez uspeha, obratili i dva reprezentativna sindikata u RTS – Sindikat RTS Nezavisnost i Nezavisni strukovni sindikat RTV i filmskih radnika Srbije – kao i ASNS sindikat radnika produkcije i tehnike JMU RTS. U ovim obraćanjima se ističe da je rad novinarke Tankosić sistematski ignorisana, da ne dobija radne zadatke, da se njeni predlozi ignorišu a da se njeni prilozi pojavljuju u informativnim emisijama na nivou statističke greške, a u udarnoj informativnoj emisiji samo par puta godišnje“ – navodi se u izveštaju.
Istovremeno, novinarka nije mogla da zakaže čak ni razgovor, tim povodom, sa glavnim i odgovornim urednikom RTS-a. Nije poznato zašto je rukovodstvo RTS-a zauzelo ovakav stav, kao ni zašto je izabralo da ignoriše postojeće probleme koji očigledno utiču na rad novinarke, odnosno isto praktično onemogućavaju. U odbranu radnih prava novinarke stala je i organizacija civilnog društva Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Postupanje prema njoj, na osnovu dostupnih podataka iz medija, poseduje sve elemente zlostavljanja na radu, takozvanog „mobinga praznog stola“.
„SVI PRIVATNI MEDIJI SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM POD KONTROLOM SNS“
„Prema istraživanju objavljenom 2025, Srbija prepoznata kao država u kojoj ne postoje efikasne regulatorne mere za sprečavanje sukoba interesa između vlasnika medija i političara, kao i da su svi privatni emiteri sa nacionalnom pokrivenošću u vlasništvu ili pod kontrolom entiteta bliskih vladajućoj političkoj partiji – Srpskoj naprednoj stranci (SNS) – a da se uticaj na privatne medije uglavnom vrši putem javnog subvencionisanja, projektnog sufinansiranja, oglašavanja države i javnih preduzeća, direktnog ugovaranja, ili javnih nabavki“ – zaključuju iz Misije OEBS u Srbiji.
Na osnovu svega navedenog – dodaje se u izveštaju – stanje političke nezavisnosti medija dobilo je ocenu „visok rizik“ u istraživanju iz 2025. Slične vrste pritisaka identifikovane su i u istraživanju iz 2024, u kojem se pritisci dele na institucionalne i ekonomske.
Institucionalni pritisci (onemogućavanje prisustva medijskim događajima, onemogućavanje postavljanja pitanja, prekomerna upotrebu poreskih ovlašćenje, zloupotreba pozicije moći nadležnih organa, ne odgovaranje institucija na pitanja novinara i slično) su oblik pretnji sa kojima se najveći broj novinara često i redovno sreće u svom radu – zbirno je 46,2 odsto ispitanika reklo da se često ili redovno sreće sa ovom vrstom pritisaka (od čega 17,9 odsto redovno), dok se 27,4 odsto njih retko sreće, a 23,1 odsto se nikada nije susrelo sa ovakvim pritiscima, ističe se u izveštaju.
Pored institucionalnih, ekonomski pritisci ili nesigurnost radnog mesta jeste još jedan od frekventnijih pretnji sa kojima se novinari u Srbiji suočavaju – zbirno je 40,2 odsto ispitanika reklo da se često ili redovno sreće sa ovom vrstom pritisaka, dok se 29,1 odsto njih retko sreće, a 29,9 odsto se nikada nije susrelo sa ovakvim pritiscima.
„RTS je, kao osnovni javni servis, godinama pod posebnim kritikama zbog tretmana zaposlenih, sa velikim brojem saradnika koji su angažovani putem privremenih i povremenih poslova, ili sa ugovorima o radu na određeno vreme čije trajanje premašuje zakonski maksimum (prema nekim izjavama i po 10–15 godina)“ – piše u izveštaju Misije OEBS u Srbiji.
Opomene i smanjenje plate zbog podrške studentima
Međutim, RTS se posebno našao u centru pažnje nakon blokada koje su vršili studenti u okviru protesta, tokom 2025″, piše u izveštaju Misije OEBS u Srbiji.
