BEOGRAD – Posle rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o izborima u Srbiji, a u kojoj se poziva na nezavisnu međunarodnu istragu uvaženih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima, lopta je sada u dvorištu Evropske komisije (EK), istakao je sinoć, u „Utisku nedelje“ na TV Nova, Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans (EWB).
Prema njegovim rečima, EK će očigledno sačekati izveštaj kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), i da će posla toga imati neku vrstu reakcije.
„Ja verujem da će EK uputiti neki dopis vlastima u Srbiji i verujem da će u to da se uključi i OEBS i Savet Evrope, i da će taj međunarodni istražni tim, sastavljen od pravnika koji se bave ovom vrstom prava, moći da dođe i da istraži sve ono što se nije našlo u izveštaju ODIHR-a, a što ukazuje na izborni inženjering“, rekao je Todorović Štiplija.
Govoreći o ovoj rezoluciji EP, urednik portala EWB je istakao da njen tekst ukazuje na to da su evropske institucije „ozbiljno zabrinute“ za stanje demokratije u Srbiji.
„Evropske institucije žele da država sa kojom ima odnos i koja želi da bude njena članica bude demokratska“, ocenio je on i podsetio da u našoj zemlji, od 2018. godine, nemamo dijalog relevantnih činioca vlasti i opozicije, ali i sa organizacijama civilnog društva.
Todorović Štiplija je dodao i da su mediji u Srbiji „zarobljeni“, te da nije bilo razgovora na temu na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.
„Niko nije pozvao kolege iz CRTA-e na javni servis da objasne šta su to sporno videli tokom izbora“, izjavio je urednik EWB-a u „Utisku nedelje“.
Upitan o napadima premijerke Srbije, Ane Brnabić, na portal EWB tokom jednog televizijskog gostovanja, a zbog njihovog teksta da poslanici EP-a traže rezoluciju, Todorović Štiplija je naveo da je aktuelna vlast u Srbiji, neposredno pre toga, saznala da je Evropska narodna partija (ENP), čiji je SNS deo, ipak neće spasiti ove rezolucije.
„Mi smo bili ubeđeni da će do ove rezolucije doći, ali nismo bili sigurni oko broja poslanika koji će je podržati. Naša vlast je bila uverena da će je i ovaj put ENP spasiti, međutim to se nije desilo. Naša vlast je za to saznala neposredno pred tu subotu kada nas je premijerka pomenula. ENP je odlučila da podrži ovu rezoluciju i to je jedan od najoštrijih tekstova koji je izašao o Srbiji iz Evropskog parlamenta“, rekao je Todorović Štiplija.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) koji je deo koalicije „Srbija protiv nasilja“, u „Utisku nedelje“ je komentarisao izjavu premijerke Srbije koja je ovu rezoluciju poredila sa ultimatumom Austrougarske Srbiji 1914. godine. On je ovakvo poređenje ocenio kao „kvazipatriotsku retoriku“ kojom pokušava da se „zamaskira“ ono što se desilo u Strazburu, a to je „veliki poraz režima SNS-a“.
„Niti je ovo 1914. godina, niti je ona Gavrilo Princip“, rekao je Grbović.
Čitajte više:
Evropski parlament traži međunarodnu istragu o izborima u Srbiji
Govoreći o rezoluciji EP, Grbović je ocenio da je ona dugoročno značajna za građane jer je „konačno došlo do institucionalizovane promene odnosa koji Evropska unija (EU) ima prema režimu Aleksandra Vučića“.
„Aleksandru Vučiću je, do sada, bila dodeljena uloga ključnog faktora mira i stabilnosti na Balkanu, ali niko nije naivan da ne zna da mu ta uloga nije dodeljena zato što je sposoban da širi mir i ljubav, već zato što ima najveći destruktivni potencijal. Računica je bila da ako se taj čovek drži pod kontrolom i ako mu se, zauzvrat, daju neke koncesije da na svom terenu može da radi šta hoće, mi ćemo imati mir na Balkanu. Sada je više nego jasno da nemamo ni mir ni demokratiju, i ta politika ‘stabilokratije’, koju je uvela Angela Merkel, doživela je debakl“, rekao je Grbović.
Lider PSG-a je ocenio i da ova rezolucija EP „vraća poverenje građana u EU, upravo zbog ranijeg kalkulantskog pristupa nekih evropskih zvaničnika“.
„Zašto mi tražimo pomoć EU? Zbog toga što u tim zemljama možemo pronaći primere kako se izboriti sa problemima koje imamo. Mi to ne možemo da tražimo od Rusije i Kine jer one same nemaju slobodne i demokratske izbore“, istakao je on.
Grbović je kazao da je priča oko izbornih nepravilnosti važna za EU i zbog „mehanizma mobilnih birača“, odnosno premeštanje birača sa jedne opštine u drugu.
„Taj mehanizam ima potencijal da postane izvozni proizvod SNS-a koja ima svoje pipke po okolnim zemljama i podružnice u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. To je jedan potencijal koji ima mogućnost da napravi ‘bombu’ u našem regionu“, rekao je Grbović.
Potpredsednik Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS), Predrag Marsenić, komentarišući premijerkino poređenje rezolucije EP sa ultimatumom iz 1914. godine, rekao je da je premijerka „mnogo puta rekla stvari koje nemaju veze sa realnošću“.
„Pravi ultimatum je francusko-nemački sporazum na koji je ova vlada pristala. Oni na ovo gledaju kao na 1914. godinu zato što je njima ugrožena vlast. Aleksandar Vučić je taj koji je ukinuo suverenitet naroda i države Srbije na Kosovu“, rekao je Marsenić u „Utisku nedelje“.
Potpredsednik NDSS-a je ocenio i da je rezolucija EP „dosta poražavajuća za Srbiju, ali da je vlast glavni krivac za to“.
„Oni su ti koji su krali izbore, ali je rezolucija poražavajuća zbog situacije u kojoj smo se našli. Mi treba da gledamo naše interese i da pokušamo da se izborimo sami. Onog trenutka kada dođe do smene vlasti, mora da postoji krivična odgovornost i da vidimo ko je ovo radio i ko je kršio Ustav, kao i zabrana bavljenja politikom onima koji su krali izbore i kršili Ustav“, izjavio je Marsenić.
Govoreći o situaciji oko formiranja vlasti u Beogradu, Marsenić je istakao da je najbolje rešenje da se „ponove izbori, ali ne pod aktuelnim uslovima“.
„Nove uslove dobićemo ako pritisnemo vlast. Mi ih moramo naterati. Ako to uspemo, onda smo nešto postigli“, istakao je on, i dodao da „opozicija mora da napravi set koraka o tome kako da popravi situaciju kako bi došli do sledećih izbora“.
Marsenić je istakao da, ukoliko SNS formira vlast sa Aleksandrom Jerkovićem i odbornicima iz „Mi – Glas iz naroda“, u tom slučaju „opozicija mora pozvati ljude na ulicu“.
Čitajte više:
Štiplija: Ako su izbori bili najčistiji, istraga ne bi bila problem
