fbpx
20 C
Vranje
sreda, 22.05.2024

Tanja Fajon: Snažno podržavam Vučićevu odluku, Skupština bez opozicije upitna

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD / BRISEL – Poslanica Evropskog parlamenta i predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije u EU Tanja Fajon u intervjuu za portal Nova.rs izjavila je da Narodna skupština Republike Srbije ne predstavlja šire srpsko društvo, kao i da je legitimitet Skupštine bez stvarne opozicije pod znakom pitanja.

Prema njenim rečima, raznoliki parlament i slobodni mediji su stubovi demokratije, a mnogu smatraju da to u Srbiji nedostaje. Istakla je da će u narednom periodu Evropski parlament posvetiti više pažnje vladavini prava u Srbiji.

„Otkako je predsednik Vučić potvrdio da će se nova metodologija proširenja primenjivati na Srbiju, to je odmah značilo da će biti potreban još veći politički nadzor Evropskog parlamenta“ – rekla je Fajon u intervjuu.

Kako objašnjava, ovo pitanje je posebno važno jer zahteva snažnu ulogu Evropskog parlamenta, posebno u pogledu osnovnih reformi demokratskih institucija, vladavine zakona i medija. Prioritet EU će biti da osigura da se metodologija u potpunosti primenjuje, u smislu da svako vraćanje unazad ima stvarne posledice. Kako kaže, „snažno podržava Vučićevu odluku“, jer je Srbija zabeležila očigledan pad u ključnim oblastima kao što su demokratija, sloboda medija, vladavina zakona i borba protiv korupcije.

„Lopta“ na strani Srbije, nedostatak slobode medija glavni problem

Upitana koliko je Srbija trenutno daleko od Evropske unije, odgovara da bi novi pristup procesu proširenja mogao da promeni tempo otvaranja poglavlja, te da uspešno otvaranje različitih poglavlja otvara direktna vrata prema fondovima i programima EU. To će sam put ka EU ljudima iz Srbije učiniti vidljivijim, bližim, opipljivim, dodaje:

„Ljudi iz Srbije zaslužuju prednosti Unije što pre. Lopta je na strani Srbije. Spremni smo da se direktnije uključimo u nadzor procesa“ – dodaje.

Osvrnula se na nedavne masovne proteste koji su, kako kaže, pokazali da ljudi nisu zadovoljni trenutnim stanjem i da zahtevaju promene. Kao jedan od glavnih problema ostaju nedostatak slobode medija i napadi na novinare. Ističe da ne može dovoljno ni da naglasi koliko je to neprihvatljivo, te da je pored protesta važno nastaviti sa unapređenjem i reformom političke kulture u Srbiji.

„Tim pre što Narodna skupština ne predstavlja čitavo društvo, jer su opozicione stranke van parlamenta. Takođe, Vlada je izgubila poverenje velikog dela biračkog tela, što pokazuje izlaznost manja od 50 odsto“ –  istakla je.

Kao deo tima EU parlamentaraca koji je učestvovao u „neuspešnim“ pregovorima između vlasti iz opozicije, komentariše da su ona i njen kolega Vladimir Bilčik pokušali da izbegnu scenario po kom deo opozicije na kraju nije izašao na izbore. Ima utisak da je veliki deo opozicije izgubio poverenje u vladajuće institucije i medije, tj. njihovu sposobnost da sprovedu izbore blizu očekivanih standarda, ali i da je tačno da su primili mnogo pojedinačnih žalbi u vezi sa neregularnostima na nedavno održanim izborima u Srbiji. Zabeleženo je, dodaje, više nepravilnosti nego na prethodnim parlamentarnim izborima 2016. i predsedničkim izborima 2017. godine.

Srbiji hitno potrebno poboljšanje izbornih procesa

Posebno je naglasila potrebu da se u Srbiji hitno poboljša izborni proces i pomenula nekoliko preporuka koje je nedavno istakao Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID): standardizacija obuke osnovnih članova biračkog odbora o sprovođenju i praćenju izbornog procesa i definisanje preciznih i profesionalnih kriterijuma za članove biračkih odbora. U slučaju ponovljenih izbora, treba omogućiti domaćim i međunarodnim posmatračima da dodatno akredituju nove posmatrače, smatra. Dodaje da je neophodno osigurati strogu kontrolu nad zakonitošću potpisa koji podržavaju izbornu listu kako bi se osigurala puna transparentnost.

Politički dijalog u Srbiji „kritičan i nizak“

Tanja Fajon je često bila na meti kritike predstavnika vlasti u Srbiji, među kojima su Aleksandar Martinović, Aleksandar Vulin, ali i predsednica Vlade Ana Brnabić. Upitana da li to doživljava kao pritiske, ističe da je nivo političkog dijaloga u Srbiji „veoma kritičan i nizak“ kao i da je na to već ukazivala u prošlosti. Međutim, dodaje da je slično i u „njenoj zemlji“ Sloveniji, „gde oštre reči, direktne kritike, pa čak i govor mržnje koriste ne samo neki vidljivi članovi vladajuće stranke, već i sam premijer“.

„Veoma je tužno što neki političar umesto da vodi dijalog s poštovanjem, koristi „lak“ izlaz bez poštovanja“ – zaključuje.

Smatra da se političari ne mogu i nemoraju slagati u svemu, ali ističe i da iskreno veruje da bi dijalog i poštovanje pomogli da se ponekad „nađu na sredini“ i pronađu najbolja rešenja za ljude, kako bi povratili njihovo poverenje u politiku.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

IZVORNova.rs
- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci