Po prvi put od osnivanja 2012. godine, a nakon višegodišnje pauze u objavljivanju, urednik satiričnog bloga i kreator sadržaja na Facebook stranici Kod Civrića u intervjuu za portal Slobodna reč govori o identitetu, razlogu postojanja, načinu na koji funkcionišu i „za koga rade“, ali i o tome koliko su inspirativni akteri lokalne političke scene. Društvenim mrežama je poslednjih dana „odjeknuo“ njihov Civrić pul – pratioci biraju najomiljeniju ličnost vranjske političke „mejnstrim“ scene.
Slobodna reč: Za one koji vas poznaju vi ste Civrići, a za one koji vas ne poznaju ste isto Civrići. Ko ste vi?
Kod Civrića: Savršen start, ni mi ne bismo napravili bolji! Za one koji nas znaju i ne znaju, mi smo Kod Civrića. Ponekad preferiramo da se zovemo redakcijom, zbog naše želje i težnje ka „nemerljivom doprinosu nezavisnom novinarstvu“, ali se među našim pratiocima nekako odomaćio izraz Civrići sa jasnom aluzijom na ime naše stranice. Ime je poteklo od kultnog mesta okupljanja vranjskih gradskih likova, popularno nazvanog Parlament kod Civrića, gde su se svojevremeno iz večeri u veče donosile rezolucije, usvajale preporuke, uopšte vodila politika, kako lokalna, tako i globalna – mesto koje svi bumeri i milenijalci pamte kao ugao Stefana Prvovenčanog i Karađorđeve ulice u Vranju, odnosno kod nekadašnje Civrićeve kuće iz predratnog perioda grada.
Ideja institucionalizovanja „parlamenta“ postojala je dugo, a konačno je realizovana pred izbore 2012. godine. Tada su oformljeni Facebook stranica i portal. Nakon četiri uspešne godine, posle izbora 2016. je stranica napravila pauzu zbog različitih „puteva“ administratora, da bismo se ponovo vratili krajem prošle, 2019. godine. Na samoj stranici radi ukupno četvoro ljudi, uz troje „dopisnika“.
SR: Zbog čega anonimnost? Da li ste nekada zbog sadržaja dobijali pretnje?
KC: Mi vodimo politički angažovanu stranicu koja je oduvek insistirala na anonimnosti kreatora sadržaja. Na ovaj način čuvamo integritet autora, a sa druge strane povećavamo broj ljudi koji stranicu prate i kojima se sviđa ono što radimo bez predrasuda prema pojedincima koji kreiraju i objavljuju sadržaj. Naša čaršija je specifična, te bi izlaskom iz anonimnosti Civrić postao opterećen likom i obličjem pojedinih administratora, pa bi izgubio na britkosti i svežini. Pogrešno bi bilo da Civrić dobije obličje u pojedincu ili grupi ljudi. On mora ostati bestelesni entitet, koji kao kolektivna svest bdi nad javnim mnjenjem grada i stigmatizuje sve negativne pojave koje utiču ili će uticati na život grada.
Pretnje nismo dobijali, ali je do nas dolazio glas o potrebama pojedinaca iz političkog života da saznaju ko smo, a iz kojih konkretnih razloga, to ne želimo da znamo. Naše objave nisu zlonamerne, u njima nema pretnji, vređanja i omalovažavanja, te ne vidimo razloge zbog kojih bi nam neko pretio.
SR: Da li su pojedinci sa vranjske političke scene dovoljno inspirativni za kreiranje ovakve vrste sadržaja?
KC: Ono što je najviše uticalo na formiranje stava o potrebnosti Civrića vranjskoj političkoj sceni jeste u najvećoj meri njena besmislenost, odnosno neznanje i nesposobnost njenih aktera da se na ozbiljan i adekvatan način uhvate u koštac sa problemima građana koji u njemu žive. Vranjska politička scena je neverovatno zanimljiva, prepuna gafova njenih aktera, živa je u svako doba godine i predstavlja nepresušan izvor inspiracije za svakog od autora. Želimo da približimo celokupnu političku scenu građanima, u maniru koji je prijemčiv većini, ali i da svojim satiričnim radom utičemo na aktere političke scene da budu bolji, da teže usavršavanju i da više budu službi građana.
SR: Mnogi se slažu sa izrekom da ne postoji „loš“ publicitet. „Civrić pul“, o kojem ćemo razgovarati u nastavku, odjeknuo je društvenim mrežama poslednjih nedelja. Kako „zaslužiti“ mesto u „pulu“, kako ste birali kandidate?
KC: Slažemo se da ne postoji „loš publicitet“. Svaki publicitet koji neko dobija od izuzetnog je značaja za pojedinca koji zna da ga iskoristi, ili da iz njega nešto nauči. Iskreno, načuli smo da se pojedinci ne osećaju značajnim ukoliko se ne pojave na našoj stranici na neki način, ali to dovoljno govori o načinu na koji se formira javno mnjenje na lokalu, kako među političarima, tako i među građanima. Izgleda da je politički prestiž naći se u nekoj od objava Kod Civrića. Lično, mi bismo voleli da svi naši lokalni političari budu fantastični, te da mi zatvorimo stranicu i odemo na pecanje, ali nam se čini da smo daleko od toga.
Kandidati za dueliste u Civrić pulu su svojim postupcima zaslužili da se pronađu u top 32 ljudi lokalne političke scene, svojim (ne)radom i ponašanjem, kako prema svojim obavezama tako i prema građanima. Dosta kandidata je ostalo „ispod crte“, kolokvijalno govoreći. Ovo je, ako pitate admin tim, sam crème de la crème lokalne političke scene. Nisu izabrani nasumično, već u skladu sa prostorom koji su dobijali što na našoj stranici, što u lokalnim medijima. Ideja jeste došla veoma brzo, ali ne i bez ikakvog smisla i reda, jer se dugo u našim glavama stvarala misao da svi ti naši lokalni politički poslenici treba da dobiju mesto na kome će moći da izmere svoj učinak u gradu, svoj rejting među pratiocima, kao i kakav odjek daju njihove akcije među lokalnim življem.
SR: Stiče se utisak da pratiocima šaljete poruku „odaberite manje zlo“…Kako pobediti konflikt istovremenog odbijanja? Kakve su reakcije, može li se nešto dodatno naučiti o lokalnoj političkoj sceni?
KC: Verovali ili ne, mi jesmo politički neutralni. Izbor „za manje zlo“ nametnuli su sami akteri političke scene koji su svojim radom ili ponašanjem zaslužili da se nađu u Civrić pulu. Pokušali smo glasačima da objasnimo kako pobediti konflikt istovremenog odbijanja, budući da većina pratioca aktere doživljava kao „manje ili veće zlo“: glasajte za one koji su vam simpatičniji, smešniji, harizmatičniji, pa naposletku, glasajte i za onog ko je po vašem mišljenju manje „zlo“, ali formirajte sopstveno mišljenje na osnovu dostupnih podataka, tj. nemojte glasati za nekoga zbog posla vašeg ili nekog vašeg srodnika, nemojte glasati zbog naloga centrale ili čega već.
Reakcije pratilaca su pozitivne. Ima tu svega i svačega, ali ljudi koji nas prate „i u dobru i u zlu“ na sam sadržaj reaguju fantastično. Tu prvenstveno mislimo na najavu duela i na opise kandidata, koji za sada prolaze odlično. Sa druge strane, povratna informacija pratilaca je takva da možemo da steknemo nekakvu širu sliku o kandidatima, njihovom rejtingu među građanima i njihovom uticaju na svoje sledbenike. Ovo poslednje najviše, od samog početka smo primetili takozvane „botove“ a kako pul napreduje, njihova aktivnost je sve intenzivnija.
SR: Kako su „botovi“ uticali na rezultat?
KC: Ima ih i previše, u poređenju sa pratiocima koji nas redovno podržavaju i ostavljaju povratnu informaciju. Određeni broj ljudi glasa isključivo po partijskoj pripadnosti, odnosno, kolokvijalno govoreći, botuje za svoje kandidate. Desila se nagla oscilacija broja glasova koji je usledio u pojedinim duelima. U većini ostalih duela ukupan broj glasova je bio znatno niži u odnosu na ove, da bi tokom ovih duela skakao na neverovatno visoke nivoe, što nas je i nateralo da oformimo takozvani Odbor za hitna pitanja i regularnost takmičenja, koji bi pratio glasanje po duelima, sa ciljem da utvrdi regularnost, odnosno da suzbije botovanje.
