SURDULICA – Surdulica i ove godine ostaje bez medijskog konkursa, potvrđujući status lokalne „medijske pustinje“ u kojoj se problemi građana retko čuju, a o dešavanjima u opštini uglavnom izveštavaju tek nacionalni mediji, ako afere i incidenti uopšte dođu do njih. Zbog neraspisivanja konkursa u zakonskom roku, Ministarstvo informisanja je protiv ove lokalne samouprave pokrenulo prekršajni postupak.
Od početka primene Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Opština Surdulica medijske konkurse nije realizovala čak pet puta – 2015, 2016, 2017, 2023. i 2025. godine.
Opština Surdulica nalazi se među tri lokalne samouprave u Srbiji koje su u obavezi, a koje, još uvek, nisu raspisale konkurse za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja za 2026. godinu, ili makar to nisu objavile na Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Zakonski rok bio je 1. mart – do kada je trebalo da jedinice lokalne samouprave raspišu medijske konkurse i, novcem građana i građanki, podrže sufinansiranje projekata putem kojih će se izveštavati u javnom interesu.
Mladi Aleksandar Stanković iz Surdulice za Slobodnu reč kaže da postojanje objektivnih i nezavisnih medija predstavlja preduslov modernog demokratskog društva, pa i u maloj lokalnoj sredini kakva je Surdulica.
„Surdulica je jedna od retkih opština na jugu Srbije koja nema portal i lokalne medije koji bi, objektivno, pratili i pisali o stanju u lokalnoj zajednici, o problemima, društvenim aktivnostima, protestima i nezadovoljstvu naših građana radom institucija. Dolazimo do toga da mnoge aktivnosti prolaze ispod radara javnosti, naročito kontroverzne i sporne odluke lokalne vlasti“ – kaže Stanković.
Prema njegovim rečima, prisustvo lokalnih medija i adekvatno medijsko pokrivanje svih dešavanja u ovoj opštini bi, na neki način, izvršilo pritisak na rad lokalnih institucija.
Kako dodaje, ispod radara prolaze „razna kršenja zakona u pogledu procedura rada organa opštinske uprave, komunalnih, sanitarnih i drugih inspekcija“.
„Sprovode se projekti renoviranja osnovnih škola, bolnica, vrtića – u vrednosti od preko 10 miliona evra – bez ikakve transparentnosti, dok pojedini projekti, kao što je gradska pijaca u Surdulici, godinama kasne sa završetkom radova. Donose se odluke o davanju najplodnijeg zemljišta u našoj opštini, putem sumnjivih partnerstava, raznim firmama sa strane, bez obrazloženja šta od svega toga dobijaju građani Surdulice“ – objašnjava Stanković.
„Gde su ta sredstva završila?“
Bojan Cvejić iz ANEM-a kaže da je situacija sa projektnim sufinansiranjem medijskih sadržaja u Surdulici specifična, imajući u vidu da su konkurs iz 2024. godine završili tek krajem prošle godine, a da u 2025. godini isti nisu ni raspisali.
„Na pitanje ANEM-a, početkom ove godine, šta se dešava sa konkursom za 2025, predsednica Opštine je rekla da će sredstva biti podeljena kroz ‘posebne programe’, što je apsolutno nedopustivo i nije u skladu sa zakonom. Šta se desilo sa tim sredstvima i dalje ne znamo. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je, svakako, zbog izostanka medijskog konkursa koji su po zakonu u obavezi da raspišu, pokrenulo prekršajni postupak protiv ove lokalne samouprave“ – kaže Cvejić za Slobodnu reč.
Prema njegovim rečima, ove godine Surdulica nije jedina koja kasni sa konkursom. Mnoge lokalne samouprave – dodaje – raspisale su nakon zakonskog roka koji je istekao 1. marta a, osim Surdulice, još se čeka raspisivanje i u Vrbasu i Gadžinom Hanu, koji, takođe, nisu završili ni prošlogodišnji proces.
„Neraspisivanje konkursa ili nedodeljivanje predviđenih sredstava uvek dovodi u pitanje gde su ta sredstva završila ako nisu za ono za šta su bila namenjena. Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja zamišljeno je kao jedna od mera države da poboljša kvalitet javnog informisanja o temama od javnog interesa i da pomogne opstanak manjih i lokalnih medija. Ipak, svedoci smo, poslednjih godina, da je to daleko od tog cilja i da se svodi na to da se podržavaju velike medijske i propagande mašinerije, koje, uglavnom, ne poštuju profesionalne i etičke standarde“ – ističe Cvejić.
Samim tim – kako zaključuje sagovornik Slobodne reči – ako posmatramo iz vrednosnog ugla, ne samo iz ugla zakonskih obaveza, postavlja se pitanje „da li je gore raspisati konkurs i dodeliti sredstva za propagandu i neprofesionalizam, ili ga uopšte i ne raspisati“.
„Njima lokalni novinari više nisu potrebni“
Radoman Irić, dugogodišnji novinar i nekadašnji član komisija za ocenu projekata na medijskim konkursima u Pčinjskom okrugu, komentarišući situaciju u Opštini Surdulica, u aprilu je za naš portal rekao da su, i prošle godine u ovo vreme, nadležni organi koji ih raspisuje obećavali isto, „što ne sluti na pozitivan ishod“.
„Prošle godine, u ovo doba, rekli su da će raspisati, pa nisu uradili. Ja sam lično razgovarao sa predsednicom i ona mi je čvrsto obećala: ‘Raspisaćemo’. I nisu raspisali. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan. Njima lokalni novinari više nisu potrebni, i to je razlog što oni više ne raspisuju lokalne konkurse“ – rekao je ranije Irić za Slobodnu reč.
Prekršajna odgovornost i kazne do 150.000 dinara
Advokatica Kruna Savović tvrdi da je ZJIM izričit u pogledu načina na koji Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave treba da rapoređuju budžetska sredstva namenjena ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
„Sredstva, kaže zakon, raspoređuju se putem javnih konkursa i pojedinačnih davanja. Neraspisivanje javnog konkursa za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja podrazumeva prekršajnu odgovornost, u odnosu na koju se visina propisane kazne za odgovorno lice u organu javne vlasti kreće u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara“ – objašnjava Savović.
Ona podseća da ZJIM ne propisuje nikakve „programe“ kao mogućnost da se ustanovljena procedura zaobiđe.
Prema njenim rečima, pretpostavka je da se misli na programe određene Zakonom o budžetskom sistemu koji ne mogu biti rešenje umesto konkursa.
Ministarstvo pokrenulo postupke
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija prošle godine je pokrenulo 12 postupaka protiv rukovodilaca organa javne vlasti koji nisu raspisali medijske konkurse do 1. marta 2025. godine za tu kalendarsku godinu. Pokrenuto je i 15 prekršajnih postupaka protiv organa javne vlasti zbog toga što nisu objavili odluku o raspodeli sredstava ili to nisu učinili u zakonski predviđenom roku, odnosno najkasnije 90 dana posle dana zaključenja konkursa.
Sadržaj je nastao u okviru projekta „We Hear You“ (Čujemo vas) koji portal Slobodna reč realizuje uz finansijsku podršku Fonda za pluralizam medija (Pluralistic Media for Democracy) organizacije Journalismfund Europe