Tokom tih blokada, kako se navodi, došlo je do teških kršenja prava zaposlenih, najpre kada je reč o bezbednosti i očuvanju dostojanstva radnika – neki od njih su dovođeni alternativnim putevima na posao (uključujući i ulazak kroz suteren) i objekte koji su fizički povezani sa zgradom RTS-a (obližnju prodavnicu brze hrane).
Tokom trajanja studentskih i građanskih protesta razvio se poseban neformalni pokret koji čini deo zaposlenih na RTS-u, pod nazivom „Naš pRoTeSt“. Njihove aktivnosti su, pre svega, bile usmerene na pokušaj vraćanja urednika na put balansiranog izveštavanja i odgovornog rada. U odnosu na pripadnike tog pokreta, kao i sve one koji su podržavali njihov rad i saopštenja, primećene su posebne represivne mere od strane rukovodstva RTS-a, dodaje se u ovom izvšetaju.
Na osnovu intervjua sa većim brojem zaposlenih na RTS-u, moguće je sačiniti neke studije slučaja i ukazati na osnovna kršenja prava zaposlenih.
„Iskustva sa Radio Beograda su takva da je nekoliko novinara, čiji rad je, na bilo koji način, mogao biti povezan sa podrškom studentskim i građanskim protestima, bilo predmet vođenja otkaznog postupka koji se završavan izricanjem opomene ili umanjenja zarade, kao disciplinske mere. Mere su izricane za nepoštovanje radne discipline, narušavanje ugleda poslodavca i nepoštovanje unutrašnjih akata poslodavca – razlozi koje je teško u praksi objasniti, budući da se postupanje radio-novinara uglavnom svodilo na program ‘uživo’ u kojem njihovi postupci nisu mogli dobiti takve kvalifikacije“ – naglašavaju iz Misije OEBS u Srbiji.
Kako se dodaje, naročito je sporna disciplinska mera opomene, kojom se (zakonito) ukazuje da će ugovor novinaru biti otkazan bez sprovođenja posebne procedure za kršenje radne discipline, ako ovaj ponovo isto ili slično postupanje kao što je ono zbog kojeg je opomena izrečena. Zbog toga se ova disciplinska mera posmatra kao svojevrstan oblik cenzure.
Rukovodstvo RTS-a vređalo zaposlene u emisijama na RTS-u
Većem broju takozvanih honorarnih saradnika ugovori nisu produženi, a svima koje je zatekao takav razvoj događaja zajedničko je da su bili među potpisnicima pisma zaposlenih rukovodstvu RTS-a u kojem se traži poštovanje zakona i profesionalno delovanje po Kodeksu i zakonu (ukupno 390 zaposlenih na RTS-u potpisalo je ovo obraćanje). Takođe, indikativno jeda je troje „honoraraca“ povuklo naknadno svoje potpise, i oni su ostali da rade u honorarnom statusu. RTS je demantovao takve tvrdnje, ali zaposleni ne odustaju od njih.
Zaposleni navode da, pored zvaničnih pritisaka, postoje nezvanični pritisci (iza kojih ne ostaju pisani tragovi) koji su jako izraženi – pretnje u kancelariji „jedan-na-jedan“, tipa „Završili smo sa tobom, dobićeš otkaz ako još jednom potpišeš pismo“. Zbog toga puno ljudi nije potpisalo obraćanje rukovodstvu iako podržavaju proteste. Odsustvo potpisa velikog broja ljudi koji se privatno izjašnjavaju u korist studentskog protesta govori o tome da postoje razni pritisci koji su „nevidljivi“ za širi kolektiv.
„Zaposleni smatraju nedopustivim da se u informativnim emisijama na televiziji RTS javno vređaju zaposleni RTS-a od strane rukovodstva RTS-a, a da se, istovremeno, niko iz rukovodstva se ne obraća zvanično ni zaposlenima ni sindikatima. Ovakvo postupanje svakako utiče na povredu dostojanstva zaposlenih, a njegov intenzitet daleko premašuje granice objektivne i kulturne kritike novinarskog rada“ – piše u izveštaju.
Predsednik države novinarku nazvao „imbecilom“
Izjave koje oslikavaju animozitet prema novinarima dolaze od strane najviših državnih funkcionera. U dosadašnjim praksama pritisaka na novinare nikada nije zabeleženo da predsednik države novinarku nazove „imbecilom“, kao što je uradio u izjavi u odnosu na novinarku RTS-a iz dopisništva u Nišu.
„UNS, SINOS, kao i kolegijum RTS-a su zatražili izvinjenje za ovakav postupak. Međutim, u izjavi koja bi trebalo da bude izvinjenje za takav postupak, predsednik Vučić je, zapravo, samo nastavio sa vređanjem. Niko od nadležnih državnih organa nije osudio ovakvo postupanje, niti se rukovodstvo RTS-a dalje odglašavalo ovim povodom“ – dodaje se u narečenom izveštaju.
U pojedinim slučajevima, uskraćivanje prava na rad na televiziji se vrši na suptilniji način. Postoje izgovori zbog kojih se određenim novinarima ne stvaraju ni osnovni uslovi za rad, kao što su: „Nemamo kameru za snimanje“, „Snimatelji su na odmorima“. Takvi izgovori dovode do toga da, na primer, umesto dva priloga nedeljno, novinar snimi tri priloga od aprila do jula (za tri meseca), što se, prema rečima intervjuisanih radnika, nije nikada dešavalo.
Prema istim sagovornicima, poremećena je i komunikacija sa zaposlenima. Iako se novinari, zvanično, putem mejla, obraćaju rukovodiocu (uredniku), odgovori se ne dobijaju ili stižu nezvaničnim kanalima u vidu vređanja i potcenjivanja, što navodi da uskraćivanje sredstava za rad nikako nije slučajan incident.
„U takvim situacijama se ne može govoriti o uskraćivanju prava na zaradu i mehanizmima za umanjenje iste jer se ona redovno isplaćuje u punom iznosu, već o pojavi koja se obično naziva ‘mobing praznog stola’, mehanizmu koji sprovode poslodavci kojima je u cilju da se zaposleni oseća beskorisnim, kao i da ne može da iskaže kroz rad svoje sposobnosti i kvalitete“ – piše u izveštaju.
„Nagrada za lojalnost“
Uporedo sa neprodužavanjem ugovora dovode se novi novinari, pretežno u informativnu redakciju. Svi oni koji su radili za vreme studentske blokade televizije RTS primljeni su u radni odnos na neodređeno vreme, što se može tumačiti kao vrsta nagrade za prepoznatu lojalnost poslodavcu.
Kod zaposlenih postoji otklon prema sindikatima, pa tako zaposlena koja radi na RTS-u duže vreme navodi da, za sve vreme njenog rada, sindikati nisu preduzeli niti jednu akciju kojom bi se zamerili rukovodstvu. Kao najnoviji primer se navodi neuspelo organizovanje štrajka tokom studentskih i građanskih protesta. Sagovornici su, u tom smislu, bili oštri:
„Kao što 10 televizija koje su odjednom otvorene u Srbiji nedavno služe da fingiraju medijski pluralizam, tako mnoštvo sindikata u RTS-u služi da fingira socijalni dijalog i maskira šta se stvarno dešava. Sindikati samo deklarativno stoje uz radnike, nijedan konkretan potez nisu preduzeli tokom trajanja protesta. Saopštenja koja su izdavali obično su sledila nakon što su ih radnici napadali da su pasivni“.
Na televiziji, za sve vreme studentskog protesta, nije emitovana niti jedna emisija o studentima, što je nemoguće ako se zna da je veći deo tog vremena studentski dnevni aktivizam bio najvažnija, ili jedna od najvažnijih vesti.
„Verovatno jedan od najkontroverznijih detalja uređivačke politike, u ovom periodu, bilo je saopštenje koje je pročitano u informativnim emsijama RTS-a povodom studentske blokade zgrade televizije, u kojem su studenti upoređeni sa nacistima. Na radiju je, međutim, situacija drugačija, i pojavljuju se racionalne vesti o protestima i blokadama, bez detalja ali bez prećutkivanja“ – naglašava se u izveštaju.
Trebalo bi reći i da se dopisnici iz pojedinih gradova ne koriste iako se nalaze na licu mesta tokom različitih relevantnih događaja, kao što su blokade i protesti, zaključuju u izveštaju iz Misije OEBS u Srbiji.