Prvi naredni duel u kojem smo imali prilike da vidimo kako to deluje u praksi bio je duel koji smo suspendoviali i registrovali službenim rezultatom, u kojem je broj glasova za jednog od kandiata ubedljivo premašio sva očekivanja i u neverovatno kratkom vremenskom periodu došao na neočekivani nivo. Nakon pregleda glasova, utvrdili smo čak 45 lažnih profila, ali i da većina glasova za jednog od kandidata potiče od ljudi koji uopšte ni ne prate našu stranicu, što samo dokazuje naše tvrdnje.
SR: Civrić pul još uvek nije završen, kako održati regularnost do kraja?
KC: Odbor za hitna pitanja i regularnost takmičenja je, prateći prvi duel osmine finala ustanovio nekoliko predloga za pospešivanje regularnosti. Jedan od njih, koji će najverovatnije početi da se primenjuje od četvrtfinalnih duela, jeste sistem hendikepa, odnosno sistem po kojem će favorizovani kandidat morati da ostvari odgovarajući veći broj glasova kako bi se plasirao u narednu fazu takmičenja. Sam broj glasova koji će biti potreban utvrdiće Odbor, a na osnovu rezultata glasanja u šesnaestini i osmini finala.
SR: Načuli smo da vaše pratioce više od imena i prezimena članova interesuje za koga „radite“ odnosno ko vas plaća i slično.. Da li zarađujete od kreiranja sadržaja?
KC: Evo i bolne teme finansiranja. Mislimo, bolne za mnoge pojedince iz društvenopolitičkog života. Nas finansira Vaseljenska patrijaršija sa sedištem u Carigradu, potpomognuta kolumbijskim FARC-om i Narodnom republikom Korejom, odnosnom njenim „pokojnim“ predsednikom Kim Džong Unom. Šalimo se, svakako. Čitav naš projekat je samofinansirajući, i mi bismo voleli kada bismo od ovoga zarađivali neke novce. Do tog trenutka, strpljivo hvatamo uslov za narednu godinu, i radimo punom parom.
SR: Od 2012. godine niste menjali vizuelni identitet i način rada, „zatvorili“ ste na nekoliko godina redakciju, ali eto ponovo ste na „sceni“. Koji je sada plan?
KC: Kada smo 2016. godine zatvorili vrata portala a potom i stranice, niko od nas nije pomišljao da ćemo se vratiti. Daleko od toga da Civrić tada nije bio potreban gradu, možda mu je baš nakon 2016. bio najpotrebniji, ali svako od nas je potražio put u drugom pravcu. Međutim, lokalni političari nam nisu ostavili previše izbora te smo se vratili. Imamo saradnju sa portalom Slobodna reč i smatramo je za sada veoma uspešnom. Nismo previše razmišljali o budućnosti stranice ili ponovnom pokretanju portala. Trenutno želimo da se dobro zabavimo ovim što radimo, ali još više da pokrenemo političku čaršiju na kakvo-takvo delovanje. Nadamo se, u pozitivnom pravcu!
„Opasni po vlas’ i opoziciju“
Osnovana 20. marta 2012. godine, stranica Kod Civrića, po rečima njenih autora, služi glorifikaciji ali u isto vreme i kritici vranjskog, specifičnog mentaliteta koji ovaj grad izdvaja iz mora, po veličini, sličnih gradova u Srbiji. Smatraju da je postojanje sredstva koje će na adekvatan i kulturan način ukazati na sve vrline i mane našeg društva nužno, a njihovi tekstovi poseduju specifičan stil i šaljivu dimenziju, u skladu sa vranjskim duhom. Bave se aktuelnim temama, kao i opštim i pojedinačnim analizama stanja u gradu. Ističu da je namera autora da se kroz interaktivan odnos sa čitaocima na društvenim mrežama institucionalizuje mišljenje „običnog“ sveta, i da se kroz glorifikaciju i kritiku ukaže na neophodnost negovanja specifičnog vranjskog mentaliteta.